ИСТРАЖИВАЊЕ ИН4С (2): Црне тројке – државни пројекат!?

ИН4С објављује нова сазнања о пирамиди зла у времену владавине ДПС-а са акцентом на дјеловање „црних тројки“ које су вршиле насиље над свима који су представљали било какву сметњу режиму Мила Ђукановића.

О постојању и дјеловању „црних тројки“ је доста тога познато.
Познате су жртве тих злочиначких акција специјалних полицијских јединица којима су, према свједочењима појединаца, командовале старјешине САЈ и челници АНБ, познати су припадници полиције који су били укључени у те прљаве активности од којих су неки и сада на важним функцијама у систему безбједности, знају се начини на који су поступали и много тога другог.

Те батинашке полицијске хорде су спроводиле насиље под окриљем мрака примјеном класичних сачекуша, најчешће испред мјеста становања, при чему су жртвама наносили повреде бејзбол палицама и металним шипкама, а оружје употребљавали само изузетно, у случајевима неповољног развоја ситуације. Последњих година су практиковали спровођење софистициранијих напада па су, умјесто палица и шипки, употребљавали ватрено оружје и пуцали у ноге онима који су непослушни. Извршиоци су били припадници специјалних јединица полиције и припадници СДБ, док се за рањавање доњих ектремитета усавршио један број тјелохранитеља појединих штићених лица.

Дјеловање „црних тројки“ је имало логистичку и сваку другу подршку руководства тајне службе и МУП-а, али се поуздано зна да је о свему био упознат и тадашњи државни врх Црне Горе који је, то је сасвим очигледно, давао подршку таквим начинима обрачуна са својим противницима.
Акције насиља су пажљиво планиране, плански је вршен одабир жртава, плански и организовано су реализовани напади и предузимане мјере према жртвама након тога. Све је то реализовано уз значајно коришћење државних ресурса, чак и уз ангажовање дјелова државног апарата и ван система безбједности, што је посебно било карактеристично за напад на пуковника Војске Југославије Радована Алексића у Никшићу 1999. године.

Ипак, временом је трулеж Ђукановићевог режима дошла до изражаја па је његов манипулативни карактер до те мјере обесмишљен да су након спровођења неких акција, а због притиска јавности, били приморани ангажовати друга лица – добровољце да одиграју улоге починилаца како би, кроз тзв. „прање предмета“, прикрили своја недјела, што је било карактеристично за напад на  Јеврема Брковића и убиство Срђана Војичића, напад на Жељка Ивановића и новинарку Оливеру Лакић. Ипак, најдаље су отишли када су за рањавање инспектора Предрага Шуковића, своју кривицу наметнули горе поменутом пуковнику Радовану Алексићу, држављанину Србије, само да би прикрили праве починиоце, умирили јавност и обрачунали се истовремено, али из посебних разлога, и са Шуковићем и са Алексићем.

Иако је бивши специјалац Брајушко Брајушковић, још 2013. године, убједљиво свједочио о дјеловању „црних тројки“, никаквих реакција надлежних органа није било. Тужилаштво је углавном ћутало, осим што је тадашњи основни тужилац Саша Чађеновић саслушао Веселина Вељовића и прихватио његову аргументацију „да му аферу монтирају појединци из освете“ оптуживши за то двојицу припадника безбједносног сектора, што је за Чађеновића било довољно да игнорише оптужбе и све обустави а да није ни саслушао Брајушковића.
Тадашњи министар унутрашњих послова Рашко Коњевић се потрудио својски да Брајушковићево свједочење потпуно обесмисли, а предсједник Филип Вујановић изјавио „да треба бити опрезан око ових оптужби и сачекати шта ће рећи тужилаштво“, док је Душко Марковић, костантно понављао како му је „познато ко стоји иза паковања ове афере и да је то удар на државу Црну Гору“ при чему је, у свом стилу, настојао оставити утисак да он, за разлику од свих осталих, једини нешто зна.

На крају је дошла изјава Мила Ђукановића који је казао да он константно прати рад специјалне јединице полиције, да они раде по закону, да нису тачне оптужбе на њихов рачун и да ни мање ни више „Брајушко Брајушковић кочи европски пут Црне Горе“. Тако је Ђукановић ставио тачку на све и прије него што су истражни органи било шта стигли учинити. Уочава се да је Ђукановић са најближим сарадницима проблематизовао отварање афере и било какву причу о „црним тројкама“ а не њихово постојање и злочиначке акције који су оне спроводили према својим грађанима, што довољно говори о државном руководству и његовим намјерама.

На опште изненађење јавности нико од структура нове власти није реаговао на поновно свједочење Брајушка Брајушковића из 2021. године иако се он јавно понудио да своја сазнања подијели са њима. То значи да не постоји политичка воља да се држава суочи са овим проблемом нити је још увијек преовладало схватање да дјеловање „црних тројки“ не треба третирати као пропусте у раду безбједносних служби, нити као злоупотребе појединих полицијских старјешина, већ искључиво као државни пројекат у чијој суштини је обрачун са политичким противницима и неистомишљеницима.

Сви у државном врху Црне Горе су знали за постојање и дјеловање „црних тројки“ и одобравали су такав начин обрачуна са неистомишљеницима и противницима режима стављајући државне ресурсе на располагање за те акције, а поједини државни функционери су били директни налогодавци и организатори истих.
Све док нека нова власт у Црној Гори коначно не реагује и одреди се према овој појави, „црне тројке“ ће бити присутне и њихово дјеловање ће се осјећати. То потврђује и недавно објављена информација да утицајни појединци и даље размишљају како „Вањи Ћаловић треба пребити ноге“. Зато демонтажа криминалне пирамиде зла и раскринкавање те злочиначке организације политичара, државних службеника и криминалаца, мора бити апсолутни приоритет садашње или неке нове власти.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: