Kad ćemo se lišiti stranih agentura?

Piše: Jovan Lakićević

Nijesam mogao da vjerujem : na nekoj „patriotskoj“ Televiziji Fahrudin (Dinko) Gruhonjić cvili kako su ih njihovi mentori, odnosno finansijki sponzori – napustili. I pita se kako će tamo oni da uopšte nastave svoju( antisrpsku) političku aktivnost?!

Moram da priznam da sam se i ja, na neki način, malo zabrinuo. Pogotovo što sam znao da je 93.godišnji čika Soroš prije godinu dana izjavio, bez objašnjenja, da neće više finansirati svoje nebrojene podružnice na Planeti.
A u pitanju su stotine hiljada „revolucionarnih ćelija“! Ja sam ih u dva teksta na ovom portalu, uz primjetnu količinu sažaljenja, nazvao –„ Sorošovim siročićima“! Da kažem, uzgred, malo me začudila okolnost da Sorošev sin, Aleksandar, koji je donedavno u Beograd i Podgoricu svraćao kao u svoju kuću, nema interesa da nastavi očevim stopama, kao uzdanica, ko zna čije, ali antipravoslavne države…
Zbunilo me saznanje da je samozvanog Dinka i njemu slične, finansirala relativno nova finansijsko-politička pojava – Rokfeler fondacija! Dinka i njegovu Agenciju, u prošloj godini, sa 240 000 dolara.
Taman sam htio da javno postavim pitanje – koliko je raznih agencija, centara, udruženja, i slično, registrovano u Srbiji pod firmom „nevladinih“, a, uglavnom, antivladinih , ili, tačnije, antisrpskih organizacija, kad me ova Sorošova odluka – zateče! Sad je pitanje – koliko će ih biti, recimo, do kraja godine, ako ih Rokfeler ili neka Cijina filijala ne preuzmu?
Biće ih, po prilici, koliko i sada – 42.000! ( Iz tog broja valja izuzeti nekoliko desetina, nacionalnih, da ne kažem vladinih organizacija!)
Šta to, zapravo, znači? To znači da gotovo sve te tzv nevladine organizacije, koliko mi je poznato, na neki način finansira i država Srbija! I da će zbog toga, najveći broj njih i opstati.
Tako je to „ozakonjeno“ kada su na vlast došli plaćeni oktobarski izdajnici, nakon rušenja Miloševića. Tako je ostalo i do danas!
Ako se pomnoži 40 hiljada već spomenutih „nevladinih“ organizacija, sa najmanjim brojem 3, (toliko je potrebno članova kod registracije), koje odavno i po planu Udruženog Zapada učestvuju u tihoj okupaciji Srbije, to uopšte nije zanemarljiva brojka!
(Crnu Goru u ovoj prilici i ne spominjem, jer njoj nijesu neophodne nevladine organizacije. Nju, kao protektorat, u poslednje tri decenije, drže tri zapadne ambasade!)
U Srbiji, kao ni u mojoj postojbini Crnoj Šumi, vidim da niko i ne razmišlja o usvajanju Zakona o stranim agenturama u kojima bi se ozvaničila njihova djelatnost, – uz navođenje njihovih finansijera.
Takav zakon su usvojile SAD 1938. godine. Ruska federacija, valjda, prije desetak godina. Francuska, u tišini, i, nedavno. Gruzija!
Kad je takvu namjeru nedavno obznanila Gruzija, susrela se sa masovnim protestima „ nevladinih organizaciaj“! U uličnim protesnim demonsstracija učestvovalo je 250 hiljada osoba, mada Gruzija ima upola manje sličnih organizacija nego Srbija.
Srbiji takva „opsnosnost“ ne prijeti, pošto o Zakonu kojim bi se obznanile agenture finanasirane iz inostranstva i njihova djelatnost učinila koliko-toliko javnom, niko iz vladajućih struktura i ne razmišlja!
U Srbiji je specifična situacija. Zna se, manje-više, da su tzv „nevladine organizacije“ na čelu sa „Otporom“ i opozicionim „Demosom“, izvele državni udar, ili crnu oktobarsku revoluciju, koja je Srbiju uvela u potpuni vazalni položaj prema vođstvu liberalno-atlantističkog projekta.
Sudeći po nekim, manje, ili više vidljivim, spoljnim uticajima, kao i aktuelnim kadrovskim rešenjima u mnogim sektorima, izgleda da se zemlja Srbija još nije oslobodila tih uticaja!
Vidjećemo, uskoro, našta će to izaći.
Budući da je stanje sa stranim agenturama takvo kakvo je, mislim, da ni jedno od krucijalnih srpskih političkih pitanja ne bi moglo proći bez referenduma.
Tu su, na broju, ona četiri suštinska pitanja:, koja ću navesti bez reda: Kosmet, ili članstvo u Evropskoj uniji, Sankcije i, uopšte, odnos prema majci Rusiji, članstvu u EU (zasad „bez alternative“), ili, uskoro, članstvo u Briksu, i, najzad, (na opštem planu), izbor između satanske civilizacije, na zalasku, ili slavjansko- arijevske civilizacije (još od potonule Atlantige).
Izbor, dakle, braćo Srbi, bar za mene – nije upitan!