Hristos vaskrse! Vaistinu vaskrse!
1 min read
Foto: IN4S
Pravoslavni hrišćani, koji poštuju Julijanski kalendar, proslavljaju najradosniji praznik – Vaskrsenje Isusa Hrista kada se završava i sedmonedeljni post.
Vaskrs je najveći hrišćanski praznik jer suština hrišćanskog učenja označava Hristovo vaskrsnuće iz mrtvih, kao pobeda vere i života nad smrću.
Za Vaskrs se prva molitva služi pred zatvorenim vratima hramova koja se otvaraju tačno u ponoć kada se prvi put posle Velikog petka i Velike subote, u znak radosti vaskrsenja oglašavaju prva zvona.
Vaskršnjim obredima prethodi unošenje plaštanice sa Hristovog groba, koja je na Veliki petak izneta pred oltar i koju vernici celivaju u dane najveće hrišćanske žalosti.
Suštinu i načelo hrišćanske vere objasnio je sveti apostol Pavle čija je propoved osnažila i usmerila novozavetnu veru.
U pravoslavnim hrišćanskim crkvama se na Vaskrs otvaraju Carske dveri na oltaru čime se simbolično ukazuje da je Isus svojim vaskresenjem pobedio tamu i smrt i otvorio rajska vrata i put spasenja čitavom ljudskom rodu.
Prema jevanđeljima, događaj se zbio na grobu Hristovom, a radosnu vest je ženama mironosicama, „Mariji Magdaleni i drugoj Mariji“, saopštio anđeo Gavrilo.
„A lice njegovo bijaše kao munja i odjelo njegovo kao sneg“, zapisao je jevanđelist Matej opisujući arhangela Gavrila koji sedi na „grobnom kamenu“ i pokazuje prstom na prazan grob.
„Ne bojte se vi, jer znam da Isusa raspetoga tražite. Nije ovde, jer ustade kao što je kazao“, zapisano je u Jevanđelju po Mateju, a slično i u drugim jevanđeljima koja se završavaju porukama nove vere čiju propoved nastavljaju Hristovi apostoli.
Prema odlukama Nikejskog sabora (325. godine) koje do danas poštuju sve pravoslavne crkve, Vaskrs treba slaviti u prvu nedelju punog meseca posle prolećne ravnodnevnice, ali obavezno posle jevrejske Pashe.
Prema hrišćanskom predanju, Isus je umro u dane Pashe pa se u nekim jezicima ovaj naziv zadržao i za praznik njegovog vaskrsenja. Poznato je takođe da su rođenje Isusa Hrista, njegovo stradanje i vaskresnje najavili starozavetni proroci koji će, kako propoveda hrišćanstvo, opet doći da najave njegov drugi dolazak među ljude.
U knjizi Otkrivenja Jovanovog kojom se završava Novi Zavet, ti proroci su Ilija i Enok i njihov ponovni dolazak među ljude i stradanje treba da najavi novi dolazak Hristov kome se nadaju hrišćani.
Simbol obnavljanja prirode i života
Vaskrs je, dakle, pokretan praznik, koji se određuje prema prirodnom kalendaru i uvek se vezuje za nedelju sa odstupanjem od 35 dana – od 4. aprila do 8. maja.
Vaskršnje slavlje je za vernike kraj Velikog posta, a prvi mrsni zalogaji su vaskršnja jaja koja, se prema drevnom običaju, farbaju u crveno kao simbol prolivene krvi Hristove.
Prema predanju, prva jaja je caru Tiberiju poklonila Marija Magdalena koja je u Rim došla sa porukom o vaskrsenju.
Jaje je simbol obnavljanja prirode i života i kao što badnjak goreći na ognjištu daje posebnu čar božićnoj noći, tako isto vaskršnje crveno jaje znači radost i za one koji ga daju i koji ga primaju.
Vernici, po ustaljenoj tradiciji, vaskršnja jaja boje na Veliki petak, kada se, inače, ništa drugo ne radi, već su naše misli upućene na događaj Hristovog nevinog stradanja i poniženja, od ljudi, na Golgoti i Jerusalimu.
Prvo obojeno jaje, ostavlja se na stranu do idućeg Vaskrsa i zove „čuvarkuća“.
Na pravoslavnim vaskršnjim ikonama i freskama slika se anđeo Gavrilo na grobnom kamenu, a najlepša predstava sačuvana je u manastiru Mileševi kraj Prijepolja, zadužbini srpskog kralja Vladislava iz 1234. godine, koja je proglašena za sliku prethodnog milenijuma.
Vaskrs hrišćani slave tri dana, pa su u kalendaru SPC crvenim slovom obeleženi Vaskršnji ponedeljak i Vaskršnji utorak.
U SPC pravoslavni vernici razmenjuju pozdrave – Hristos vaskrse! Vaistinu vaskrse!
Blagodatni oganj dolazi u Podgoricu
Mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije služiće danas Vaskršnju liturgiju u Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja u Podgorici.
Tokom liturgije, prvi put u istoriji, blagodatni oganj biće donijet iz Jerusalima u Crnu Goru.
Blagodatni oganj predstavlja plamen koji se po tvrdnji vernika čudesno pojavljuje na Svetom grobu u Jerusalimu na bogosluženju Velike subote, uoči pravoslavnog Vaskrsa.
Pojava blagodatnog ognja po vemicima predstavlja vidljivu projavu Duha Svetoga i potvrdu vaskrsenja Isusa Hrista.
Hvala najljepše!
JURI MAKSIMOV
BEZ HRISTA NEMA SPASENJA
„Isus Hristos… je kamen
koji vi zidari odbaciste,
a koji postade glava od ugla:
i nema ni u jednome drugome spasenja.“
Dela Apostolska 4:11
Nažalost, do danas se sreću ljudi koji, nazivajući sebe pravoslavnim hrišćanima, ozbiljno smatraju da je moguće spasenje, to jest ulazak u Carstvo Nebesko, za nehrišćane. Po njihovom mišljenju, i oni koji ne veruju u Hrista, ako čine dobra dela, takođe mogu da se spasu.
Slični stavovi nisu novi, oni su bili poznati i ranije. Opovrgavanju te zablude još u pretprošlom veku sveti Ignjatije (Brjančaninov) je posvetio svoje pismo, iz kojeg ćemo navesti samo nekoliko rečenica, iako je ono dostojno čitanja u celini:
„Dostojan je gorkog ridanja prizor: hrišćani, koji ne znaju u čemu se sastoji hrišćanstvo! Pitanje koje ste vi postavili, sada se često postavlja: „Zašto se ne mogu spasiti, pišete vi, neznabošci, muslimani i takozvani jeretici? Među njima ima predobrih ljudi. Pogubiti te predobre ljude bilo bi protivno milosti Božijoj!… Smatrati sebe spasenim, a pripadnike drugih verovanja poginulima – to je i bezumno, i krajnje gordo!“
Potrudiću se da vam odgovorim po mogućnosti sa ne mnogo reči. Evo istinskog učenja o tom predmetu, učenja Svete Vaseljenske Crkve: spasenje se sastoji u ponovnom uspostavljanju zajednice sa Bogom. Tu zajednicu celokupan ljudski rod izgubio je grehopadom praotaca… Da bi se uspostavila zajednica čoveka sa Bogom, drugim rečima, za spasenje, neophodno je bilo iskupljenje… Sva dobra ljudska nemoćna dela, koja silaze u ad, zamenjena su jedim moćnim dobrim delom – verom u Gospoda našega Isusa Hrista…
Uzalud vi pogrešno mislite i govorite da će se dobri ljudi među neznabošcima i muslimanima spasiti, to jest, da će stupiti u zajednicu sa Bogom! Uzalud vi gledate na misao protivnu tome, kao na novinu, kao na zabludu koja se prikrala! Ne! Takvo je je postojano učenje istinske Crkve – i starozavetne, i novozavetne. Ona je smatrala da i najveće dobrodetelji pale prirode silaze u ad…
Onaj ko priznaje mogućnost spasenja bez vere u Hrista odriče se Hrista i može biti, nevoljno, upada u teški greh bogohuljenja.“[1]
Ovo pismo Svetitelja je prilično poznato, ali na žalost, ne onoliko mnogo koliko bismo želeli. Dešavalo mi se da ga navodim u razgovorima sa sledbenicima mišljenja da se nepravoslavni mogu spasiti; njihova reakcija je bila očekivana: sagovornici su se trudili da to objave „ličnim mišljenjem Svetitelja Ignjatija, a ne učenjem Crkve“, sa kojim su oni poistovećivali sopstvene stavove, direktno suprotne rečima Svetitelja.
To je, treba reći, prilično karakteristično za savremenu modernističku svest – objaviti „ličnim mišljenjem“ u učenju Pravoslavne Crkve sve ono što protivreči ličnom mišljenju samog moderniste.
Međutim, same reči Svetog Ignjatija govore o tome, da on u pismu ne izlaže svoje lično mišljenje, već upravo učenje Pravoslavne Crkve. Osim toga, ako se obratimo drugim Svetim Ocima, videćemo da i oni iznose istu tu istinu.
Dislajk jer ubi nas jutros sa ovim.
HRISTOS VOSKRESE, PAMET , RADOST I SLOGU narodu donese