ИН4С

ИН4С портал

Хандкеов емотивни говор: Приче о смрти у тундри и мљекарници њежних руку

И ноћ између петка и суботе, после његове прве конференције за медије, провео је, на свој рођендан, над текстом у хотелској соби у Стокхолму, граду на острвима, с погледом на мрку воду мореуза Балтичког мора, размишљајући о томе како ће протећи тренутак који ће га заувијек укоријенити у историји књижвености.
LiveInternet

Петер Хандке

„Већина догађаја које ми је описивала мајка укључивала је чланове уже или шире породице, а готово увијек главна особа био је један од њена два брата који су касније „пали на пољу части“ у Другом свјетском рату. Дозволите ми да покушам да репродукујем двије епизоде, кратке, али пресудне за мој живот писца.“

Овим ријечима, обратио се у суботу поподне, у емотивном говору, на моменте дрхтавим гласом, нобеловац Петер Хандке, говорећи своју бесједу поводом додијељене награде, обојену осјећањима, посвећену његовој мајци, и ујацима погинулим у рату.

„Овај човјек је био на путу за село како би породици рекао да је најмлађи брат „умро као херој отаџбине“ у тундри“ – рекао је Хандке у једном тренутку, а онда описао сцену која слама срце и какву само рат може да режира.

Ништа мање потресна није била ни прича о силованој “мљекарици са њежним рукама”.

Славни аустријски писац је дочекан и испраћен великим аплаузом, а у јако емотивни говор убацивао је и ријечи на словеначком.

Писање бесједе, руком као што иначе ради, Хандкеа је окупирало у пуном обиму посљедња два мјесеца. Није желио да разочара своје обожаваоце. Сву концентрацију био је усмјерио у том правцу.

И ноћ између петка и суботе, после његове прве конференције за медије, провео је, на свој рођендан, над текстом у хотелској соби у Стокхолму, граду на острвима, с погледом на мрку воду мореуза Балтичког мора, размишљајући о томе како ће протећи тренутак који ће га заувијек укоријенити у историји књижвености.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

1 thought on “Хандкеов емотивни говор: Приче о смрти у тундри и мљекарници њежних руку

  1. Зашто слободна интелектуална јавност Европе не васпостави МЕЂУНАРОДНУ НАГРАДУ ЗА КЊИЖЕВНОСТ И ЕТИЧНОСТ ИМЕНА ПЕТЕР ХАНДКЕ. Он јесте жив, АЛИ ЈЕ БЕСМРТАН, ПА ЈЕ САСВИМ СВЕЈЕДНО, НЕ, БОЉЕ ДА СЕ ТО УЧИНИ ДАНАС НЕГО СЈУТРА – МОЖЕ ДА БУДЕ КАСНО, БУДУЋИ ДА ЕТИЧНОСТ, НАРОЧИТО, ВЕЋ УМИРЕ У МУКАМА, А НИ КЊИЖЕВНОСТИ, ПОСЕБНО АКО ЈЕ ПИСАНА НА СРПСКОМ ЈЕЗИКУ И ЋИРИЛИЦОМ, НЕ СЉЕДУЈЕ НИШТА ДОБРО ? !!!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *