,,Глас Црногорца“ 1895. о српском мору (2. дио): Милозвучни глас старословенског језика мисао баци на нераздјељиву српску крв
,,Вјенчавам те српско море са слободом Црне Горе“, историјске су ријечи књаза Николе након ослобођења Бара од Турака 10. јануара 1878. године, међутим, уједињење српске књажевине и српског Јадрана, на шта је указивао цетињски лист ,,Глас Црногорца“, за књаза није значило и предах, већ предан даљи рад како Срби свих вјера не би заборавили своју српску крв и да туђински утицај никад не упрља, нити потчини наш српски језик и српску традицију.
– Но, ослободитељ Бара, наш витешки Господар ту не почину и не одахну да у рајет своје дневни проводи, него старајући се о напретку своје земље и свога народа, старао се да нас истовјетну браћу од три вјероисповијести и на пут изведе да познамо да смо браћа од једне крви и племена, писао је ,,Глас Црногорца“ 1895. године.
Лист је нагласио како је књаз Никола уклонио туђинске језике из наших богомоља, а посебно је истакао да је у години објављивања овог текста, 1895, уклонио латински језик из једне римокатоличке цркве Црној Гори и да је у њој одлужена величанствена служба на старословенском језику.
Уз то, како се додаје у тексту, варош је била свечано окићена, а при богослужењеу је у цркви и око ње било пуно радосног српског народа све три вјероисповијести.
– Тај догађај сам по себи свједочи од каквог је значаја са свакојег гледишта. Једна те иста браћа, растргнута у три вјероисповијести, на само богослужење на туђим језицима још више нас је једног од другог удаљавало, а но данас, кад речена браћа своја богомољства стану вршити на једном прастаром своме језику, онда тек, јасно увиђећемо да смо браћа једне крви и једног племена, додаје се у тексту.
,,Глас Црногорца“ написао је како се свако српско срце мора радовати кад са олтара чује милозвучне гласове старословенског језика, као и да је то језик који држи живим сазнање да је српску крв немогуће подијелити.
– Само чисто српско срце у радости мора запливати, кад чује са тог олтара милозвучне гласове старословенског језика и то чувши, одједном те мисао баци на братску нераздјељиву српску крв, закључио је лист са Цетиња 1. јануара 1895. године, писајући о седамнаестогодишњици вјенчања слободне Црне Горе и ослобођеног српског мора.
Прочитајте још:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Slusala sam od svojega staroga oca stihove Kralja Nikole…
„Vjencanje Crne Gore sa Morem“….Idu Ovako….
„Pozdravljam te Sinje More,
Ljepoti se tvojom divim,
A zle ljude i opake,
Kao igda sad krivim.
Zasto silni sprecavase,
Dvije stihije dvije Slobode,
……………………………… (Ovdje mi je scecanje izblijedilo)….
Gore moje, tvoje vode?
Moze li IN4S naci ove stihove u starim knjigama i objaviti ih?
Поштована, хвала пуно на вриједној сугестији. По Вашој жељи, поменуту пјесму краља Николе Првог објавићемо већ наредних дана. Пратите нас и даље.
Jos jedna strofa dodje u pamet:
Zasto silni sprecavase,
Eto, nek ih Bog sad pita,
Mi smo Svoji sinje more,
Nas Bratimi Krv Prolita.
Hvala IN4S.
Ovo je vrijeme mojega oca koji je bio pristalica Kralja Nikole….
I proveo je za Kraljem tri godine u italiji, sa drugim Crnogorcima….
Vracate mi predrage uspomene na mojega oca, Cestitoga Crnogorca, Srbina….
Otac je imao 63 godine kada sam se rodila….
Ove stihove je cesto recitovao nama petoro djece….
Knjazeva Himna „Onamo, ‘Namo“ je bila nasa Uspavanka….
Хвала Вама што нас пратите и што нам пишете, надамо се да ћете наставити. Велики поздрав од редакције ИН4С.
Divna slika…