Galijašević: Čestitoj muslimanskoj porodici u Bosni se nude dve opcije – islamizam ili pederluk

Piše: Dževad Galijašević

Zašto su islamisti Bosne i Hercegovine zažmurili na Paradu ponosa u Sarajevu koja više od bilo koje antidžihadističke zapovesti narušava koncept svetog ratništva?

Salahudin, vehabija koji je samostrelom ranio policajca u obezbeđenju izraelske ambasade u Beogradu i tako najavio sabraći u regionu da džihad može da počne, nije samonikla pojava. Idejno rodno mesto teroriste je Bosna, u čijem glavnom gradu je pre samo sedam dana – pod sloganom „Ponosno zajedno“ – održana četvrta parada homoseksualaca.

Kako objasniti ovakvu promociju evropskih vrednosti u srcu rasadnika radikalnog islamizma?

Parada duginih boja okupila je nekolicinu građana, aktivista i članova LGBTIQ+ zajednice koji su ulicama Sarajeva prošetali u društvu narko-dilera najvećeg evropskog kokainskog kartela i pojedinih političara koji se deklarišu kao zaštitnici „ugrožene grupe stanovništva“. Skup je protekao mirno, bez provokacija, ili ometanja.

Islamisti su prećutali ovo skaredno orgijanje. Onima koji sanjaju sudbinu šehida – svetog ratnika koji gine za više vrednosti u ime Alaha – promocija nastranosti i golotinje nije zasmetala.

Šetnja prkosa završena je ispred Narodnog pozorišta, odakle su učesnici još jednom apelovali na potrebu zakonske regulacije LGBTIQ+ prava, ali i svih drugih koji su na bilo koji način ugroženi.

„Danas smo se okupili pod sloganom ‘Ponosno zajedno’, ta riječ zajedno nije samo riječ već poziv na akciju. Zajedno smo jači i jače, zajedno možemo mijenjati svijet“, poručili su aktivisti u subotu, 24. juna.

Ovogodišnja povorka održana je uz značajno slabije mere bezbednosti nego što je to bio slučaj ranijih godina.

Bezbednosne mere podignute su u Srbiji, gde su sinovi džihada pokušali da u terorističkom napadu ubiju obezbeđenje izraelske ambasade. Plan da se Srbija prestraši i predstavi kao zemlja visokog bezbednosnog rizika, gde su sukobi muslimana i pravoslavaca istorijska konstanta, previše je ambiciozan i nerealan. U istoj meri kao što je bio i pokušaj Nemačke da takvu Srbiju predstavi na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.

Istovremeno, rodno mesto islamističkog terora na Balkanu, Bosna i Hercegovina, odlučila je da se svetu predstavi u svetlu u kojem do sada nije niti jedna islamska metropola – s pogaženim tradicionalnim i porodičnim vrednostima, bez Bakira i sećanja na Aliju. Po zahtevu, i meri, Zapada.

U suštini, u pozadini ove svetleće reklame, islam na ovom frtalju Bosne ostao je i religija, i politika i folklor i način komunikacije među različitim slojevima muslimana.

Nova vlast se intimno nije odrekla islamističkog učenja. Njeni mentori u narko-kartelu „Tito i Dino“ takođe su u komunikaciji uredno zabeleženoj putem Skaj aplikacije koristili naglašeno islamističke pojmova.

Čak i kada aplaudiraju homoseksualcima, oni ostaju pobornici svojih uverenja.

„Bosna je puna gada“, rekao bi „književni um“ koga su vrli predstavnici Bošnjaka (uz Petra Kočića i Svetozara Ćorovića) proglasili većim zlom od svih vojski koje su kroz BiH prolazile.

Naravno, Bošnjaci se nisu nikada suprotstavili Zapadu, te su najružnije lice Evrope, ksenofobično i nacističko, prigrlili kao vlastiti uzor.

Glumeći „muslimane i Evropljane“, veličali su evropsku osobenost svoga kulturnog izraza, dok su iskreno i bez rezerve verovali Aliji Izetbegoviću i Osami bin Ladenu.

Alija i njegova Deklaracija, preko SDA, decenijama su oblikovali svest Bošnjaka, ostavljajući iza sebe nasleđe bezbožništva u formi religioznog fanatizma koji u radikalizmu i terorističkoj akciji vide lice Božije providnosti, ali i američke geopolitičke moći i volje.

Iako se SAD i islamizam navodno isključuju, na primeru Bosne oni postaju kompatibilni pojmovi. To je najočiglednije bilo na dan održavanja Parade ponosa.

Bošnjačke elite, političari i beznačajni mislioci, kvaziumetnici i anonimni novinari poltronski su savili glavu pred američkom i zapadnom gej diplomatijom, narugavši se u lice Sarajevu, Bosni i svim muslimanima u svetu.

Paradom su stranke koje su vlast dobile „ukazom“ Kristijana Šmita želele da pokažu da su izabrale Amerikance, a ne muslimane, verska uverenja i tradicionalne vrednosti porodice u islamu. To je lice za svet. Ono istinsko i pravo nakezilo se na ulicama Beograda, pokušajem izvođenja terorističkog napada.

Bosanski gej preporod i parade ponosa, kao i klečanje pred Amerima i celim Zapadom u funkciji su namere da „Novo Sarajevo“ bude podržano u Evropskoj uniji i da se na Zapadu održi iluzija i propaganda o „finim“ evropskim muslimanima u Bosni i njihovoj lojalnosti zapadnom načinu života i zapadnim interesima. I dok tako u duginim bojama nakićeno Sarajevo punih pluća putuje ka evropskoj budućnosti, u Beogradu i na njenim ulicama se nastavljaju obračuni i ubistva.

Tako su u senci gej parade, u sarajevskom naselju Širokača pronađena tri mrtva građanina Sarajeva, neke kuće su zapaljene, dok je u naselju Pofalići pronađena mrtva žena.

No zapadna diplomatija je pronašla smokvin list – svi kampovi za vehabije, terorizam i ulični obračuni sakrili su se iza parade koju je Zapad oduševljeno pozdravio. Pobednika ima više, a gubitnik je jedan.

Čestita muslimanska porodica kojoj se nude dve opcije – islamizam ili pederluk.

Izvor: Pečat