Јован Пламенац: Када ће, заиста, бити настављене литије

Пише: Јован Пламенац

„Вечерње новости“ су 1. јуна једну моју изјаву, сасвим бенигну, коју сам дан раније дао њиховом дописнику из Црне Горе Велиши Кадићу, таблоидским инжењерингом произвеле у бомбасту вијест на насловној страни да ће чувене црногорске литије бити настављене од 7. јуна.

Ево те моје изјаве:

„Литија је традиционални молитвени богослужбени ход
свештенства и народа, пригодом разних прослава и празника, али и у невољама које спопадну народ и Цркву. У ово вријеме, у којем су уобличена нека начела демократије, у Црној Гори литије су, поред молитвене, попримиле и димензију мирног испољавања протеста због насиља политичког режима над Православном црквом и радикалног ускраћивања вјерских слобода народу. Болест ковид-19 ставила је Планету у кавез и изазвала пандемију страха. Црногорски режим ту ситуацију користи као додатно средство за обрачун са Православним црквом, у који је ушао Законом о слободи вјеросповијести. Огроман број људи на литијама режиму је био велики проблем, за који није имао рјешење. Сада ће се потрудити да га избјегне што дуже буде могуће, односно користиће здравствене мјере да сузбије легалитет окупљању народа на литијама. Али, народна трпила имају границе. Насиље над Православном црквом је препуњање мјешине гријеха корумпираног режима над црногорским народом. Уколико режим ускоро не допусти окупљање народа на мирним литијама, није искључено да народ изађе на улице и мимо црквене организације. Ближи се Тројчиндан и традиционална дуговјековна Румијска литија са крстом светог Јована Владимира, коју нико није прекинуо ни за све вријеме турског ропства, коју су једино, три деценије, из идеолошких разлога, били забранили комунисти. Ето режиму дивне прилике да изађе из блата злоупотребе болести ковид-19 у које све дубље упада, да му тај догађај, који је исти овај режим законом означио као нематеријално културно добро Црне Горе, буде повод да допусти наставак литија у читавој држави.“

Вијест објављену у „Вечерњим новостима“ пренијели су многи медији и новинари су почели да позивају Канцеларију Митрополије црногорско-приморске распитујући се за подробније информације. У Митрополији су били принуђени да издају саопштење којим су негирали да ће лити бити обновљене почев од 7. јуна, у којем су рекли и да те тврдње нема у мојој изјави.

Послао сам поруку Велиши Кадићу, моме пријатељу и
дугогодишњем колеги, којом сам га питао што се то догодило са изјавом коју сам му дао. Наша преписка била је кратка, али сасвим јасна.

Лажна вијест, као „звијезда падалица“, како је букнула тако се и угасила. Али, она је имала и један нусефекат: показала је да народ у Црној Гори чека обнову литија као што спринтери на атлетској стази у ниском старту чекају старт трке. Обнову литија чекају и људи који имају осјећај правде и потребу за слободом не само у свем српству, него и широм свијета, и не само православног, који су своје душе напајали на одважности црногорског народа.

Одлуку о обнови литија донијеће црквене власти у Црној Гори, у сарадњи са државним властима. Власт у Црној Гори држи режим Мила Ђукановића. Овај режим, користећи форму и закулису демократије, располаже и законодавном и извршном влашћу, али и полицијом, тужилаштвом и судством. Тако режим има потпуну власт над нама, над народом. Али режим нема власт и над собом. Он је у власти глобалистичког капитала и идеологије, који му омогућавају тоталитарну власт злоупотребом демократије. Глобалистичка идеологија је по својој природи новопаганска и духовно је опречна православљу.

Глобалистичкој новопаганштини Православна црква је барикада на путу доминације свијетом. Режим Мила Ђукановића је извршитељ радова на разбијању те барикаде у Црној Гори. Награда за обављени посао требало би да му буде утољавање његове хроничне клептократске глади отимачином црквене имовине.

Православна црква у Црној Гори нападнута је Законом о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница. Овај закон је специјално оружје режима за борбу против Православне цркве. Православна црква је у ситуацији да преговара са режимом стојећи пред тим законом као испред цијеви пушке коју у рукама држи режим.То су преговори жртве и џелата.

Џелат се не плаши жртве. Али плаши се народних маса. Тако је било и у вријеме инквизије у Западној Европи, и на Дивљем Западу, тако је и данас у Црној Гори. Преговори са Православном црквом режиму служе за смиривање народног бунта, за одлагање литија. Режим од Православне цркве тражи извјесне уступке. Па и да их Црква учини, да ли ће то бити крај? Имамо ли пред очима преговоре „међународне заједнице“ са режимом у Србији о Косову? Или преговоре о чланству Црне Горе у Европској Унији? Гдје је крај њиховим захтјевима?

Када разбојник дође власнику кафића да му наметне своју заштиту, он му за ту услугу узима мјесечно извјесни новац. Временом та сума расте и нарасте толико да власник кафића више не може да је измири. Онда пријави разбојника полицији. Наравно, било би му далеко боље да је „сарадњу“ са њим прекинуо већ у самом почетку.

Преговори Цркве и режима неће моћи да трају унедоглед. Црногорском народу слобода је у генима. Увијек је било „плахих и лакомих“, бојажљивих и поткупљивих као и данас, али они су отпадали кроз историју Црне Горе. Црна Гора је опстала на честитим, храбрим људима, који нијесу калкулисали са својом и народном слободом и вјером православном.

Црна Гора је и данас пуна таквих људи. На видјело су их
извеле литије. Народ има свој пулс. Ко га прати, неће погријешити. Прије неки дан, рече ми један дивни млади свештеник:

„У историографији нашег народа нема имена ни једног свештеника који је смиривао народни бунт“!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: