Хоће ли „агент у мантији“ добити улицу у Подгорици

Подгоричка власт захтева да једна од улица у граду на Морачи понесе име распопа Антонија Абрамовића, који је од мале групе црногорских националиста изабран за „митрополита” невладине организације Црногорске православне цркве (ЦПЦ), иако је 1993. године као свештеник био под забраном чинодејства, јер је тада доказано да је био агент црногорске тајне полиције.

Но, без обзира не те чињенице, највјероватније ће се улица назвати по „агенту у мантији” јер у подгоричком парламенту власт, с убједљивом већином, врши Демократска партија социјалиста (ДПС) са мањим коалиционим чланицама – Либералном партијом (покретач иницијативе), Демократском унијом Албанаца, Црногорском и Позитивном Црном Гором.

Као распоп, Абрамовић за вријеме свог полицијског службовања, уз подршку малобројних истомишљеника који су себе представљали као црквену групацију, није успио да обезбједи архијерејску хиротонију, нити добије признање свог избора, осим што је био обасут бројним етикетама, а понајвише оном која га повезује са разним обавештајним службама, преноси Политика.

„На Лучиндан 1993. године, на дан црногорског светитеља и утемељивача модерне црногорске државе Светог Петра Цетињског, архимандрит Антоније је на црногорском сабору на Цетињу, у организацији одбора за обнову аутокефалне Црногорске православне цркве, испред дворца краља Николе, народном вољом, изабран за духовног поглавара обновљене ЦПЦ. Тај чин означио је наставак рада ЦПЦ, која је насилно укинута декретом Александра Карађорђевића 30. августа 1920”, саопштили су либерали.

Протојереј-ставрофор др Велибор Џомић показао нам је документа која, како тврди, доказују да су „црногорски распопи, од првог до последњег, још док су били у свештеничком чину, били слуге и плаћеници комунистичког режима и тајне комунистичке полиције, а међу њима и Абрамовић”.

Свештеник Џомић је у Архиву Југославије (Фонд 144, Савезна вјерска комисија, ф. 21, бр. 257) пронашао допис Франца Коса, начелника четвртог одјељења Државног секретаријата за иностране послове ФНРЈ од 22. маја 1957, којим се та комисија извјештава да се, према обавјештењу конзулата у Њујорку, тамо налази Антоније и да је у врло тешкој ситуацији, материјалној и моралној, али да „има корисно и позитивно држање према нашој земљи”.

„Зато је конзулат предложио да му се одобри мјесечна помоћ од сто долара, како би тамо остао и обављао послове за комунистички режим. И тако је тадашњи калуђер Антоније стављен на редовни платни списак црвеног режима служећи финансијеру, а не цркви и народу. Такав вид његове ’службе’ трајао је деценијама. Можда би све то било мање упадљиво да Абрамовић у октобру 1993. из Канаде није дошао на Цетиње, да у својству псеудопоглавара присуствује ’оснивању црногорске цркве’. Након тог богохулног скупа, преко ’Побједе’ 13. новембра се огласио МУП Црне Горе тврдњом да је Служба ДБ била у посједу сазнања о многобројним везама и дјелатностима Абрамовића док је службовао у Црној Гори. Међу њима има и докумената о његовим настраним активностима, који су засновани на изјавама оштећених и медицинским налазима”, каже Џомић. „Нема сумње да је он својевремено требало да кривично одговара. Међутим, због специфичног односа с обавештајним службама, он је ту одговорност избјегао одласком у Канаду.”

О тајним агентима у мантијама и свим закулисним радњама и с којом намјером се из разних праваца дејствује против Српске православне цркве и њене Митрополије црногорско-приморске Џомић је подробно објаснио у књизи „Црногорска лажна црква”.

Он наводи да је Удба једва чекала да се неко свештено лице затекне у некој слабости, али не због тога да би му судили.

„Мучили су и тамничили оне часне свештенослужитеље који су били вјерни Богу, цркви и народу и које нису могли да придобију, ни потпкупе, нити уцјењују и судили им”, додаје Џомић. „А поједине свашточине и пробисвете у мантији су због њихове слабости регрутовали у своје сараднике и ситне плаћенике.”

Извор: Политика

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: