Историјски преседан – шамар Хрватској из Београда и доказ да су имали логор 1991.

Бранко Тунић, косовски Албанац католик, рођен  у селу Врнавоколо код Витине на Косову и Метохији од оца Зефа и мајке Марије, девојачко Ђорђевић, осуђен је данас у Суду за ратне злочине у Србији на осам година затвора због ратног злочина над 17 заробљених војника ЈНА у логору Ракитје у Загребу 1991. године. Пресуда припаднику Збора народне гарде је преседан, констатује постојање логора у Хрватској у коме су војници мучени, после договора о предаји.

„Пресуда је мелем на рану жртвама и њиховим породицама на који су чекали 30 година. Смирује душе жртава, али је подједнако важно да изриче друштвено–моралну осуду овог злочиначког чина у коме је и одузет живот војника Марка Утржана“, каже за Спутњик адвокат оштећених Душан Братић.
Бранко Тунић (59) крив је што је као припадник Збора народне гарде у сукобу ЈНА и хрватских оружаних снага у више наврата заробљене војнике мучио, застрашивао, телесно повређивао на изразито понижавајући начин и на крају и убио Марка Утржана (20) из Кикинде.

Суђено му је у одсуству, јер није доступан српским правосудним органима.

„Заробљенике српске националности тукао је рукама, ногама и палицама. Претио да ће им ножем извадити очи, мокрио по њима, гасио им цигарете по телу и стављао пиштољ на чело и слепоочницу говорећи им да ће их убити“, изјавили су сведоци током процеса. Исказ да је убио Утржана потврдила су и медицинска вештачења.

Како је Хрватска спасила свог разводника

Првостепено осуђени Тунић ухапшен у Словенији 2020. године по потерници из Србије, српски је, али и хрватски држављанин, па је Хрватска готово истог дана отворила поступак против њега. Братић објашњава да је то био покушај његовог спасавања.

„Експресно су отворили истрагу за исто кривично дело и обезбедили формални услов да од Словеније затраже изручење. Примењено је правило да приликом конкуренције у поступку изручења две државе, од којих је једна чланица Европске уније, предност има држава чланица ЕУ. Иако су сведоци потврдили и далеко детаљније посведочили о злочинима, одмах је пуштен на слободу, дана није провео у притвору, заправо су га спасли екстрадиције Републици Србији“, објашњава Братић.

Он додаје да је пресуда преседан, пре свега зато што констатује да је Ракитје било место са свим одликама логора који је формиран у августу 1991. године, а пре свега да је шамар за хрватско правосуђе које је Тунића ослободило оптужби.

Наиме, иако га Веће српског суда није осудило за убиство голобрадог дечака из Кикинде, „јер му је већ суђено у Хрватској и прихваћена је правоснажна пресуда Врховног суда у Загребу“, у пресуди се ипак констатује да је Утржан убијен, што је од изузетне важности за право и правду, за будуће поступке.

По командној одговорности одговарао би и Готовина

Братић објашњава да Хрватска штити Тунића зато што је логор у коме се догодио злочин био расадник прослављених кадрова домовинског рата.

Јединица осуђеног касније је постала Прва гардијска бригада ЗНГ, позната под називом „Тигрови“ која је прослављена у „Олуји“.

„Командант те бригаде био је Јосип Луцић, потоњи генерал Хрватске, његов заменик је био Марјан Марековић, који је оптужен у Хагу, а и против првог је вођена истрага. Први оперативац у тој јединици, кроз чије руке пролазе сви извештаји о активностима и ванредним догађајима, као што је мучење и убиство ратног заробљеника, био је Анте Готовина. Пресуда је морални удар на темеље домовинског рата и намеће злочиначки ореол Збору народне гарде“.

Кад би се на овај случај применила правила Хашког трибунала о командној одговорности, онда би осуђени били и Јосип Луцић и Марјан Марековић и Анте Готовина, јер су сва тројица по доктрини командне одговорности знали за догађај, а ништа нису предузели.

Ако напусти Хрватску биће ухапшен

Припадници јединице су на процесу у Хрватској до детаља сведочили како се сазнало за ове догађаје, нарочито за убиство и ко је све знао, „да је убијен један четник“.

Убијени Марко Утржан из Кикинде иначе се изјаснио као Југословен, био је из мешовитог брака.

Оптужени, најсуровији чувар логора је по оцу Албанац католичке вере рођен у селу Врнавоколо, на Косову и Метохији, општина Витина. Девојачко презиме мајке, Ђорђевић.

Пресуда Тунићу је првостепена, постоји право на жалбу Апелационом суду у Београду. Братић каже да би Тунић био лишен слободе ако напусти територију Хрватске, али и да се питање даљег изручења често своди на политичке одлуке, у зависности од тога у којој држави је ухапшен.

На крају разговора за Спутњик он наглашава да су наши судски органи у условима наметнуте колективне кривице српском народу овом пресудом показали професионализам, али и храброст.

„Евидентно је да после дуго година самодеструкције Србија коначно опет има своје тужилаштво и свој, а не страни суд, да у нашим органима има људи који имају моралне законе у себи и да су у стању да се одупру сваком искушењу и притиску, и споља и изнутра“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: