Хоће ли хорски „кокота пој“ смјенити „свога“ премијера?

Пише: Др Момчило Д. Пејовић

Не бијаше тако давно кад се у црногорском парламенту чуо појединачан, полугласан, мало касније гласан политички противан и на самом почетку усамљен „кокотов пој“ – кукурику, глас против премијера и прије него га изабраше и (по)ставише! Од тада па све до данас тај „кокотов пој“ бивао је све гласнији, (при)страснији и бројнији због (не)задовољства премијеровим политичким радом, учинком, смјенама и замјенама које је заједно са њима често предлагао и усвајао, као и за много чега што је обећа(ва)о а није испунио односно реализовао.

Дакле, рекло би се, једном ријечју премијер новоизабране 42. Владе црногорске био је политички непослушан, уз то без слуха и разума према захтјевима парламентарне већине и оних који га (пред)ложише и гласаше, самосвојан и одан већином онима које је послао у опозицију односно „предсједнику свих грађана“, ономе за кога је обећао да ће се са њим разрачунати – обрачунати!

Политички жаргон којим се служио нови премијер у протекле двије године готово да је истовјетан жаргону „седмострукога премијера“ или „предсједника свих грађана“ од уназад три – четири године! Неће ваљда бити да је и нови или (не)стабилни премијер сада приморан да своју фотељу брани ријечима несмјењивог политичког лидера Д(Р)ПС-оваца и уједно „предсједника свих грађана“, када је на „Конгресу Савјета младих ДПС-а“, поручио „(…) ми ћемо ово бранити до последње капи крви“!? А можда и хоће, иако он није „својих 30 година живота дао да бисмо имали ово што имамо (…)“ већ само непуне двије године и, наравно, да он лично може бити „(…) задовољан тиме (…)“ што ће његово потомство и његови грађани живјети са мјесечним примањима већим од 1000,00 (хиљада) еура на мјесечном нивоу у „Европи сад – Црна Гора одмах“!? Можда је то и премијерова „идеја која мора водити сваког од вас, и (…) вашу генерацију (…) или је то било политичко обећање са којим је хтио купити вријеме макар до краја свога првога премијерскога мандата !?

А што ако се (не)стабилни премијер са (не)стабилном Владом касно разбудио па тек сада на хорски „кокота пој – кукурику“ схватио да је и он сам допринио заједничком запомагању и кукурикању да треба „скратити мандат скупштини“ и спријечити стварање „мањинске владе“ која је „политичка превара“ од стране оних који сада ономатопејом пијевца-кокота хорски поју у скупштини црногорској тражећи његову смјену односно замјену?

Хорски „кокота пој – кукурику“ добрано је уздрмао (не)стабилног премијера у његовој фотељи – „љуљашци“ и озбиљно му „припријетио“ да се још дуго неће „љуљати“ ако не дође до расписивања ванредних парламентарних избора!

У парламентарној пракси земаља и са много дужим трајањем парламентарног живота није се десило односно нема примјера да подпредсједник владе који је гласао за мандат свога премијера сада је на челу оних који формирају „мањинску владу“ како би смијенили тога истога премијера којега су предложили и изгласали у парламенту без помоћи опозиције, иако тијесном већином са гласом једним више!

Међутим, не треба се чудити, ово је Балкан! Дакле, ријеч је о Црној Гори, једној од држава на Балкану и то најмањој по простору – територију и по броју становника. И не само то већ је ријеч и првој еколошкој држави, херојској и усправној, а надасве о „земљи чуда и чудеса“ гдје је и немогуће могуће, гдје све бива што другдје бити не може – „нека буде што бити не може“!?

Много пута смо о томе писали и наводили бројне примјере који нам потврђују „правило“ да нема шта није могуће у Црној Гори и да вас у њој више ништа не може изненадити, јер што се не дешава у другим државама тога у њој има у изобиљу! А сва та чуда и чудеса, могућега и немогућега, успјела су се накалемити у тако кратком и погодном времену за развој „демократске“ и (про)европске, тродеценијски транзиционе односно пљачкашке владавине несмјењивог „предсједника свих грађана“ са његовим слугама, измећарима и помагачима од чланова прве, друге или треће фамилије и наравно младим бизнисменима који тек што су постали пунољетни! Тако у Црној Гори и немогуће (поста)је (све)могуће!

Дакле, ништа необично и немогуће се и овога пута дешава на политичко-позоришној и парламентарној сцени црногорској! Све је легално и легитимно!? То тврди не само позиција – парламентарна већина већ и опозиција, да они који су гласали за „нову владу“ и „новог премијера“ сада предлажу – смјењују и стварају „најновију владу“ или „мањинску владу“ и то они из „парламентарне већине“!

На политичко-позоришној сцени црногорској много је било страначких лидера који су се клели и заклињали да неће сарађивати са Д(Р)ПС-ом нити са његовим несмјењивим лидером, да би на крају односно кад је требало ставили се на страну тога истога Д(Р)ПС-а дајући му свој парламентарни глас у скупштини и тим гласом опредјељивали судбину и доносили превагу! Наравно да су за то били награђивани од Д(Р)ПС-а неким амбасадорским мјестом, подпредсједничком или предсједничком функцијом у парламенту, министарском фотељом и томе сличном.

Таквих драстичних примјера из опозиционих партија и њихових лидера имали смо (к)од лидера Народне странке Новака Килибарде, који је касније постављен за „Шефа трговинско-информативне мисије или „амбасадора“ у Сарајеву; и, лидера партије Позитивне Црне Горе Дарка Пајовића, који је постављен за пресједника Скупштине Црне Горе, а затим за амбасадора у Народној Републици Кини.

Послије вишемјесечних „договора недоговора и преговора“ да се договоре-усагласе и несагласе око министарских мјеста, експертске или нестраначке владе, реконструкције владе, замјене, избора нових министара или новога премијера, посланици парламентарне већине дођоше својевољно или на наговор са стране – „из амбасаде“ до коначног „политичког рјешења“! Они то „рјешење (пре)формулисаше као „Меморандум о споразуму са мањинским партијама“ односно мало касније предлог(ом) звани(м) „Мањинска влада“, који потписаше баш они из парламентарне већине са представницима – страначким лидерима – мањинских народа и партија, а са којим ће намјерити (с)рушити „новог премијера и „нову 42. Владу црногорску“! Они из Д(Р)ПС-а то све једва дочекаше и исказаше јавним одушевљењем рекавши да ће их објеручке подржати у том науму за смјену премијера! Дакле, „мањинска влада – европска влада“ којој оникао потписници слиједе!?

Сада сви у глас, онако хорски, као политички „пијевци“ – посланици у политичком „кокошарнику“ – парламенту заговарају односно упућују предлоге за обарање владе и смјену премијера и то од онога посланика који је на функцији подпредсједника Владе! Дакле, оног истог политичара и политичког језичка на ваги који је био да се нова Влада изгласа и формира на челу са премијером проф. др Здравком Кривокапићем! Без његовога гласа премијер садашњи не би био З. Кривокапић, и он то зна!? Ништа чудно али изгледало је немогуће тако нешто учинити до само прије пар мјесеци, јер је тај исти подпредсједник говорио и обећавао па чак на почетку свога „мандата“ дао „бесу“ да неће „сарађивати“, политички градити или разграђивати заједничку побједничку коалицију са „Д(Р)ПС-ом“ нити са „предсједником свих грађана“ Милом Ђукановићем!? Да ли мисли да је понуда коју даје свима у парламенту управо реална и служи као одбијање или политичка ескиважа од стране тога истога Д(Р)ПС-а?

Па, има ли и колика је политичка разлика у игри између некадашњега страначког лидера Новака Килибарде и сада страначког лидера УРА-е посланика Дритана Абазовића? А имају сличног барем што се тиче научне титуле, а били су и на функцији подпредсједници владе. Један је барем што се тиче година много старији и своју политичку каријеру је одавно „умртвио – завршио“ или боље рећи прекрио дебелим политичким блатом, док је други знатно по годинама млађи и тек је на успону политичке каријере! Знамо како је своју политичку каријеру завршио бивши лидер Народне странке Новак Килибарда!

Али по свему судећи политичка каријера младога политичког лидера УРА-е опасно се приближава паду из разлога што је разиграни млађани политичар непромишљено или уз наговор са стране улетио у политички амбис или брлог-каљугу због којега може платити дебелу политичку цијену ако неуспјешно спроведе „уставни пуч“ односно „политички (о)пуч“ на који је одлучно клренуо, па би тада завршио као његов старији политички колега по титули и политичкој каријери! У народу има изрека: „Много мачку говеђа глава“!

Нешто мање је од пола године када објавих текст, у којем између осталог рекох: „Брзо заборавише и на своја обећања онима који их (из)гласаше, па сада позивају у помоћ опозицију Д(Р)ПС-овску и са њом „сателит коалицију“ њену да са њима заједнички смјењују своје експертске кадрове и непослушне политичаре. (…) Премијер свих грађана“ се са њима „кошарке“ игра, дриблајући их као почетнике или дјечицу која се дограбила „лопте“. Непогрешиво их (пр)очита њихов несмјењиви владар и господар „предсједник свих грађана“ па нађе руп(етин)у боље рећи провалију у њиховом „заједничком“ већинско парламентарном политичко-страначком тијелу и сада сасвим мирно са велике висине, осорно и са презрењем гледа на све договоре „парламентарне већине“ о избору новог Премијера, реконструкцији „нове Владе“, смјени министара и томе слично“!

„Парламентарна већина“ сама себи дохака и учиње да се без опозиције и „предсједника свих грађана“ не може мијењати ништа! Да ли знају што учињеше себи односно грађанима, као и онима који их гласаше?

Такође, у истом временскиом интервалу, у другом тексту објавих: Ако је ишта остало „за трајање“ од некадашње Народне странке, њиховог политичког лидера (…) са своја два још увијек „радно“ (сп)особна и активна пензионера, (не)ангажована политички-страначки, (…) наравно у сваком случају „експерата“ такозваних „лијева и десна рука“ (…) онда је то она њихова чувена „изрека“ у сред Скупштине црногорске, у вријеме кад је било „најтеже“: „(…) ово је ДРПС систем (…) ово је странка ДРПС-а“! Читај, ДРПС систем! Била је и остала то највећа „тековина“ као њихова политичка заслуга! (…) Ето макар један в(л)ажан разлог због којега они данас уживају (за)служену држа(в)ну – националну пензију и богме морају да (о)трпе оправдане критике (…)!

Шта су све црногорски политичари један другом говорили, поред бројних псовки, обмана и превара, да би опет све то „ сложно превазишли“ због неког ситног и личног интереса, а тобоже ради политичких виших и државних интереса, само да би сјели у крило „предсједнику свих грађана, а данас су на све то заборавили! Да ли је лидер УРА-е Дритан заборавио на дато обећање, према изјави З. Кривокапића, премијеру да га „никад неће издати“ или је због виших интереса и политичких циљева једноставно преко тога претрчао, као и многи политичари и лидери прије њега у овој тродеценијској ери црногорскога „пећинског“ парламентаризма? Подпредсједник Владе Црне Горе, Дритан Абазовић рече, гостујући у емисији „Оквир“ (21. јануар 2022. године) са водитељем З. Лековићем, односно узврати своме премијеру: „Нијесам издао. Никад никога нијесам издао! (…) Мислим, ДПС се неће вратити“!?

А рече и једном приликом посланик Дритан, лидер УРА-е у једном „ливеу“ са Ди Кејом, да он није сједио Милу у крилу (…)! Да ли сада може то поновити поред свега онога што је обећао да неће сарађивати са Д(Р)ПС-овцима а посебно не са „предсједником свих грађана“ Милом Ђукановиће? Иако је то подавно било, ипак, тешко да се може заборавити лична увреда коју му је тај несмјењиви лидер и „предсједника свих грађана“ једном приликом у парламенту рекао: „Сједи. Теби, теби, битанго једна“! Ето времена се мијењају па и човјек, а посебно политичар гази све пред собом само да би стигао до замишљеног циља и остварио своје личне циљеве и спровео нечије зацртане планове и за све то добио неку награду, макар премијерско мјесто, амбасадорску фотељу у пријатељској Америци или (не)далекој НР Кини!? Речено остаје само записано, а личне увреде остају вјечно упамћене преносећи се с кољена на кољено! Можда то некоме не смета, а требало би! Зар само ради смјене премијера или премијерске столице треба лични понос погазити? Па политика је само игра великих, моћних играча чији циљеви су тако далеко усмјерени да их је тешко и назријети односно наслутити! А шта ако политички наум, као предлог „мањинска влада или европска влада“, не успије? Да ли неко губи свој велики политички рејтинг или се ама баш ништа не дешава?

Ко каже и може да тврди да, у хорском „кокота поју“ званом кукурику нема ништа од политичке калкулације, споразума, личног интереса, обмане, продаје, преваре, издаје, безчашћа, наговора и договора, инструкције са стране, и тако даље, само да се поново врати, било посредно или непосредно, у политички живот Д(Р)ПС-систем на челу са његовим несмјењивим страначким лидером и уједно „предсједником свих грађана“ како не би он био приморан да иде у шуме и узме правду у своје руке да спашава опљачакно од народа благо и његов много вољени независни Монтенегро?

Питање је за крај ове политичке дилеме, у којој свако свакога оптужује за обману, превару или издају и пребацује кривицу на другога: Да ли хорски „кокота пој“ у црногорском парламенту гарантује заиста (не)извјесну смјену „свога“ премијера од стране парламентарне већине уз (при)помоћ оних из опозиције? „Ја мислим да су избори најбоље рјешење“, макар се дуго још чуо све бројнији „кокота пој“ за смјену (не)стабилног, (не)послушног и уљуљканог премијера!?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: