Gordana Todorović – Domovina nade

Piše: Gordana Todorović

O, zemljo koja slaviš mir kao ptice,
volim u tebi da gledam
život koji se skuplja oko pesme,
rađanju ljubavi u kotlinama i planinama
da okrećem lice.
Gejzir snova tužni
na ivici svih stanica
da budem ne smem.

Daj da tvoje planine i ravnice umijem
zvezdanom rosom srca,
da cvet ti lepote uzberem
s najlepšeg neba života
gde pesma se kao kandilo zvezdano izlije,
daj da srca plave i rumene kutke
uz tvoje strmine
ispod kojih cvetaju kamen, gvožđe, staklo,
uznesem.

U tebi sva junačka pokoljenja
kao sveci za pesmom gaze.
U tebi nema žrtve, teške za pesmu.
U tebi se pesma
kao komad hleba pazi.

Zato što na mir misliš
svakog čoveka u svemiru,
zato si zemlja pesnika,
pesnici se umivaju vodom
tvojih plavih reka-svirala
pozdravljaju tvoje
planine – slavoluke slobode
i žive srcem,
ko vasiona otvorenim i mravu
da bi svi ljudi živeli
u nade ružičnjacima slobode,
u zvezdanom valu ptice,
u miru.

8. IX 1972.