Именовања
Пише: Батрић Бабовић
После избора и верификовања њихових резултата на сцену ступа акт или радња који се зове именовања. Ради се о множини истоимене именице. Осовина овог процеса јесте да се направе листа странака учесница на парламентарним изборима, да се изабере парламент и формира већина. Већина може бити проста или квалификована. Проста већина се користи за апсолутни број закона који се доносе у Парламенту.
Квалификована већина се формира ради доношења тужилачких и судских закона. Ово је овако конципирано у великом броју земаља са уређеном парламентарном демократијом. У земљама гдје дипломатске фаланге одређених страних сила кроје капе и чарапе демократије иста је само спољашњост овог процеса. Унутрашњост је пуна чемера, мрака, одбојности и непринципијелности. Партитократија убија и гуши меритократију, а рудименти меритократије даве се у партијским ћелијама. Отуда су у колонијама „домаћег типа“ именовања плод нагодби или наредби послодаваца са запосленима. Иде се по осовинском реду и дубинском методу. Колонизатори гледају на мало колонијално парче као на дио шведског стола који треба обрисати. Актуелна Влада потписала је два споразума. Један документ је о њеном мањинском статусу и подршци у Скупштини од стране тропетинске парламентарне већине са мањинским аранжманом(невјероватно али истинито), а други са опозицијом у вези пописа и његовог спровођења.
Кад је темељ овакав јасно је какви ће бити грађевина и кров. Избори одређују сва именовања. Који избори и које врсте избора? Газде одабирају експоненте првог реда које нашом “ изборном вољом “ постављају на пиједестале предсједничке, извршне и законодавне власти. Онда се истом вољом формира државна тродимензионалност. Најважнија димензија је дубина. Њене мјере су варијабилне. Опсег се креће од микрона до бездана. Зато је западним газдама најважније да домаћи медијатори газдовања имају контролу над подређенима, који се користе као корисни идиоти у првом реду да би се легализовали легитимитет на изборима и парламентарна демократија. Факат је да обоје постоји као пука форма.
Затим слиједи пут најмање државе Западног Балкана ка Европској Унији. Пут траје предуго и има милион препона. Орбита у нешто друго гдје се путовало 2017. године трајала је кратко и стигла за рекордно вријеме на одредиште упркос отпору више од 80 % становништва. За ЕУ је толико процената са позитивним ставом, али проласка кроз „врата народа “ нема. Демократски искорак? Или је само ријеч о неком (не)именованом раскораку? Било како било остају тужни факти, низак образовни потенцијал и голо поље црногорског разврата.
Ако нам ка парламентарном броју 49 који је судбински наратив друштвене трансформације, одредница буде загребана небеска апликација, сав процес реалне транзиције остаће мртво слово на папиру. У том случају најгори ће постати најбољи, а брда ће постати долине. Слијед догађаја ће довести да именовања постану разрешења онога чему се требало пресудити, а комунизам и олињали глобализам из прикрајка чекају својих пет минута. Све зависи од сатница у петоуглу проскрибованих часовника који мјере наше вријеме. И од оне чувене Ремаркове реченице да на нашој страни свијета нема ничег новог везаног за нас саме. Изгледа да се ставља знак једнакости између решења и разрешења. Шта ће се десити показаће се у блискијој перспективи. Изневјерена августовска револуција броји обртаје који не иду у њену визију, а свако у Црној Гори ради свој посао. До сазнања за кога остаје нада у боље сјутра. А август траје у меморијским картицама литијских учесника. Ту се зачео. Ред је да ту и живи кад изневјерена револуција буја на прокрустовски начин. Разрешења која ће користити мањини и странцима су близу… Можда и пуно тога што није за перо и коментар.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Mene brine kad prosta većina postane prostačka, a kvalifikovana je, inače, nekvalifikivana.