Istorijski presedan – šamar Hrvatskoj iz Beograda i dokaz da su imali logor 1991.

Branko Tunić, kosovski Albanac katolik, rođen  u selu Vrnavokolo kod Vitine na Kosovu i Metohiji od oca Zefa i majke Marije, devojačko Đorđević, osuđen je danas u Sudu za ratne zločine u Srbiji na osam godina zatvora zbog ratnog zločina nad 17 zarobljenih vojnika JNA u logoru Rakitje u Zagrebu 1991. godine. Presuda pripadniku Zbora narodne garde je presedan, konstatuje postojanje logora u Hrvatskoj u kome su vojnici mučeni, posle dogovora o predaji.

„Presuda je melem na ranu žrtvama i njihovim porodicama na koji su čekali 30 godina. Smiruje duše žrtava, ali je podjednako važno da izriče društveno–moralnu osudu ovog zločinačkog čina u kome je i oduzet život vojnika Marka Utržana“, kaže za Sputnjik advokat oštećenih Dušan Bratić.
Branko Tunić (59) kriv je što je kao pripadnik Zbora narodne garde u sukobu JNA i hrvatskih oružanih snaga u više navrata zarobljene vojnike mučio, zastrašivao, telesno povređivao na izrazito ponižavajući način i na kraju i ubio Marka Utržana (20) iz Kikinde.

Suđeno mu je u odsustvu, jer nije dostupan srpskim pravosudnim organima.

„Zarobljenike srpske nacionalnosti tukao je rukama, nogama i palicama. Pretio da će im nožem izvaditi oči, mokrio po njima, gasio im cigarete po telu i stavljao pištolj na čelo i slepoočnicu govoreći im da će ih ubiti“, izjavili su svedoci tokom procesa. Iskaz da je ubio Utržana potvrdila su i medicinska veštačenja.

Kako je Hrvatska spasila svog razvodnika

Prvostepeno osuđeni Tunić uhapšen u Sloveniji 2020. godine po poternici iz Srbije, srpski je, ali i hrvatski državljanin, pa je Hrvatska gotovo istog dana otvorila postupak protiv njega. Bratić objašnjava da je to bio pokušaj njegovog spasavanja.

„Ekspresno su otvorili istragu za isto krivično delo i obezbedili formalni uslov da od Slovenije zatraže izručenje. Primenjeno je pravilo da prilikom konkurencije u postupku izručenja dve države, od kojih je jedna članica Evropske unije, prednost ima država članica EU. Iako su svedoci potvrdili i daleko detaljnije posvedočili o zločinima, odmah je pušten na slobodu, dana nije proveo u pritvoru, zapravo su ga spasli ekstradicije Republici Srbiji“, objašnjava Bratić.

On dodaje da je presuda presedan, pre svega zato što konstatuje da je Rakitje bilo mesto sa svim odlikama logora koji je formiran u avgustu 1991. godine, a pre svega da je šamar za hrvatsko pravosuđe koje je Tunića oslobodilo optužbi.

Naime, iako ga Veće srpskog suda nije osudilo za ubistvo golobradog dečaka iz Kikinde, „jer mu je već suđeno u Hrvatskoj i prihvaćena je pravosnažna presuda Vrhovnog suda u Zagrebu“, u presudi se ipak konstatuje da je Utržan ubijen, što je od izuzetne važnosti za pravo i pravdu, za buduće postupke.

Po komandnoj odgovornosti odgovarao bi i Gotovina

Bratić objašnjava da Hrvatska štiti Tunića zato što je logor u kome se dogodio zločin bio rasadnik proslavljenih kadrova domovinskog rata.

Jedinica osuđenog kasnije je postala Prva gardijska brigada ZNG, poznata pod nazivom „Tigrovi“ koja je proslavljena u „Oluji“.

„Komandant te brigade bio je Josip Lucić, potonji general Hrvatske, njegov zamenik je bio Marjan Mareković, koji je optužen u Hagu, a i protiv prvog je vođena istraga. Prvi operativac u toj jedinici, kroz čije ruke prolaze svi izveštaji o aktivnostima i vanrednim događajima, kao što je mučenje i ubistvo ratnog zarobljenika, bio je Ante Gotovina. Presuda je moralni udar na temelje domovinskog rata i nameće zločinački oreol Zboru narodne garde“.

Kad bi se na ovaj slučaj primenila pravila Haškog tribunala o komandnoj odgovornosti, onda bi osuđeni bili i Josip Lucić i Marjan Mareković i Ante Gotovina, jer su sva trojica po doktrini komandne odgovornosti znali za događaj, a ništa nisu preduzeli.

Ako napusti Hrvatsku biće uhapšen

Pripadnici jedinice su na procesu u Hrvatskoj do detalja svedočili kako se saznalo za ove događaje, naročito za ubistvo i ko je sve znao, „da je ubijen jedan četnik“.

Ubijeni Marko Utržan iz Kikinde inače se izjasnio kao Jugosloven, bio je iz mešovitog braka.

Optuženi, najsuroviji čuvar logora je po ocu Albanac katoličke vere rođen u selu Vrnavokolo, na Kosovu i Metohiji, opština Vitina. Devojačko prezime majke, Đorđević.

Presuda Tuniću je prvostepena, postoji pravo na žalbu Apelacionom sudu u Beogradu. Bratić kaže da bi Tunić bio lišen slobode ako napusti teritoriju Hrvatske, ali i da se pitanje daljeg izručenja često svodi na političke odluke, u zavisnosti od toga u kojoj državi je uhapšen.

Na kraju razgovora za Sputnjik on naglašava da su naši sudski organi u uslovima nametnute kolektivne krivice srpskom narodu ovom presudom pokazali profesionalizam, ali i hrabrost.

„Evidentno je da posle dugo godina samodestrukcije Srbija konačno opet ima svoje tužilaštvo i svoj, a ne strani sud, da u našim organima ima ljudi koji imaju moralne zakone u sebi i da su u stanju da se odupru svakom iskušenju i pritisku, i spolja i iznutra“.