Galijašević: Napad u Bosanskoj Krupi nije slučajnost, oko 100.000 ljudi u BiH izvor za regrutaciju

Tužilaštvo Bosne i Hercegovine je okarakterisalo napad na policijsku stanicu u Bosanskoj Krupi u kojem je jedan policajac poginuo, a drugi povređen, kao akt terorizma.

Petnaestogodišnji napadač je ušao u policijsku stanicu i hladnim oružjem prvo napao policajca Ozrena Marana, koji je odmah podlegao povredama, a zatim je napao i policajca Avdu Hasanović koji je teško povređen.

Kao rezultat istrage ovog akta terorizma uhapšeno je šest osoba, kako javljaju bosanskohercegovački mediji, a među uhapšenima je i Hajrudin Šabić (48), zaposlenik Policijske stanice Bosanska Krupa, kako javlja banjalučka „Alternativna“.

Naime, Šabića je zajedno sa još pet lica SIPA uhapsila zbog sumnje da se mogu dovesti u vezu sa terorističkim napadom na tu policijsku stanicu, potvrđeno je za ATV.

Njemu se, zajedno sa ostalim osumnjičenima na teret stavlja da je podstrekavao ili pomagao maloljetnom E.S. (15) u napadu na stanicu u kojoj je i sam zaposlen. Osim Šabića, u akciji su uhapšeni Hakija Kanurić, Hidajet Mušić, Dževdet Mujović, Muharem Bajrić i Rijad Nahić i oni će danas biti predati u nadležnost Tužilaštva BiH, javlja banjalučka televizija.

Izvor blizak istrazi otkriva da je Šabić bio jedan od organizatora ”Škole Kurana” koja se nalazi u Ulici 5. korpusa u Bosanskoj Krupi. Dosadašnja istraga ukazuje da je maloletni E.S. (15), koji je osumnjičen za napad na policijsku stanicu, često posećivao objekat u kojem se nalazi „Škola Kurana“, a koji je u operativnim evidencijama policijskih agencija u BiH označen kao paradžemat.

O ovom aktu terorizma, ali i o sveukupnoj bezbednosnoj situaciji u BiH za Euronews Srbija je govorio analitičar i stručnjak za bezbednost Dževad Galijašević.

Galijašević: Vlasti u Sarajevu nečinjenjem pomažu terorizmu

„Prvo, ovo nije nikakav slučajan događaj niti incident. Ovo je kontinuitet napada na policijske strukture. U zadnje tri decenje mi smo imali 90 odsto potpuno neistraženih ubistava policajaca upravo u sličnim terorističkim akcijama sa istom ideološkom pozadinom radikalnog islama i od strane izvršilaca koji pripada i istoj etničkoj i verskoj zajednici. Ta neugodna kvalifikacija da sve terrorističke akcije u zadnjih 30 godina izvode Bošnjaci koji su prihvatili ideju radikalnog islama bi trebala motivisati društvo u celini da se suprotstavi terorizmu“, kaže Galijašević.

Iznoseći rekapitulaciju svih ubistava policajaca na dužnosti, uz podsećanje da je kažnjeno samo jedno takvo delo, Galijašević napominje da je upravo takav odnos prema terorizmu zapravo stimulativan.

„Pošto ponavljamo stalno iste greške u odnosu protiv terorizma, mi vidimo i određene tendencije. S jedne strane, kod bošnjačkog naroda se islam tumači kao osnovni nosilac identitetskih obeležja, u kojoj formi on dolazio i to onda omogućuje da 500 poluobrazovanih ili mladića sa periferije, bošnjačkih mladića, muslimana, ode na ratište Sirije, da tamo ratuje za Al-Kaidu, za Al Nusru ili islamsku državu i da se posle nesmetano vrate u Bosnu i Hercegovinu, da 44 samo budu procesuirana i da dobiju simbolične kazne koje mogu otplatiti novcem. Dakle, u načelu taj odnos prema terorizmu je vrlo stimulativan i uopšte nije opominjući da se terorističke akcije ne trebaju vršiti“, ističe on i nastavlja:

„Istovremeno, kad pogledamo i postupanje vlasti u Sarajevu, ma o kojoj vlasti govorili ili o ovoj lažno građanskoj trojci ili o Stranci demokratske akcije (SDA), mi vidimo da njima prvo ne smeta delovanje ‘Muslimanske braće’ u Sarajevu. U Sarajevu deluje najveća teroristička organizacija ‘Muslimanska braća’, koja imaju svoje podružnice u 63 države na planeti. Mladi muslimani, ta organizacija je imala svoj ogranak u vidu aktivne islamske omladine, koja je zbog učešća u napadu 11. septembra na SAD zabranjena organizacija, ali je proizvela neke druge organizacije pod nekim drugim imenom koji su nastavili da se bave istim poslovima i da budu deo tih organizovanih struktura“.

Dževad Galijašević ističe i da teroristički napad u Bosanskoj Krupi nije tema ni sarajevskih medija.

„I onda dolazite do odgovornosti vlasti. Vlast u Sarajevu čini sve da svaki razgovor o terorizmu sankcioniše, uprlja, da ljude koji pokušavaju da analiziraju terorističke akcije proglase izdajnicima i da oni na taj način u stvari pomažu terorizmu. Njima više smeta razgovor o terorizmu nego sam terorizam i teroristički akt koji je izveden. Ako sada pogledate, dok pričamo, vi i ja, ako pogledate stranice sarajevskih medija – Dnevni Avaz, Oslobođenje itd, proverite po danima, danas, juče, prekjuče, videćete način kako se oni odnose prema tome, o tome gotovo da nema vesti, objavi se po neki komunike, koji se potom zaguši dnevnim informacijama o događajima iz Gaze, događajima iz Sarajeva, nekim političkim inventima i tako dalje“, ističe on.

Analitičar navodi i da se nemir u BiH unosi lažnim optužbama iz inostranstva, dok se na očite primere terorizma ne reaguje.

„Još najveći problem, Zukan Helez, ministar odbrane, je saučesnik, direktni saučesnik u stvaranju klime za izvođenje ovog terorističkog akta. Da biste stvorili uslove da se ovakav jedan teroristički akt desi i da se izvede, morate prvo odvući pažnju javnosti od događaja. Drugo, morate delovati radikalno na muslimansko društvo u celini i morate izmisliti takvu stvar kao što je postojanje gerilskih kampova u kojima se obučavaju, pazite sad – Rusi za napad na Moldaviju. Dakle, kada imate takve informacije koje su sulude, koje su doduše došle iz Moldavije, ali vi s njima unosite nemir u Bosnu i Hercegovinu, odvlačite pažnju izmišljajući kampove koji ne postoje, u stvari vi krijete postojanje stvarnih kampova, stvarnih vojno-političkih struktura u paralelnim džematima, u vehabijskim naseljima, u raznim izmišljenim džamijama i mesdžidima. Dakle, vi na taj način praktično pružate pomoć terorizmu i zato će se sve ovo ponavljati.

„Pet odsto ukupne populacije Bošnjaka, oko sto hiljada ljudi, poštuje ili prati ideje radikalnog islama“

Na pitanje da li postoji ikakva procena koliko je terorista i koliko je „uspavanih ćelija“ koje čekaju znak u zavisnosti od situacije, kada treba da se aktiviraju, Galijašević iznosi podatke koji govore o hiljadama potencijalnih terorista.

„Obzirom da je o tome govorila svojevremeno predsednica Hrvatske Kolinda Garabar Kitarović, obzirom da o tome obaveštajne agencije u regionu, u Srbiji i Hrvatskoj imaju svoje podatke vreme je da ukažemo na to. Postoji najmanje desetak hiljada takozvanih mudžahedina. Njih oko tri hiljade je učestovalo u odredu El Mudžahedin, ali tu su i pripadnici četvrte muslimanske brigade iz Konjica, sedme muslimanske brigade iz Zenice, muslimanskih brigada iz Unsko-Sanskog kantona, iz Travnika itd. Dakle, oko deset hiljada ljudi koji su sa radikalno-verskom idejom učestovali u ratu 90-ih predstavlja jedan od izvora pretnje“, kaže on i dodaje:

„Drugo, u ovoj zemlji postoje vehabijska naselja, njih gotovo stotinu. To su naselja, sela ili zaseoci, u kojima se upravo upražnjava ovakav radikalni islam, u kome se te ideje prenose, u kome vlada poligamija, u kojima se krše prosvetni zakon i obrazovni zakon i u kome se deca obrazuju po nekim jordanskim pravilima i slično. Kada govorimo o Maoči, o Dubnici, o Šerićima, o Željeznom polju ili delovima Sarajeva, onda mi znamo da tamo ustvari postoje čitavi delovi naselja koji su okrenuti idejama radikalnog islama“.

Galijašević navodi i da radikalni islamisti deluju pod krinkama, a povezani su sa velikim svetskim organizacijama.

„S druge strane, postoji pet organizacija koje se i danas nalaze na konsolidovanoj listi Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, pet organizacija iz Bosne i Hercegovine, prividno humanitarnih sa 40 kancelarija, među kojima je bila i organizacija koja je bila glavni finansijer napada na Sjedinjene Američke Države, Al Haramain, a kojoj je omogućeno, tj. koja je imala dve podružnice u Bosni i Hercegovini – Al Haramain mesdžid Al-Aksa i Al Haramain Islamic Foundation. Omogućeno im je da vlastitu zgradu u centru Sarajeva, prodaju za par miliona konvertibilnih maraka i da nesmetano povuku novac. Na prisustvo tih pet organizacija sa svojim kancelarijama nam ukazuju Ujedinjene nacije, od kojih gotovo stotinu lica evidentira Interpol“, kaže on i dodaje:

„Dakle, mi govorimo o prvom nivou pretnje, onih koji prihvataju ovu vrstu radikalnih ideologija koji su potencijalni islamisti, a takvih je među Bošnjacima oko pet odsto ukupne populacije. Dakle, govorimo o sto hiljada ljudi koji su izvor za regrutaciju za određene, ne samo radikalne interpretacije islama, nego za izvođenje nasilnih akcija. Ali kad govorimo o broju lica koji prolaze kroz bezbednosne evidencije, videćemo da se u tome menjao stav i obaveštajno-bezbednosne agencije BiH, da je jedno vreme ta brojka prelazila 5.000, a da je posle bila na 3.600 lica.

Stručnjak za bezbednost Galijašević ističe i to da je potrebna potpuna zabrana i borba protiv terorizma, koji je realna pretnja društvu.

„Dakle, kad pogledamo izvore, kad pogledamo integrisanost u globalni terorizam i kad pogledamo pripadnike globalnih terorističkih organizacija, Al-Nusra, Al-Kaida, Islamska država ili Hajat Tahrir Hašam, kad pogledamo pripadnost Muslimanskoj braći, mi u stvari znamo da je ta brojka ljudi koji su uključeni u planiranje, organizovanje i finansiranje takve terorističke akcije velika“, kaže on i zaključuje:

„S druge strane, ovde nisu zabranjene radikalne ideologije. To je prva mera koju jedna zemlja koja se suočava s terorizmom mora uraditi. Prepoznati radikalne ideologije koje zagovaraju nasilje i zabranti ih, onemogućiti rad i delovanje grupama koje prihvataju i promovišu takve ideologije“, zaključuje Galijašević.

Izvor: euronews.rs