Избори у Главном граду: Подгорица против Тито(в)града

ПИШЕ: Драгутин Дашо Дурутовић, адвокат

У сусрет изборима у главном граду Црне Горе или Монтенегра, трка се приближава крају, па да видимо како стоје актери, ко кога представља и ко је најбољи избор.

Избори су одавно у Црној Гори питање живота или смрти у једном друштву које је било оковано тоталитарним режимом од 1945 до 1989, а од 1989 до 2020 тоталитарни режим је био са примјесама приватне државе сочињење за мали круг људи и са згртање привилегија и богатства за њих ,а на штету велике већине. Вјеровали или не чак је из те већине осиромашене и ојађене на сваки начин чуо се глас „гласаћемо ДПС , да нећемо љеба јес“…

Чудна земља и чудан град. Једном је познати пјесник и опозиционар деведесетих написао „Град онога са сто лица сад се зове Подгорица“, све у част враћања имена Подгорици након 45 -годишњег ношења имена аустругарског каплара. Додуше тај каплар има данас споменик у природној велични у том истом граду, улицу и што је најгоре партије и припаднике те идеологије који му се и дан данас клањају. Додуше нијесу пролетери, већ буржуји који су тај статус стекли управо преко идеологије коју је Броз створио. Дакле, данас имамо партије које заступају ту идеологију и партије које се такмиче у Подгорици за другачији систем вриједности супротан од Брозових начела.

У Подгорици, како данас овај град поново носи своје име, није идеологија пресудна, већ грађани траже низ других категорија како би им живот био олакшан у пренатрпаном граду са аутомобилима, галопирајућом градњом зграда са прљавим новцем који се тако „пере“, граду без паркинга, несносних гужви, без садржаја културног карактера, граду без концерата, без озбиљних спортских догађаја. Ево, недавно се актуелизовао проблем градског стадиона који нема лиценцу за европске мечеве, који се истине ради и не играју – јер аматерски клубови испадају у претоколима, будући да је терен у очајном стању. Неки криве нову власт, неко стару, али треба „стати на лопту“, и сада ко преуземе управљање градом да се бави проблемима града којих има на претек.

Но, да видимо ко учествује у изборној трци и са којим мотивима. Као и увјек паралелна УДБА која није нестала након августа 2020. и даље покушава да ровари и да мрси конце. Мотив је чување нелегелно стеченог богатства, спречавање промјена и спречавање кривичних поступака носилаца ДПС – СД – СДП власти, или одуговлачење истих. Та паралелна УДБА је на овим изборима присутна кроз стварање малих, безначајних партија и покрета који ће „бацити гласове“ који би по старом изборном систему припали оном ко има највише.

Изборни закон није уређен и бирачки списак није ажуриран. Подгорица ја постала Црна Гора у малом, већина грађана управо због учинка или неучинка ДПС власти и њихових сателита је прибјегла бјекству са сјевера у Подгорицу. Млађи људи остављају своје куће и имања, своје успомене и свој завичај и хрле у Подгорицу да све то замијене конобарисањем, разношењем пица, доставама и сличним пословима, при чему плаћају велике кирије управо онима који су станове добили по повољним условима и који су их натјерали на егзодус. При томе ће многи од њих опет да гласају те исте, јер ти, чоче, чувају Црну Гору од тзв. „Српског света“, Вучића и осталих немани који немају баш никаквих проблема у својој кући но су се „наврзли“ баш на МНЕ.

До 30. августа 2020. године, један политички блок је претрпио тортуру од стране тоталитарног режима који је предвоио ДПС. То је потпуно јасно, људи су сатанизовани, праћени, затврани, вођени су процеси према њима који су били за рубрику вјеровали или не, ти људи су претрпјели прогон и голготу сваке врсте и дали су највећи допринос у обарању оног режима 30.08. 2020. године. Да ли је оборен у цјелости? Није, на жалост свих нас још су ту инкорпорирани у полицији, судству тужилаштву, министарствима, на свим важним позицијама.

Не кажем да треба свако да сноси политичку одговорност и да губи посао ко је стручан и ко зна свој посао и ко је радио поштено, али такви се могу на прсте пребројати. То је општешпозната чињеница .

Блок за Будућност Подгорице који предводи гопспођа Јелена Боровинић- Бојовић је блок који је настао из ДФ-а и који је поднио највећи терет под режимом ДПС-а, и то су људи као и сви са манама и врлинама, али без сумње најзаслужнији за пад тога режима или боље речено условни пад, како сам то напријед објаснио. Ту је и Покрет Европа сад, које предводи млади и маркантни професор Мујовић за кога се спекулише да је био члан ДПС-а, и то му спочитавају управо ДПС вође као срамоту, па се поставља питање, сматрају ли они да је срамота било ( и сада бити) члан ДПС-а.

Надам се да ће ова два блока имати већину након избора и формирати власт у Подгорици, иако су разлике између ова два блока јасне и видљиве. Тиме би поништили тајни договор о обарању власти у Подгорици од стране Милатовићевих посланика и УРЕ са ДПС –ом, све са циљем да би евентуално након избора правили мањинску владу. Коалиција коју чине Милатовићев покрет (који постоји само у Подгорици) и УРА извршила је оно што се не ради. Удружени са ДПС-ом оборили су локалну власт.

Милатовић се удружио са ГП УРА, не из љубави, већ из интереса. И једни и други немају довољно снаге, надам се да неће прећи цензус, али ако пређу направиће дил са ДПС-ом, да им да мањинску подршку.

Дритан Абазовић је већ једном то урадио, оборио владу Здравка Кривокапића и са ДПС-ом сјео у мањинску владу, која је трајала мање од 100 дана. Тада је кажу „издао“изборну вољу од 20.08. 2020., али просудите сами. Ко је једном то направио, направиће опет. УРА је идеолошки, по мом мишљењу, исто што и СДП, СД или Позитивна, једино што ти људи се нијесу огријешили о закон, макар не онако како су то чинили набројани. То није прича за националне Србе, посебно разочаране Милатовићем, који је добио 60% гласова на предсједничким изборима. Формално смо гласали за њега, али суштински не за њега, већ против Мила, јер „зло се трпи од страха горега“.

Не могу да вјерујем да један млади и школовани човјек нема перцепцију тих чињеница и да не схвата да се он нашао на тој позицији сплетом околности, а не неким својим вриједностима.

Направићу једну дигресију. Гдје је био тај човјек до 30.08. 2020 горине? Какву жртву је поднио и он и скоро сви министри Здравка Кривокапића? Створили су се ниоткуда, формирани од амбасада и обавјештајних служби и потиснули све оне који су крварили 30 година под режимом ДПС- а.

Дакле, Јаков Милатовић је пренебрегао и ту чињеницу, дошао је на готово да буде министар, без „борачког“ стажа, а онда је случајно упао у фотељу предсједника републике, јер смо га гласали да не би добио Мило. Да ли размишља да кад му прође мандат колике су шансе да има било какву функцију, посебно предсједничку? Таман колико да Будућност из Тито(в)града буде освајач Лиге шампиона у фудбалу.

Гдје су били остали који данас врше власт до 30.08. 2020.? У иностранству, завршавали школе, усавршавали језике, уживали на егзотичним острвима, док смо ми од 1990. па надаље, прво трулили у рововима на ратишту, а онда били под санкцијама, прогонима, понижењима, рацијама, обесправљени са својим вјерским и националним и уопште људским правима. Одузета нам је држава крађом на референдуму, одузет нам је језик, покушан атак на цркву, фалсифиловали су нам памћење, исторју… Све!

Да се вратим на трку, јер накратко уђох у бокс да припуним гориво за наставак. Значи, Милатовић и Дритан нијесу опција коју треба гласати, додуше Дритан има одређене заслуге за обарање ДПС-а , које су минирне у односу на ДФ, а све је поништио са стварањем неуставне – мањинске владе са ДПС-ом 2021. године. Упамтите то добро.

О ДПС-у не треба трошити ријечи. Они су интересна група коју уједињава лукративни мотив, интерес и злоупотреба државе за сопствене интересе и богаћење, свједоци смо тога и депласирано је о њима трошити ријечи. Да су недосљедни, то је јасно, у сваком смислу, па и у идеолошком, јер су прихватили екстремно антисрпство, са примјесама комунизма, клањају се Титовој бисти, бисти Љуба Чупића, али истовремено су и за Федералисту Крста Поповића кога је убио лично Вељко Милатовић – њихов идеолошки предак. У економском смислу шта могу да понуде? Није ми јасно како након 30 – годишњег пустошења имају образа да се појаве на изборима. Ономад им је вођа хвалио покојног Видоја Жарковића коме је он лично ископао политичку каријеру. Шта рећи за њих што већ није речено. О њима највише говори скај апликација (не СКОЈ чији су идеолошки насљедници).

Партија Душка Марковића ће откинути нешто ситно гласова ДПС-у, али ако којим чудом уђе у парламент, наравно да ће се прикључити Милу, јер то је Тројански коњ. Надам се на неће прећи цензус, као ни партија бившег миснитра Миловића, за кога мислим да му је потписе за листу обезбједио ДПС. Што се тиче покрета Преокрет, јасно ћу рећи бирачима, пазите се Данајаца и кад дарове носе. Тај покрет, а неки дан сам видио листу, је уствари исто што и Позитивна ЦГ, до у детаље, то је та идеологија и титоизам , а ако дође „стани- пани“, ето их са ДПС-ом јер и они „страхују“ од Србије и Вучића који са изборима у Подгорици имају везе колико и монаси са Тибета.

Да сумирамо, на сцени је идеолошка борба између Подгорице и Тито(в)града, ко је за Подгорицу и традицију, а ко је за погубну идеологију Јоспипа Броза која нас је довела у ову ситуацију .

У смислу економије, разввоја, пројаката, бољег живота, свим партијама су пуна уста те приче. Реално шта учинити са Подгорицом? Од бабе се не прави ђевојка. Подгорица је град, ево илустрације ради, да вам дође неко из инистранства, да га доведете у Подгорицу како бисте му нешто показали , шта би то било ? Нема ништа. Да га поведете у тржни центар „Делта“? Па то има уз сваки сеоски пут по свијету. Велики и озбиљан и тежак посао чека онога ко буде управљао Подгорицом. Тешко је достићи чојство и јунаштво првог газде Подгорице Марка Миљанова – Поповића, дике рода нашега. Ко год добије кормило нека то ради поштено, у интересу грађана Подгорице, и нека уклони срамну бисту, јер Црна Гора има коме да поставља споменике, а не аустругарском каплару.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: