Галијашевић: Напад у Босанској Крупи није случајност, око 100.000 људи у БиХ извор за регрутацију

Тужилаштво Босне и Херцеговине је окарактерисало напад на полицијску станицу у Босанској Крупи у којем је један полицајац погинуо, а други повређен, као акт тероризма.

Петнаестогодишњи нападач је ушао у полицијску станицу и хладним оружјем прво напао полицајца Озрена Марана, који је одмах подлегао повредама, а затим је напао и полицајца Авду Хасановић који је тешко повређен.

Као резултат истраге овог акта тероризма ухапшено је шест особа, како јављају босанскохерцеговачки медији, а међу ухапшенима је и Хајрудин Шабић (48), запосленик Полицијске станице Босанска Крупа, како јавља бањалучка „Алтернативна“.

Наиме, Шабића је заједно са још пет лица СИПА ухапсила због сумње да се могу довести у везу са терористичким нападом на ту полицијску станицу, потврђено је за АТВ.

Њему се, заједно са осталим осумњиченима на терет ставља да је подстрекавао или помагао малољетном Е.С. (15) у нападу на станицу у којој је и сам запослен. Осим Шабића, у акцији су ухапшени Хакија Канурић, Хидајет Мушић, Џевдет Мујовић, Мухарем Бајрић и Ријад Нахић и они ће данас бити предати у надлежност Тужилаштва БиХ, јавља бањалучка телевизија.

Извор близак истрази открива да је Шабић био један од организатора ”Школе Курана” која се налази у Улици 5. корпуса у Босанској Крупи. Досадашња истрага указује да је малолетни Е.С. (15), који је осумњичен за напад на полицијску станицу, често посећивао објекат у којем се налази „Школа Курана“, а који је у оперативним евиденцијама полицијских агенција у БиХ означен као параџемат.

О овом акту тероризма, али и о свеукупној безбедносној ситуацији у БиХ за Еуронеwс Србија је говорио аналитичар и стручњак за безбедност Џевад Галијашевић.

Галијашевић: Власти у Сарајеву нечињењем помажу тероризму

„Прво, ово није никакав случајан догађај нити инцидент. Ово је континуитет напада на полицијске структуре. У задње три децење ми смо имали 90 одсто потпуно неистражених убистава полицајаца управо у сличним терористичким акцијама са истом идеолошком позадином радикалног ислама и од стране извршилаца који припада и истој етничкој и верској заједници. Та неугодна квалификација да све террористичке акције у задњих 30 година изводе Бошњаци који су прихватили идеју радикалног ислама би требала мотивисати друштво у целини да се супротстави тероризму“, каже Галијашевић.

Износећи рекапитулацију свих убистава полицајаца на дужности, уз подсећање да је кажњено само једно такво дело, Галијашевић напомиње да је управо такав однос према тероризму заправо стимулативан.

„Пошто понављамо стално исте грешке у односу против тероризма, ми видимо и одређене тенденције. С једне стране, код бошњачког народа се ислам тумачи као основни носилац идентитетских обележја, у којој форми он долазио и то онда омогућује да 500 полуобразованих или младића са периферије, бошњачких младића, муслимана, оде на ратиште Сирије, да тамо ратује за Ал-Каиду, за Ал Нусру или исламску државу и да се после несметано врате у Босну и Херцеговину, да 44 само буду процесуирана и да добију симболичне казне које могу отплатити новцем. Дакле, у начелу тај однос према тероризму је врло стимулативан и уопште није опомињући да се терористичке акције не требају вршити“, истиче он и наставља:

„Истовремено, кад погледамо и поступање власти у Сарајеву, ма о којој власти говорили или о овој лажно грађанској тројци или о Странци демократске акције (СДА), ми видимо да њима прво не смета деловање ‘Муслиманске браће’ у Сарајеву. У Сарајеву делује највећа терористичка организација ‘Муслиманска браћа’, која имају своје подружнице у 63 државе на планети. Млади муслимани, та организација је имала свој огранак у виду активне исламске омладине, која је због учешћа у нападу 11. септембра на САД забрањена организација, али је произвела неке друге организације под неким другим именом који су наставили да се баве истим пословима и да буду део тих организованих структура“.

Џевад Галијашевић истиче и да терористички напад у Босанској Крупи није тема ни сарајевских медија.

„И онда долазите до одговорности власти. Власт у Сарајеву чини све да сваки разговор о тероризму санкционише, упрља, да људе који покушавају да анализирају терористичке акције прогласе издајницима и да они на тај начин у ствари помажу тероризму. Њима више смета разговор о тероризму него сам тероризам и терористички акт који је изведен. Ако сада погледате, док причамо, ви и ја, ако погледате странице сарајевских медија – Дневни Аваз, Ослобођење итд, проверите по данима, данас, јуче, прекјуче, видећете начин како се они односе према томе, о томе готово да нема вести, објави се по неки комунике, који се потом загуши дневним информацијама о догађајима из Газе, догађајима из Сарајева, неким политичким инвентима и тако даље“, истиче он.

Аналитичар наводи и да се немир у БиХ уноси лажним оптужбама из иностранства, док се на очите примере тероризма не реагује.

„Још највећи проблем, Зукан Хелез, министар одбране, је саучесник, директни саучесник у стварању климе за извођење овог терористичког акта. Да бисте створили услове да се овакав један терористички акт деси и да се изведе, морате прво одвући пажњу јавности од догађаја. Друго, морате деловати радикално на муслиманско друштво у целини и морате измислити такву ствар као што је постојање герилских кампова у којима се обучавају, пазите сад – Руси за напад на Молдавију. Дакле, када имате такве информације које су сулуде, које су додуше дошле из Молдавије, али ви с њима уносите немир у Босну и Херцеговину, одвлачите пажњу измишљајући кампове који не постоје, у ствари ви кријете постојање стварних кампова, стварних војно-политичких структура у паралелним џематима, у вехабијским насељима, у разним измишљеним џамијама и месџидима. Дакле, ви на тај начин практично пружате помоћ тероризму и зато ће се све ово понављати.

„Пет одсто укупне популације Бошњака, око сто хиљада људи, поштује или прати идеје радикалног ислама“

На питање да ли постоји икаква процена колико је терориста и колико је „успаваних ћелија“ које чекају знак у зависности од ситуације, када треба да се активирају, Галијашевић износи податке који говоре о хиљадама потенцијалних терориста.

„Обзиром да је о томе говорила својевремено председница Хрватске Колинда Гарабар Китаровић, обзиром да о томе обавештајне агенције у региону, у Србији и Хрватској имају своје податке време је да укажемо на то. Постоји најмање десетак хиљада такозваних муџахедина. Њих око три хиљаде је учестовало у одреду Ел Муџахедин, али ту су и припадници четврте муслиманске бригаде из Коњица, седме муслиманске бригаде из Зенице, муслиманских бригада из Унско-Санског кантона, из Травника итд. Дакле, око десет хиљада људи који су са радикално-верском идејом учестовали у рату 90-их представља један од извора претње“, каже он и додаје:

„Друго, у овој земљи постоје вехабијска насеља, њих готово стотину. То су насеља, села или засеоци, у којима се управо упражњава овакав радикални ислам, у коме се те идеје преносе, у коме влада полигамија, у којима се крше просветни закон и образовни закон и у коме се деца образују по неким јорданским правилима и слично. Када говоримо о Маочи, о Дубници, о Шерићима, о Жељезном пољу или деловима Сарајева, онда ми знамо да тамо уствари постоје читави делови насеља који су окренути идејама радикалног ислама“.

Галијашевић наводи и да радикални исламисти делују под кринкама, а повезани су са великим светским организацијама.

„С друге стране, постоји пет организација које се и данас налазе на консолидованој листи Савета безбедности Уједињених нација, пет организација из Босне и Херцеговине, привидно хуманитарних са 40 канцеларија, међу којима је била и организација која је била главни финансијер напада на Сједињене Америчке Државе, Ал Харамаин, а којој је омогућено, тј. која је имала две подружнице у Босни и Херцеговини – Ал Харамаин месџид Ал-Акса и Ал Харамаин Исламиц Фоундатион. Омогућено им је да властиту зграду у центру Сарајева, продају за пар милиона конвертибилних марака и да несметано повуку новац. На присуство тих пет организација са својим канцеларијама нам указују Уједињене нације, од којих готово стотину лица евидентира Интерпол“, каже он и додаје:

„Дакле, ми говоримо о првом нивоу претње, оних који прихватају ову врсту радикалних идеологија који су потенцијални исламисти, а таквих је међу Бошњацима око пет одсто укупне популације. Дакле, говоримо о сто хиљада људи који су извор за регрутацију за одређене, не само радикалне интерпретације ислама, него за извођење насилних акција. Али кад говоримо о броју лица који пролазе кроз безбедносне евиденције, видећемо да се у томе мењао став и обавештајно-безбедносне агенције БиХ, да је једно време та бројка прелазила 5.000, а да је после била на 3.600 лица.

Стручњак за безбедност Галијашевић истиче и то да је потребна потпуна забрана и борба против тероризма, који је реална претња друштву.

„Дакле, кад погледамо изворе, кад погледамо интегрисаност у глобални тероризам и кад погледамо припаднике глобалних терористичких организација, Ал-Нусра, Ал-Каида, Исламска држава или Хајат Тахрир Хашам, кад погледамо припадност Муслиманској браћи, ми у ствари знамо да је та бројка људи који су укључени у планирање, организовање и финансирање такве терористичке акције велика“, каже он и закључује:

„С друге стране, овде нису забрањене радикалне идеологије. То је прва мера коју једна земља која се суочава с тероризмом мора урадити. Препознати радикалне идеологије које заговарају насиље и забранти их, онемогућити рад и деловање групама које прихватају и промовишу такве идеологије“, закључује Галијашевић.

Извор: euronews.rs

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: