Гдје су стубови ИДИЛ-а?

Борба сa тероризмом на ријечима и на делу – осјетите разлику. То, што Турска, не само да флертује са ИДИЛ-ом, већ да га и на све могуће начине подржава, одавно је познатно. И на Западу се чак и не устручавају да о томе гласно говоре.

Тако је, на примјер, старији савјетник Стејт департмента, сарадник Колумбијског универзитета Дејвид Филипс, у интервјуу агенцији Спутник у новембру прошле године изјавио је: „Улога Турске није била безначајна. Она је, очигледно, подржавала ИДИЛ. Она је пружала логистичку подршку, давала новац, оружје, превоз, медицинске услуге рањеним борцима. Турска је подржавала екстремизам како би се ослободила председника Сирије Башара ал Асада“.

О томе се изјаснио и бивши главнокомандујући удружених НАТО снага, на нашим просторима добро познати генерал  Весли Кларк у својем интервјуу CNN:“Ради се о томе да Турци и Садијци теже да се на Блиском Истоку не дозволи формирање шиитског појаса Иран-Ирак-Сирија-Либан, зато што би ова осовина довела до изолације Турске и елиминације Саудијске Арабије.“

Одавно се већ коментарише да Турска на различите начине подржава ИДИЛ. Преко Турске пролази коридор којим се упућују борци за ИДИЛ. Турци купују нафту од ИДИЛ, иако лично то не признају, због тога што им је, једноставно, уносно да не признају оно што је очигледно. А заправо, Турска и Саудијци су главни корисници услуга ИДИЛ на Блиском Истоку! А овдје се ради о нечем другом. Оружани конфликт у Сирији траје од марта 2011. године. САД и НАТО у њему учествују од самог почетка. И при томе није могуће да они не знају да су Турска, Катар и Садудијска Арабија, играчи на страни ИДИЛ-а. Шта више, на све могуће начине су подржавали ове државе и затварали очи пред њиховом отвореном подршком исламским терористима.

То је са једне стране. А са друге стране, у позадини свих ових изјава, реална логистичка, финансијска, политичка и хуманитарна подршка терориста ИДИЛ-а од стране Турске, Катара и Садудијске Арабије, довела је до нарастања ове пријетње до нивоа глобалне свјетске несреће. Њене размјере су очигледно демонстриране рушењем руског путничког авиона над Синајем, резонансним терористичким нападима у Паризу, престоници Малија – Бамакоу, експлозијама у Кабулу и Каиру.

На ријечима Запад, у оличењу САД-а и НАТО-а, се одлучно бори са тероризмом, а на делу се укључује у коалицију за борбу против њега и подржава земље којима је постојање овог тероризма крајње уносно. Да ли се након свега тога треба чудити што борба са тероризмом током свих ових година не само да није била неуспешна, већ, напротив, омогућила је његово јачање, учвршчење и пораст?

Према томе, све док Русија, на молбу легалних власти Сирије, није почела уз помоћ својих ваздушних снага операције помагања сиријском народу у ликвидирању терориста ИДИЛ-а, озбиљну борбу са њима нико није водио, већ их је чак и помагао. И тек након интервенције Русије, динамика развоја сиријске кризе почела је нагло да се мења у позитивном правцу, са аспекта читаве свјетске заједнице. „За три мјесеца руских војно-ваздушних операција, губици антивладиних устаника у Сирији били су већи него током 16 месеци бомбардовања од стране коалиције на чијем су се челу налазиле САД“, – изјавио је амерички аналитичар Финијан Канингем.

И тако, ако би све заинтересоване стране испуњавале оне функције које испуњава Русија, проблеми са ИДИЛ-ом више не би ни постојали.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: