(ИН4С АНАЛИЗА) Чију заштиту у државним структурама је уживао „кавачки клан“ I дио

Иако су разна кријумчарења, као и у свим лучким градовима постојала још у доба социјалистичке Југославије, до пуне криминализације Котора и ширег подручја Боке Которске долази почетком деведесетих година прошлог вијека, од времена ратних дешавања и трајања санкција уведених СР Југославији, када је територија Црне Горе послужила као полигон преко кога су се тадашње државне структуре, на одређен начин, снабдијевале неопходном робом потребном за преживљавање становништа и функционисање државе. И као што обично бива, уз то је ишло и много тага нелегалног.

Тада су и створене моћне криминалне структуре које су, користећи ситуацију у држави, потпуно преузеле кријумчарење и илегалну трговину цигаретама, али и друге робе што је омогућило енормно богаћење једног мањег броја лица насупрот већине становништва која је постајала све сиромашнија.

Тај дио црногорске обале код Котора и Херцег Новог је постао познат деведесетих година, највише по кријумчарењу цигарета морским путем у Италију и успостављању сарадње криминалаца из Црне Горе са италијанским мафијашким организацијама.

Бизнис истакнутих појединаца из Никшића који су развили у Херцег Новом, а налазе се у блиским везама са самим врхом власти у Црној Гори, је обезбиједио да кринимални миље из Котора и других насеља тога подручја добије и политичко покровитељство које је остало до данашњих дана, а сама криминална дјелатност се нађе под заштитом безбједносног сектора Грне Горе.

Повезивање криминалних група из Котора са безбједносним сектором се веже за вријеме када је начелник Центра безбједности Херцег Нови, током прве половине деведесетих година, био један истакнути функционер са јаким политичким везама са државним врхом Црне Горе, али и везама са страним обавештајним службама, а који ће касније ући у неспоразум са другим структурама унутар система безбједности, што ће резултирати сукобом и међусобним обрачунима.

Последице тога сукоба се и данас осјећају у безбједносном сектору Црне Горе, а он се, што је посебно важно уочити, пренио и на односе унутар криминалних структура.

О самом дјеловању „шкаљарског“ и „кавачког“ криминалног клана и њиховом међусобном сукобу је протеклих година много тога речено и много тога написано.
Те двије криминалне групације, које су некада биле саставни дио једне веће јединствене криминалне структуре познате под именом тзв. которски криминални клан, су завриједиле пажњу многих полиција и безбједносних служби, не само у Црној Гори и региону, већ и шире.
Некадашњи јединствени которски криминални клан, који су многи и тада називали Шкаљарским, је настао након што су се безбједносне службе других земаља, прије свега америчка ДЕА, још 2010. године, почела интензивније бавити пресијецањем дјелатности познатог криминалног клана браће Шарић, што је чињеница позната и широј јавности. Иако је криминални клан Шарић наставио са недозвољеним активностима и након тога, чак и током боравка његових чланова у притвору у Републици Србији, вријеме отварања њиховог случаја се узима оријентирно као почетак дјеловања криминалних кланова у Котору.

Озбиљнијим пословима которски криминални клан се почиње бавити баш у то виријеме када су и забиљежени први прекоокеански подухвати у којима су транспортоване велике количине наркотика са других континената, а чији су носиоци били чланови до тада непознати широј јавности. У суштини се радило само о наставку онога што је рађено раније, а што је било познато домаћим, а вјероватно и иностраним безбједносним органима и службама.

Садашњи криминални кланови нису први започели илегани промет наркотика, нити је до њихове појаве досло случајно.
Несугласице унутар некада јединственог которског клана су постојале и раније и међу њиховим члановима су постојали неспоразуми првенствено због прикривеног сукоба њихових заштитника унутар полиције и АНБ, који су усмјеравали и организовали њихове прљаве активности, а крађа 200 килограма кокаина у Валенсији је била само повод, односно окидач за почетак крвавих међусобних обрачуна.

Није непознато да је одмах на самом почетку било покушаја да се завађени припадници кланова измире и прекине међусобно убијање, али је, од стране неких утицајних службеника безбједности, помирење заустављено упркос чињеници да су се они међусобно добро познавали и да их је везивало дугогодишње познанство и пријатељство.

Изјава бившег премијера Душка Марковића, човјека који је у том тренутку био најодговорнији за функционисање система безбједности, дата у вези обрачуна которских кланова, у којој он, између осталог, наводи „да се нико без разлога не убија“, јасно говори колико је држави било стало да заустави ту несрећу у којој младићи губе своје животе.

И не само што држави није било стало до заустављања, већ много тога упућује на закључак да те обрачуне подстиче неко други, неко ко се формално налази ван криминалног миљеа.
Сматрати да је сукоб которских кланова настао само због крађе кокаина у Валенсији, о чему сви данас говоре, представља крајње поједностављено тумачење онога што се се дешавало свих ових година.

Таква прича се смишљено пласира искључиво са циљем прикривања веза криминалних кланова са државним структурама и, што је најважније и најопасније, жели се прикрити могућност да те обрачуне неко други и много моћнији подстиче. Потпуно је депласирано причати да је толико људи убијено због заплијене количине кокаина која и није уопште велика за криминални миље Црне Горе.

У том сукобу један дио некада јединственог которског криминалног клана добија подршку и заштиту цијелог сектора безбједности, добија подршку и других државних структура и преузима примат над свим илегалним пословима, преузима инфраструктуру и логистику клана браће Шарић, али и неких других криминалних група и убрзо почиње обрачун са противничком групацијом чији се епилог сада види.

Тако је настао моћан кавачки клан, који се само тако зове, а у суштини се ради о криминалном структури унутар сектора безбједности и не само њега, већ је ријеч о криминалној структури која је премрежила комплетну државну структуру Црне Горе.

Поред безбједносног сектора, клан је захватио и црногорску економију, потпуно успоставио контролу над правосуђем и тужилаштвом (и их даље контролише), над финансијама и дипломатском мрежом, у доброј мјери контролише медијски простор, а успјело им је да се, преко Министарства одбране, инфилтрирају у НАТО систем и користе њихове капацитете за кријумчарење наркотика о чему свједочи и позната злоупотреба бродова Војске Црне Горе за кријумчарење наркотика. Наравно, када се говори о њиховом утицају на државу не мисли се на физичко присуство и инфилтрацију лица у државне институције, већ прије свега на новац и његове токове преко кога се остварује утицај.

Њихова моћ и безобзирност је нарасла до мјере да су се осмјелили да десетине и стотине тона наркотика кријумчаре у сарадњи са неким међународним организацијама које се доведе у везу и са међународним тероризмом, али и кријумчарење на обале САД, што представља скандал који је значајно допринио поразу режима Мила Ђукановића на парламентарним изборима 2020. године.

Наставак сјутра…

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: