Група „Вагнер” и даље ратује у Африци

На Црном континенту Пригожина се сећају као спасиоца, о његовим борцима се негде говори јавно, а негде као о „руским” инструкторима

Специјално за „Политику” 

Иако руски закони ни дан-данас не препознају приватне војне компаније као посебну форму организовања, пре десетак година рођена је легендарна „Вагнер”, најефикаснија и најопремљенија приватна војска у историји. Она је практично сама извојевала победу у Бахмуту, највећој бици на тлу Европе после Другог светског рата. „Бахмутска кланица” показала је да они располажу артиљеријом, тенковима, борбенима хеликоптерима, средствима ПВО, па чак и јуришним авионима „су 24” и „су 25”. Канамат Боташев, 63-годишњи генерал у пензији, погинуо је 22. маја 2022. током борбеног задатка на јуришнику „су 25” у Луганској области, као „Вагнеров” пилот. Он није једини руски генерал који им се придружио.

Пошто су „приватне војске” затворене структуре које привлаче велику пажњу медија, некада је заиста тешко разлучити шта је истина, а шта су легенде, спекулације и трачеви. Ако се ствари упросте, можемо рећи да су се зачеци „Вагнера” појавили у Луганској области 2014. То је било време када је политички врх у Москви није био одлучан шта да ради с два побуњена региона Украјина који су желели уједињење с Русијом, а Кијев није био намеран да их пусти без рата. Према више кредибилних извора с којима сам током претходних неколико година разговарао, кругови блиски Кремљу предложили су неколицини патриотски настројених бизнисмена да регрутују борце и формирају борбене јединице и пошаљу их у помоћ локалним побуњеницима, нејаким да се супротставе регуларној украјинској војсци и специјалној полицији. Једна од тих групација, коју је формирао Јевгениј Пригожин, посебно се истакла.

„Када је 16. марта постало јасно да СВО не иде по плану, замолили су нас да помогнемо. Наше јединице су 19. марта 2022. дошле из Африке под пуном ратном опремом и одмах ступиле у бој”, изјавио је Пригожин неколико месеци пред своју погибију.

Након потписивања Минских споразума ова јединица добила је задатак да подржи руске ратне напоре у Сирији. Након успеха у бици за Палмиру, прочула се као „Вагнер”, по ратном имену свог команданта Дмитрија Уткина, раније потпуковника спецназ ГРУ.

Дакле, након стабилизације прилика у Сирији, негде 2018, „Вагнер” одлази у Африку у нове подухвате. Западни медији објавили су да су они прво били примећени у грађанским ратом захваћеним Суданом, као подршка влади у Картуму. Ова тврдња могла би да буде тачна. Почетком године срео сам се с Хасаном Бубом, министром сточарства у Влади Централноафричке Републике (ЦАР), који је рекао да је прве контакте с представницима „Вагнера” остварио у Судану. „Јевгениј Пригожин остаће у срцима свих Африканаца, био је човек који нас је подстакао да се боримо за дефакто независност ЦАР. Када је погинуо, сви у Африци су жалили његову смрт, не само ми овде већ и наша браћа у Малију, Нигеру и Буркини Фасо”, испричао је Буба.

Нико не негира да је „Вагнер” присутан у ЦАР. Када су се у марту одржали председнички избори у Русији, у свет су отишле слике како у престоници Бангију пред руском амбасадом стоји ред момака у униформама док чекају да испуне своју грађанску дужност. Процене говоре да је тренутно у тој земљи присутно око 1.700 припадника „Вагнера”, чији је формални статус – руски војни инструктори. „Централноафрички народ воли ’Вагнер’. Захваљујући интервенцији ’Вагнера’ данас је у нашој држави мир”, рекао ми је у јануару Фидел Гуанџика, саветник председника ЦАР Фаустина Туадере, и додао: „Пригожин је за нас национални херој, јер је захваљујући њему демократија овде сачувана и терористи и екстремисти спречени да насилно преузму власт.” У центру Бангија се налази споменик припадницима „Вагнера”, на коме они заједно са женом локалним војником штите мајку с бебом у наручју.

Без обзира што званичници с којима сам разговарао у Малију негирају присуство „Вагнера” и користе израз „руски војни инструктори”, нема сумње да је ова група активна и у тој земљи. Баш 26. јула, када је 13. јуришни одред „Вагнера” упао у замку на северу Малија, ја сам био у посети тој земљи. Граница у Сахари дуга преко 3.500 км, коју Мали има са Алжиром и Мауританијом, погодна је за честе упаде побуњеника Туарега и других терориста. Власти Малија оптужују суседе да не чине ништа да то спрече. У једној наизглед рутинској операцији протеривања побуњеника борци 13. јуришног одреда „Вагнера” и специјалца војске Малија (око 100 војника) 26. јула је због пешчане олује и прегруписавања побуњеника, били су принуђени да се повуку у базу.

Током одступања упали су између две пешчане дине у заседу, где су их дочекали добро опремљени терористи. Временски услови спречили су подршку авијације, док је хеликоптер „ми 24”, који је полетео као подршка, оборен, или пао због лоших метеоролошких услова за летење. Епилог је био више од 50 убијених припадника „Вагнера” и војске Малија, као и неколико десетина заробљених чија је судбина непозната.

По фотографијама објављеним с лица места види се да су у нападу на „Вагнеров” 13. јуришни одред учествовали и људи светле боје коже, који су чак истакли и украјинску заставу. Портпарол војне обавештајне службе ГУР Андрејв Јусов то је и званично признао. Ипак, др Адама Дијабате, саветник председника Малија, и други званичници те земље с којима сам неформално разговарао, сматрају да је „украјинска застава међу побуњеницима само маска која треба да прикрије учешће њиховог главног покровитеља Француске”. Моји саговорници не искључују да у Малију има припадника украјинског ГУР-а, али да они не спроводе самосталну операцију, већ су испомоћ Французима управо зато што боље познају навике и начин деловања „Вагнера”.

На основу своја три овогодишња путовања у Африку слободан сам да тврдим да је „Вагнер” група на афричком континенту упркос погибији руководства опстала као посебна организациона целина и наставила са својим активностима.

Политика 

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: