,,Глас Црногорца“ 1879: Дванаест српских православних свештеника присуствовало спроводу стрица књаза Николе
Црква Светог Николе у Котору
Стриц књаза Николе, Машан Савов Петровић Његош преминуо је 1879. године у Котору, а ,,Глас Црногорца“ објавио ту вијест на Цетињу, уз посебан нагласак да су опело у цркви Светог Николе служили српски православни свештеници, а да је српство свештенство тужним мелодијама пратило Српско пјевачко друштво ,,Јединство“.
,,Глас Црногорца“ је тиме, по ко зна који пут, успио да прикаже како су стварно стари Црногорци гледали на њихову једину српску Цркву и покаже смијешним тврдње данашњих малобројних људи блиских режиму, који, бјежећи од сопственог поријекла, покушавају да избришу вишевјековни национални српски карактер Црне Горе лажима да је српство заправо означавало православље.
– Сто Црногораца његушкога батаљона, које предвођаше г. Ђуро Петровић, сишло је у Котор да учини последњу почаст покојнику. Спроводу је присуствовало дванаест српскијех православних свештеника са ђаконом, све грађанске и војничке власти, писало је у тексту цетињског листа који је додао и да су били присутни и људи разних вјера, дакле не само Срби православци.
– У цркви Светог Николе гдје је уздигнут споменик са свијећама постављен је сандук са покојником, а опело служио је епископ Герасим, док га је тужним мелодијама пратило Српско пјевачко друштво ,,Јединство“, писало је у тексту који је објављен 10. марта 1879. године.
,,Глас Црногорца“ закључује ријечима да су Црногорци, предвођени српским свештеником, кренули са посмртним остацима Машана Петровића Његоша ка Црној Гори и Његушима, како би покојник вјечно почивао у својој отаџбини старој Црној Гори.
Прочитајте још:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Kad bi im se moglo, neki bi ovdje namjesto sabornog hrama Sv.Nikole, rado vidjeli dominikanski samostan. Neka trobojke, neka im oci ispadnu gledajuci !
Јован Сундечић (Голињево, 24. јун 1825 — Котор, 19. јула 1900) је био српски песник, свештеник Српске православне цркве и дипломата. Био је секретар књаза Никола I Петровића од 1864. до 1874. године, након чега је до смрти остао његов почасни секретар. Познат је као писац песме Убавој нам Црној Гори, која је 1870. године постала званична химна Књажевине Црне Горе.
sta ce ovi milogorci sada ,sramota ih porijekla to su ti ljudi fukare ,bez identiteta ,bez obraza i casti,olos ljudski,izmislili i zastavu 2004 i to od Nemanjica neznalice,DODUSE ZNAJU NEGO NECE DA PRIZNAJU SVE NA NJIMA JE SRPSKA ISTORIJA