ИН4С

ИН4С портал

Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!

1 min read

Фото: ИН4С

Православни хришћани, који поштују Јулијански календар, прослављају најрадоснији празник – Васкрсење Исуса Христа када се завршава и седмонедељни пост.

Васкрс је највећи хришћански празник јер суштина хришћанског учења означава Христово васкрснуће из мртвих, као победа вере и живота над смрћу.

За Васкрс се прва молитва служи пред затвореним вратима храмова која се отварају тачно у поноћ када се први пут после Великог петка и Велике суботе, у знак радости васкрсења оглашавају прва звона.

Васкршњим обредима претходи уношење плаштанице са Христовог гроба, која је на Велики петак изнета пред олтар и коју верници целивају у дане највеће хришћанске жалости.

Суштину и начело хришћанске вере објаснио је свети апостол Павле чија је проповед оснажила и усмерила новозаветну веру.

У православним хришћанским црквама се на Васкрс отварају Царске двери на олтару чиме се симболично указује да је Исус својим васкресењем победио таму и смрт и отворио рајска врата и пут спасења читавом људском роду.

Према јеванђељима, догађај се збио на гробу Христовом, а радосну вест је женама мироносицама, „Марији Магдалени и другој Марији“, саопштио анђеo Гаврило.
Beli andjeo Mileseva

„А лице његово бијаше као муња и одјело његово као снег“, записао је јеванђелист Матеј описујући архангела Гаврила који седи на „гробном камену“ и показује прстом на празан гроб.

„Не бојте се ви, јер знам да Исуса распетога тражите. Није овде, јер устаде као што је казао“, записано је у Јеванђељу по Матеју, а слично и у другим јеванђељима која се завршавају порукама нове вере чију проповед настављају Христови апостоли.

Према одлукама Никејског сабора (325. године) које до данас поштују све православне цркве, Васкрс треба славити у прву недељу пуног месеца после пролећне равнодневнице, али обавезно после јеврејске Пасхе.

Према хришћанском предању, Исус је умро у дане Пасхе па се у неким језицима овај назив задржао и за празник његовог васкрсења. Познато је такође да су рођење Исуса Христа, његово страдање и васкресње најавили старозаветни пророци који ће, како проповеда хришћанство, опет доћи да најаве његов други долазак међу људе.

У књизи Откривења Јовановог којом се завршава Нови Завет, ти пророци су Илија и Енок и њихов поновни долазак међу људе и страдање треба да најави нови долазак Христов коме се надају хришћани.

 

Симбол обнављања природе и живота

Васкрс је, дакле, покретан празник, који се одређује према природном календару и увек се везује за недељу са одступањем од 35 дана – од 4. априла до 8. маја.

Васкршње славље је за вернике крај Великог поста, а први мрсни залогаји су васкршња јаја која, се према древном обичају, фарбају у црвено као симбол проливене крви Христове.

Према предању, прва јаја је цару Тиберију поклонила Марија Магдалена која је у Рим дошла са поруком о васкрсењу.

Јаје је симбол обнављања природе и живота и као што бадњак горећи на огњишту даје посебну чар божићној ноћи, тако исто васкршње црвено јаје значи радост и за оне који га дају и који га примају.

Верници, по устаљеној традицији, васкршња јаја боје на Велики петак, када се, иначе, ништа друго не ради, већ су наше мисли упућене на догађај Христовог невиног страдања и понижења, од људи, на Голготи и Јерусалиму.

Прво обојено јаје, оставља се на страну до идућег Васкрса и зове „чуваркућа“.

На православним васкршњим иконама и фрескама слика се анђео Гаврило на гробном камену, а најлепша представа сачувана је у манастиру Милешеви крај Пријепоља, задужбини српског краља Владислава из 1234. године, која је проглашена за слику претходног миленијума.

Васкрс хришћани славе три дана, па су у календару СПЦ црвеним словом обележени Васкршњи понедељак и Васкршњи уторак.

У СПЦ православни верници размењују поздраве – Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!

Благодатни огањ долази у Подгорицу

Митрополит црногорско-приморски Јоаникије служиће данас Васкршњу литургију у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици.

Током литургије, први пут у историји, благодатни огањ биће донијет из Јерусалима у Црну Гору.

Благодатни огањ представља пламен који се по тврдњи верника чудесно појављује на Светом гробу у Јерусалиму на богослужењу Велике суботе, уочи православног Васкрса.

Појава благодатног огња по вемицима представља видљиву пројаву Духа Светога и потврду васкрсења Исуса Христа.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

4 thoughts on “Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!

  1. ЈУРИ МАКСИМОВ
    БЕЗ ХРИСТА НЕМА СПАСЕЊА

    „Исус Христос… је камен
    који ви зидари одбацисте,
    а који постаде глава од угла:
    и нема ни у једноме другоме спасења.“

    Дела Апостолска 4:11

    Нажалост, до данас се срећу људи који, називајући себе православним хришћанима, озбиљно сматрају да је могуће спасење, то јест улазак у Царство Небеско, за нехришћане. По њиховом мишљењу, и они који не верују у Христа, ако чине добра дела, такође могу да се спасу.
    Слични ставови нису нови, они су били познати и раније. Оповргавању те заблуде још у претпрошлом веку свети Игњатије (Брјанчанинов) je посветио своје писмо, из којег ћемо навести само неколико реченица, иако је оно достојно читања у целини:
    „Достојан је горког ридања призор: хришћани, који не знају у чему се састоји хришћанство! Питање које сте ви поставили, сада се често поставља: „Зашто се не могу спасити, пишете ви, незнабошци, муслимани и такозвани јеретици? Међу њима има предобрих људи. Погубити те предобре људе било би противно милости Божијој!… Сматрати себе спасеним, а припаднике других веровања погинулима – то је и безумно, и крајње гордо!“
    Потрудићу се да вам одговорим по могућности са не много речи. Ево истинског учења о том предмету, учења Свете Васељенске Цркве: спасење се састоји у поновном успостављању заједнице са Богом. Ту заједницу целокупан људски род изгубио је грехопадом праотаца… Да би се успоставила заједница човека са Богом, другим речима, за спасење, неопходно је било искупљење… Сва добра људска немоћна дела, која силазе у ад, замењена су једим моћним добрим делом – вером у Господа нашега Исуса Христа…
    Узалуд ви погрешно мислите и говорите да ће се добри људи међу незнабошцима и муслиманима спасити, то јест, да ће ступити у заједницу са Богом! Узалуд ви гледате на мисао противну томе, као на новину, као на заблуду која се прикрала! Не! Такво је је постојано учење истинске Цркве – и старозаветне, и новозаветне. Она је сматрала да и највеће добродетељи пале природе силазе у ад…
    Онај ко признаје могућност спасења без вере у Христа одриче се Христа и може бити, невољно, упада у тешки грех богохуљења.“[1]
    Ово писмо Светитеља је прилично познато, али на жалост, не онолико много колико бисмо желели. Дешавало ми се да га наводим у разговорима са следбеницима мишљења да се неправославни могу спасити; њихова реакција је била очекивана: саговорници су се трудили да то објаве „личним мишљењем Светитеља Игњатија, а не учењем Цркве“, са којим су они поистовећивали сопствене ставове, директно супротне речима Светитеља.
    То је, треба рећи, прилично карактеристично за савремену модернистичку свест – објавити „личним мишљењем“ у учењу Православне Цркве све оно што противречи личном мишљењу самог модернисте.
    Међутим, саме речи Светог Игњатија говоре о томе, да он у писму не излаже своје лично мишљење, већ управо учење Православне Цркве. Осим тога, ако се обратимо другим Светим Оцима, видећемо да и они износе исту ту истину.

    5
    7

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *