Grupa „Vagner” i dalje ratuje u Africi

Na Crnom kontinentu Prigožina se sećaju kao spasioca, o njegovim borcima se negde govori javno, a negde kao o „ruskim” instruktorima

Specijalno za „Politiku” 

Iako ruski zakoni ni dan-danas ne prepoznaju privatne vojne kompanije kao posebnu formu organizovanja, pre desetak godina rođena je legendarna „Vagner”, najefikasnija i najopremljenija privatna vojska u istoriji. Ona je praktično sama izvojevala pobedu u Bahmutu, najvećoj bici na tlu Evrope posle Drugog svetskog rata. „Bahmutska klanica” pokazala je da oni raspolažu artiljerijom, tenkovima, borbenima helikopterima, sredstvima PVO, pa čak i jurišnim avionima „su 24” i „su 25”. Kanamat Botašev, 63-godišnji general u penziji, poginuo je 22. maja 2022. tokom borbenog zadatka na jurišniku „su 25” u Luganskoj oblasti, kao „Vagnerov” pilot. On nije jedini ruski general koji im se pridružio.

Pošto su „privatne vojske” zatvorene strukture koje privlače veliku pažnju medija, nekada je zaista teško razlučiti šta je istina, a šta su legende, spekulacije i tračevi. Ako se stvari uproste, možemo reći da su se začeci „Vagnera” pojavili u Luganskoj oblasti 2014. To je bilo vreme kada je politički vrh u Moskvi nije bio odlučan šta da radi s dva pobunjena regiona Ukrajina koji su želeli ujedinjenje s Rusijom, a Kijev nije bio nameran da ih pusti bez rata. Prema više kredibilnih izvora s kojima sam tokom prethodnih nekoliko godina razgovarao, krugovi bliski Kremlju predložili su nekolicini patriotski nastrojenih biznismena da regrutuju borce i formiraju borbene jedinice i pošalju ih u pomoć lokalnim pobunjenicima, nejakim da se suprotstave regularnoj ukrajinskoj vojsci i specijalnoj policiji. Jedna od tih grupacija, koju je formirao Jevgenij Prigožin, posebno se istakla.

„Kada je 16. marta postalo jasno da SVO ne ide po planu, zamolili su nas da pomognemo. Naše jedinice su 19. marta 2022. došle iz Afrike pod punom ratnom opremom i odmah stupile u boj”, izjavio je Prigožin nekoliko meseci pred svoju pogibiju.

Nakon potpisivanja Minskih sporazuma ova jedinica dobila je zadatak da podrži ruske ratne napore u Siriji. Nakon uspeha u bici za Palmiru, pročula se kao „Vagner”, po ratnom imenu svog komandanta Dmitrija Utkina, ranije potpukovnika specnaz GRU.

Dakle, nakon stabilizacije prilika u Siriji, negde 2018, „Vagner” odlazi u Afriku u nove poduhvate. Zapadni mediji objavili su da su oni prvo bili primećeni u građanskim ratom zahvaćenim Sudanom, kao podrška vladi u Kartumu. Ova tvrdnja mogla bi da bude tačna. Početkom godine sreo sam se s Hasanom Bubom, ministrom stočarstva u Vladi Centralnoafričke Republike (CAR), koji je rekao da je prve kontakte s predstavnicima „Vagnera” ostvario u Sudanu. „Jevgenij Prigožin ostaće u srcima svih Afrikanaca, bio je čovek koji nas je podstakao da se borimo za defakto nezavisnost CAR. Kada je poginuo, svi u Africi su žalili njegovu smrt, ne samo mi ovde već i naša braća u Maliju, Nigeru i Burkini Faso”, ispričao je Buba.

Niko ne negira da je „Vagner” prisutan u CAR. Kada su se u martu održali predsednički izbori u Rusiji, u svet su otišle slike kako u prestonici Bangiju pred ruskom ambasadom stoji red momaka u uniformama dok čekaju da ispune svoju građansku dužnost. Procene govore da je trenutno u toj zemlji prisutno oko 1.700 pripadnika „Vagnera”, čiji je formalni status – ruski vojni instruktori. „Centralnoafrički narod voli ’Vagner’. Zahvaljujući intervenciji ’Vagnera’ danas je u našoj državi mir”, rekao mi je u januaru Fidel Guandžika, savetnik predsednika CAR Faustina Tuadere, i dodao: „Prigožin je za nas nacionalni heroj, jer je zahvaljujući njemu demokratija ovde sačuvana i teroristi i ekstremisti sprečeni da nasilno preuzmu vlast.” U centru Bangija se nalazi spomenik pripadnicima „Vagnera”, na kome oni zajedno sa ženom lokalnim vojnikom štite majku s bebom u naručju.

Bez obzira što zvaničnici s kojima sam razgovarao u Maliju negiraju prisustvo „Vagnera” i koriste izraz „ruski vojni instruktori”, nema sumnje da je ova grupa aktivna i u toj zemlji. Baš 26. jula, kada je 13. jurišni odred „Vagnera” upao u zamku na severu Malija, ja sam bio u poseti toj zemlji. Granica u Sahari duga preko 3.500 km, koju Mali ima sa Alžirom i Mauritanijom, pogodna je za česte upade pobunjenika Tuarega i drugih terorista. Vlasti Malija optužuju susede da ne čine ništa da to spreče. U jednoj naizgled rutinskoj operaciji proterivanja pobunjenika borci 13. jurišnog odreda „Vagnera” i specijalca vojske Malija (oko 100 vojnika) 26. jula je zbog peščane oluje i pregrupisavanja pobunjenika, bili su prinuđeni da se povuku u bazu.

Tokom odstupanja upali su između dve peščane dine u zasedu, gde su ih dočekali dobro opremljeni teroristi. Vremenski uslovi sprečili su podršku avijacije, dok je helikopter „mi 24”, koji je poleteo kao podrška, oboren, ili pao zbog loših meteoroloških uslova za letenje. Epilog je bio više od 50 ubijenih pripadnika „Vagnera” i vojske Malija, kao i nekoliko desetina zarobljenih čija je sudbina nepoznata.

Po fotografijama objavljenim s lica mesta vidi se da su u napadu na „Vagnerov” 13. jurišni odred učestvovali i ljudi svetle boje kože, koji su čak istakli i ukrajinsku zastavu. Portparol vojne obaveštajne službe GUR Andrejv Jusov to je i zvanično priznao. Ipak, dr Adama Dijabate, savetnik predsednika Malija, i drugi zvaničnici te zemlje s kojima sam neformalno razgovarao, smatraju da je „ukrajinska zastava među pobunjenicima samo maska koja treba da prikrije učešće njihovog glavnog pokrovitelja Francuske”. Moji sagovornici ne isključuju da u Maliju ima pripadnika ukrajinskog GUR-a, ali da oni ne sprovode samostalnu operaciju, već su ispomoć Francuzima upravo zato što bolje poznaju navike i način delovanja „Vagnera”.

Na osnovu svoja tri ovogodišnja putovanja u Afriku slobodan sam da tvrdim da je „Vagner” grupa na afričkom kontinentu uprkos pogibiji rukovodstva opstala kao posebna organizaciona celina i nastavila sa svojim aktivnostima.

Politika