ХРА: Новинари у Црној Гори и даље нијесу безбједни

Поводом 3. маја, Свјетског дана слободе медија, Акција за људска права ХРА наводи да Влада, државно тужилаштво и полиција још увијек нијесу обезбиједили амбијент у којем новинари могу безбједно да обављају своју професију у Црној Гори, због тога што, како су рекли у тој организацији, још увијек нема напретка у кључним истрагама убиства, напада и пријетњи новинарима.

У ХРА изражавају забринутост и због недавне правоснажне праксе судова у грађанским поступцима у односу на заштиту части и угледа, која, како тврде, није усклађена са праксом Европског суда за људска права о слободи изражавања медија.

„Безбједни амбијент за новинаре није обезбијеђен иако су још прије више од три године, у марту 2012, челници Владе, Управе полиције, МУП-а и државног тужилаштва одлучили да расвјетљавање и процесуирање свих случајева напада на новинаре и медије постане приоритет полиције и тужилаштва. Комисија за праћење поступања надлежних државних органа у истрагама напада на новинаре, формирана 6. фебруара 2014, до данас није усвојила извјештај о раду, а према изјавама челника Комисије, њен рад су опструирали државни органи недостављањем документације“, саопштено је из ХРА.

У ХРА истичу да још није познато да је дошло до конкретног напретка у откривању налогодаваца и извршилаца убиства Душка Јовановића, главног уредника дневног листа Дан, оба напада на новинара Туфика Софтића, напада на новинара Младена Стојовића, писца Јеврема Брковића и убиство његовог пратиоца Срђана Војичића, ни паљења аутомобила дневног листа Вијести.

„Иако је због напада 2012. на новинарку Вијести Оливеру Лакић, Иван Бушковић осуђен и издржао казну, никада није откривен мотив његовог напада, односно по чијем налогу га је извршио. Интересантно је и да је бивши директор Управе полиције свједочио на суду да су га старјешине полиције извијестиле да Бушковић није прави нападач. Није разјашњено ни ко је све и зашто пријетио новинарки Лакић два пута прије тог напада“, наведено је у саопштењу.

У ХРА подсјећају да су, према европским стандардима, власти дужне да предузму све разумне кораке да обезбиједе доказе. Сваки недостатак у истрази који омета да се утврде било непосредни извршиоци или они који су наредили или организовали злочин, носи, како су нагласили, ризик да држава прекрши овај стандард.

„Брз одговор власти у истрази је битан за повјерење јавности у способност власти да одржи владавину права и спрјечавање утиска о било каквом дослуху са извршиоцима напада или о толеранцији кривичних дјела“, стоји у саопштењу.

Да би се обезбиједила примјена стандарда из праксе Европског суда за људска права, Акција за људска права сматра да хитно треба допунити Закон о медијима и увести обавезујућу континуирану обуку судија о стандардима Европске конвенције о људским правима, јер досадашња необавезујућа обука није обезбиједила да све судије прихвате ове стандарде.

„Такође, неопходно је обезбиједити приликом предстојећег прецизирања правила за оцјењивање судија и државних тужилаца да се узима у обзир и чињеница да су Европски суд за људска права, односно Уставни суд Црне Горе, утврдили да су судије или државни тужиоци прекршили људска права“, закључују у тој организацији.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: