Још само да оду
Пише: Емило Лабудовић
Вријеме је светих дана, слава и празника, вријеме породичних окупљања, сусрета и радовања. Вријеме повратка оних који су, из ових и оних разлога, морали да оду, повратка на огњиште, у мајчин загрљај или у ледену празнину њеног изостанка. Вријеме у којем се изгледује низ сокак, низ бијеле пртине и неугажен цијелац, у нади да ће се угледати драги лик повратника и дочекати га врелим загрљајем и сузом радосницом. Вријеме је, дакле, срећних долазака.
Али, и поред слава и празника, сусретања и окупљања, има оних међу нама који би се радовали нечијим одласцима. И све би дали да им виде леђа, промијене адресу и предају забораву, траг по трагу да им се затре и зађе за хоризонт. Да се погаси зора од истока и да сунце, оно чисто, традиционално и Миљаново, зађе у западну нигдину и завлада мрак. И тек тада и само тада би у овој вукојебини иза свих гора и мора разума и нормалности наступио вјечити мир, стабилност и сваки напредак. И тек тада и тек само тада ће овај државни суноврат у своје ригидно и ултимативно наручје пригрлити нова, удомитељска ЕУ/НАТО фамилија.
Списак оних који би, и у ове свете и празничне дане, требало да оду је подужи. И сваким даном се, што гласно што полугласно, шапућу њихова имена и њиховим трајањем и истрајавањем правдају сви државни неуспјеси. Јер, кажу, довољно би било, за почетак, да оде Андрија. Његовим одласком, тврде, ријешила би се мрзовоља Хрвата и њихово подло уцјењивање и држање мртве страже на уласку у ЕУ. А нико неће да размисли да је Андрија симбол и нека врста демократског жига на потврди о демократском искираку из једне једнонационалне и једнопартијске тираније, дуге три деценије.
Андрија на мјесту на којем јесте је потврда да у овој несрећној земљи живи народ који је некад био доминантан а данас, упркос свему и свима, од Вашингтона, преко Брисела па до на врх Ловћена, и даље чини трећину становништва. И да, ако „оде“ Андрија оде и подршка овог дијела народа, и све се опет суновраћује у амбис концентрционог логора са краљем из Растока као гувернадуром.
Андријин одлазак, ипак, не би задовољио домаће апетите и не би, бар не за дуго, одобтовољио „браћу“ од преко пута. За њим или прије њега, радо би се видјела леђа и Српској православној цркви. И нема везе што би се чупањем њених коријена са Цетиња државно стабло Црне Горе осушило и свело као бокор траве на који киша није пала десет вјекова.
И нијесу само те високе адресе ниво чијим би се одласком усрећила Црна Гора и због којих би Загреб био макар мало задовољен. Јер овдје незадовољних чињеницом да у Црној Гори, гле чуда, има и Срба, има тушта и тма. Зато леђа морају да се виде и Биљани Вучуровић јер је, као недвосмислена Српкиња, окривљена и, без суда, судом медија и НВО које не „миришу“ Србе, пресуђена као заштитница педофила. А то што је „напаствована“ дјевојка пунољетна нема никакве везе, јер кад је неко педофил, педофил је без права на одбрану. А чињеница да „педофил“ ради у Гимназији подразумијева да је и директорица дибидус сумњива. И да мора да оде, јер ако не оде, она Маровићка неће претећи.
И сад, ако су Срби, вјерујући и не вјерујући, на функцијама свих нивоа и са дна каце, реметилачки фактор и кочница да се крене мимо Загреба, онда нема друге него прибјећи оном решењу госпође Драгиње: на тракторе, па преко границе. Онако као што су то урадили демократски и европски Хрвати, онако како то покушавају Курти и Изетбеговић млађи. Али, има ту један веееееелиииикиииии проблем: трактори су у надлежности Министарства пољопривреде, а ево су већ тројицу претходних министара збајбокали што у Спуж што у кућни притвор.
И тако, како год се узме, проблем српских одлазака и леђа, остаје овој и оваквој Црној Гори камен о врату. А о браћи Хрватима и да не говорим. Јер, док год је Црне Горе, макар и овакве, биће у њој и Срба! Просијаних, пробраних, неустрашивих и отпорних на угризе из Хрватске, Брисела и са било које адресе. Срба који неће да оду и окрену леђа макар кад би онај Радман и она Маровићка пукли на четворо. Ето.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Давно сам рекао – најтеже вријеме за нас праве Србе, потомке четничких бораца, вјернике, за поштене грађане, биће онда кад се комунисти буду се представљали као Срби, вјерници. То вријеме је, нажалост стигло. Овај аутор је комуњара од гимназијских дана, тако су ми рекли и његови земљаци и то не један. Уз раме су му они које брани Мандић, Пипун и остала дружина.
PREDSJEDNIČE, PRAVNI SISTEM JE U OPASNOSTI :
1. Rasizam buja ( doci će i drugi na red, posle Srba… )
2, Nevladine organizacije preuzimaju
ingerencije vlasti ( optuzujuju, presudjuju,
oduzimaju pravo na rad… );
3. Maloljetno / odrasle osobe se zloupotrebljavaju
(krivično djelo );
4. „Inspektorka“, kojoj je istekao mandat, izriče kazne;
5. Ministarka prosvete i bivša direktoraka nestručno
obavljale svoj posao. Profesor – pedofil nije suspendovan.
Nagradjen još jedno školom ;
6. Umjesto njih biće kaznjena nova Direktorka, Srpkinja.
Primila duznost tri godine posle inkriminisanih dodgadjanja;
7. Urušava se ugled vazne obrazovne institucije Gimnazije;
8. Nadlezni organi ne reaguju na očigledno kršenje više zakona;
9. Strukovne organizacije, ako ih ima, mukom muče;
10. Zaštitinik gradjana takodje ćuti.
A morao bi, bar zbog maloletno/punoljetne djevojke.
Njoj je oćigledno potrebna podrška i mozda strucna pomoć
Direktorki takodje.
No, ona pripada diskrinisanoj grupi pa je zbog toga i pokrenut
“ Slučaj – a vrlo namjeran“
(Ne znam koju više od njih dvije da zalim ?! )
Na kraju, premda ne najmanje vazno, još nekoliko pitanja:
Kako je profesor dobio broj telefona maloljetne učenice?
( Pitanje nikako ne umanjuje njegovo NEOPROSTIVO NEDOLIČNO ponašanje !)
Vaspitavaju li roditelji JOŠ UVIJEK svoju djecu i upozoravaju li ih na opasnosti ?
( Ili je to, u medjuvremenu postao zadatak društvenih mreza ? )
Period djetinjstav se OPASNO SKRAĆUJE
Pogledajmo samo devojčice na proslavama Male mature.
Odeća za starlete – na početku pubertetskog doba !!!
ZAMISLIMO SE SVI !
„NEŠTO TRULO U DRZAVI DANSKOJ“