ИН4С

ИН4С портал

Голубац – српска чаролија на Дунаву постаје град туризма

1 min read
Овај градић на Дунаву јединствен је по Голубачкој тврђави, једном од најбољих сведока бурних прошлих времена. Настала је прије осам вијекова, али се не зна које године и ко је изградио

Голубачка тврђава (Фото: тврђаваголубачкиград.рс)

Об­но­ва Го­лу­бач­ке твр­ђа­ве и низ дру­гих ка­пи­тал­них про­је­ка­та свр­ста­ва­ју Го­лу­бац у во­де­ћу ту­ри­стич­ку де­сти­на­ци­ју на Дунаву.

У прош­лој го­ди­ни Го­лу­бац је био нај­по­сје­ће­ни­је мје­сто на До­њем По­ду­на­вљу. У овој го­ди­ни на­ја­вљен до­ла­зак око 200 кру­зе­ра и око 200.000 ту­ри­ста.

„Ура­ђе­на је сва план­ска и про­јект­на до­ку­мен­та­ција, као и стра­те­ги­ја одр­жи­вог ло­кал­ног еко­ном­ског раз­во­ја за на­ред­них де­сет го­ди­на. То је пред­у­слов да Го­лу­бац по­ста­не ту­ри­стич­ки град, а ту­ри­зам окосни­ца на­шег раз­во­ја”, ка­же за нови број нашег издања „Инвестиције“ пред­сјед­ник Општи­не др Небој­ша Ми­јо­вић.

Влада Србије је Голубачку тврђаву прогласила за споменик културе од изузетног значаја. Она се налази на уласку у резерват природе на самом почетку Националног парка Ђердап. Њене капије су прошле године отворене за туристе из читавог свијета.

„Компекс Тврђава Голубачки град је изграђен у периоду од 2014. до 2016. године, обухвата подручје од 22 хектра, посјетилачки центар, обилазницу, тунел, инфтаструктуру, а сама тврђава је рађена још двије године и завршена је у марту 2019, када је и отворена за посјетиоце. Од отварања до краја прошле године дакле за девет мјесеци имали смо 120.000 посјетилаца, са онима који улазе без карата, а то су повлашћени гости, представници Војске, Полиције, рачунамо да је тврђаву посетило око 150.000 туриста”, каже Искра Максимовић, директорка ЈП Голубачка тврђава.

У обнову тврђаве уложено је 8,056 милиона евра а новац су обезбиједили Европска унија и Аустријска развојна агенција. Турска је најавила да ће радити реконструкцију хамама, али то је, како наводи директорка, још у фази израде пројектне документације. “Ми смо лучки оператери, имамо пристан и већ за ову годину имамо најаву доласка 170 крузера, а тек смо на почетку године. Крузерски туризам је у великом развоју, а имамо и друге доласке, па нажалост не можемо да примимо све госте када они желе, јер је улаз ограничен пошто је тврђава била стратешко војно утврђење на овом дијелу Дунава и има посебне мјере заштите. У њој у једном тренутку може да буде максимално 150 особа, па се често чека у ред и о томе строго водимо рачуна”, објашњава Искра Максимовић.

Она истиче да посјетиоци са крузера долазе углавном ван радног времена, рано ујутру или после 16 часова, што је добро, јер се не “сударају” са осталим гостима. Крузерима највише долазе туристи из Америке, па онда из Канаде, Аустралије Новог Зеланда, од европљана има највише скандинаваца, затим гостију из Немачке, Аустрије и других земаља.

У Доњем Подунављу били смо најпосећенија дестинација у прошлој години. Није далеко ни Виминацијум који такође има доста посјетилаца, па са њима и Лепенским виром, као праисторијским локалитетима, имамо усаглашене понуде”, истиче директорка Максимовић. На Тунелу гдје је до обнове тврђаве пролазила магистрална саобраћајница, изграђена тридесетих година прошлог вијека, пронађено је значајно археолошко налазиште, откривена је основна стаза из 15. вијека, доста тога је већ рестаурирано и то ће додатно повећати број туриста. Наша саговорница истиче да је већи дио комуникације из 15. вијека заштићен, а тунел гдје је пролазила стара магистрала има капију која дозвољава улазак само туристима

„У Голупцу се од прошле године дешава једна веома значајна културна манифестација за развој овог града, а то је Фестивал историјског филма испод површине. Ове године одржава се од 4. до 9. октобра. То је једини фестивал тог типа у Србији и ја очекујем да ће бројне продукције наћи свој интерес и даће Фестивал бити самоодржив, и да ће имати шири међународни значај”, каже председник Мијовић.

Он истиче да је фестивал јединствен по томе што у званичној конкуренцији има документарне и игране филмове који се баве историјом. Најбољи филм добиће награду Гранд При, а „златна” и „сребрна” тврђава биће додијељена најбољим филмовима у три категорије: документарни филм до 30 минута, документарни филм преко 30 минута и играни филм. Биће додијељене и специјалне награде за најбољи сценарио, ауторску музику, камеру, монтажу и режију, а све ће оцјењивати селекторска комисија Фестивала.

Ако је развој неког града непосредно везан за туризам и промоцију богатог културно-историјских наслеђа, онда је то свакако Голубац. Овај градић на Дунаву јединствен је по Голубачкој тврђави, једном од најбољих сведока бурних прошлих времена. Настала је прије осам вијекова, али се не зна које године и ко је изградио. Вјековима је нападана и брањена као стратешко војно утврђење, у новије вријеме препуштена зубу времена и пропадању а током последњих пет година је потпуно обновљена и прошле године отворена за посјетиоце. Данас је освајају туристи из читавог света, највише Американци. На Сајму туризма у Београду Општина Голубац је тим поводом уприличила веома посјећену промоцију своје туристичке понуде, засноване на овом јединственом туристичком комплексу, али и на Лепенском виру, манастиру Тумане, Голубачком котлићу и другим манифестацијама.

О богатој понуди коју ова општина нуди туристима говорио је први човек Голубца др Небојша Мијовић. „Ми смо урадили тридесетак великих и капиталних пројеката, настојали смо да завршимо све што смо планирали, како би најзахтјевнији туристи, а и наши грађани могли да уживају у љепотама Голубца. Прошле године завршена је обнова Голубачке тврђаве која је постала окосница развоја туризма и њу је већ посјетило око 150 хиљада гостију и дошло је око 150 великих крузера. Ове године очекујемо долазак преко 200.000 туриста, већ имамо најаве за 200 крузера, а вероватно ће их бити и више”, каже предсједник Општине Голубац др Небојша Мијовић.

„Приводимо крају изградњу шетно-бициклистичке стазе од Винаца до Голубачке тврђаве, дуге 12 километара, остала је још једна дионица око 2,5 километра до саме тврђаве. У Голубац годишње дође десет до петнаест хиљада бициклиста, што довољно говори о значају ове стазе која иде поред самог Дунава”, истиче Мијовић. Он истиче да је веома важан пројекат прекограничне сарадње са Румунијом, чији значај још није довољно схваћен, али ће тек доћи до изражаја. Отворен је гранични прелаз Усије-Молдава Нова и уведена трајектна линија за превоз путника са једне на другу страну Дунава. Захваљујући томе из Румуније се ове године очекује више хиљада гостију који желе да посете Голубац и његове туристичке атракције – Тврђаву, Лепенски вир, манастир Тумане, Сајам Дунава. Овај пројекат вриједан 2,3 милиона евра, реализован је коришћењем фондова прекограничне сарадње и, како каже Мијовић, представља један од најзначајнијих потенцијала за развој привредне сарадње између Србије и Румуније.

Општина је у реализацији ових пројеката користила средства Европске уније и ресорних министарстава Владе Србије, али и новац из општинског буџета и донације. Циљ је, како истиче Мијовић, да Голубац буде једно од најљепших места на Дунаву, а судећи по ономе шта се досад урадило, може се рећи да је локална самоуправа на правом путу, јер је највећи дио већ урађен. Мијовић каже да је урађена сва планска и пројектна документација, као и стратегија одрживог локалног економског развоја за наредних десет година. То је предуслов да Голубац постане туристички град и водећа туристичка дестинација на Дунаву.

„У развоју је и вјерски туризам а главни носилац је манастир Тумане којег је у прошлој години посјетило више хиљада верника и грађана из цијеле Србије. Свештенство тог манастира је направило једну веома добру причу”, истиче предсједник Мијовић. У току године и љетње туристичке сезоне на подручју општине Голубац одржавају се многобројне туристичко-културне и спортске манифестације међу којима је чувени Голубачки котлић, који се одржава у оквиру Сајма Дунава, затим првенство Србије у једрењу на води и Међународна веслачка регата. Као што се зна, Дунав је најшири баш на обали Голупца, па представља идеално мјесто за ова спортска такмичења, не само у Србији, него и у региону.

Извор: Привредни.рс

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *