Кад ћемо се лишити страних агентура?

Пише: Јован Лакићевић

Нијесам могао да вјерујем : на некој „патриотској“ Телевизији Фахрудин (Динко) Грухоњић цвили како су их њихови ментори, односно финансијки спонзори – напустили. И пита се како ће тамо они да уопште наставе своју( антисрпску) политичку активност?!

Морам да признам да сам се и ја, на неки начин, мало забринуо. Поготово што сам знао да је 93.годишњи чика Сорош прије годину дана изјавио, без објашњења, да неће више финансирати своје небројене подружнице на Планети.
А у питању су стотине хиљада „револуционарних ћелија“! Ја сам их у два текста на овом порталу, уз примјетну количину сажаљења, назвао –„ Сорошовим сирочићима“! Да кажем, узгред, мало ме зачудила околност да Сорошев син, Александар, који је донедавно у Београд и Подгорицу свраћао као у своју кућу, нема интереса да настави очевим стопама, као узданица, ко зна чије, али антиправославне државе…
Збунило ме сазнање да је самозваног Динка и њему сличне, финансирала релативно нова финансијско-политичка појава – Рокфелер фондација! Динка и његову Агенцију, у прошлој години, са 240 000 долара.
Таман сам хтио да јавно поставим питање – колико је разних агенција, центара, удружења, и слично, регистровано у Србији под фирмом „невладиних“, а, углавном, антивладиних , или, тачније, антисрпских организација, кад ме ова Сорошова одлука – затече! Сад је питање – колико ће их бити, рецимо, до краја године, ако их Рокфелер или нека Цијина филијала не преузму?
Биће их, по прилици, колико и сада – 42.000! ( Из тог броја ваља изузети неколико десетина, националних, да не кажем владиних организација!)
Шта то, заправо, значи? То значи да готово све те тзв невладине организације, колико ми је познато, на неки начин финансира и држава Србија! И да ће због тога, највећи број њих и опстати.
Тако је то „озакоњено“ када су на власт дошли плаћени октобарски издајници, након рушења Милошевића. Тако је остало и до данас!
Ако се помножи 40 хиљада већ споменутих „невладиних“ организација, са најмањим бројем 3, (толико је потребно чланова код регистрације), које одавно и по плану Удруженог Запада учествују у тихој окупацији Србије, то уопште није занемарљива бројка!
(Црну Гору у овој прилици и не спомињем, јер њој нијесу неопходне невладине организације. Њу, као протекторат, у последње три деценије, држе три западне амбасаде!)
У Србији, као ни у мојој постојбини Црној Шуми, видим да нико и не размишља о усвајању Закона о страним агентурама у којима би се озваничила њихова дјелатност, – уз навођење њихових финансијера.
Такав закон су усвојиле САД 1938. године. Руска федерација, ваљда, прије десетак година. Француска, у тишини, и, недавно. Грузија!
Кад је такву намјеру недавно обзнанила Грузија, сусрела се са масовним протестима „ невладиних организациај“! У уличним протесним демонсстрација учествовало је 250 хиљада особа, мада Грузија има упола мање сличних организација него Србија.
Србији таква „опсносност“ не пријети, пошто о Закону којим би се обзнаниле агентуре финанасиране из иностранства и њихова дјелатност учинила колико-толико јавном, нико из владајућих структура и не размишља!
У Србији је специфична ситуација. Зна се, мање-више, да су тзв „невладине организације“ на челу са „Отпором“ и опозиционим „Демосом“, извеле државни удар, или црну октобарску револуцију, која је Србију увела у потпуни вазални положај према вођству либерално-атлантистичког пројекта.
Судећи по неким, мање, или више видљивим, спољним утицајима, као и актуелним кадровским решењима у многим секторима, изгледа да се земља Србија још није ослободила тих утицаја!
Видјећемо, ускоро, нашта ће то изаћи.
Будући да је стање са страним агентурама такво какво је, мислим, да ни једно од круцијалних српских политичких питања не би могло проћи без референдума.
Ту су, на броју, она четири суштинска питања:, која ћу навести без реда: Космет, или чланство у Европској унији, Санкције и, уопште, однос према мајци Русији, чланству у ЕУ (засад „без алтернативе“), или, ускоро, чланство у Бриксу, и, најзад, (на општем плану), избор између сатанске цивилизације, на заласку, или славјанско- аријевске цивилизације (још од потонуле Атлантиге).
Избор, дакле, браћо Срби, бар за мене – није упитан!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: