Када је маска постала обавезни декор, Мугоша др Бобан је открио своје право лице

Пише: Мићун Милатовић

Да моћ квари људе, није никаква новост. Посебно моћ стечена у рекордно кратком времену, без икакве личне заслуге и само захваљујући стицају околности.

Ванредне ситуације су иделна прилика да дојучерашњи анонимуси и климоглавци преко ноћи израсту у одлучне и чврсте (војско)вође, папирнате тигрове и псе од сламе са ограниченим роком употребе.

Прије свега мјесец дана, гостујући у „Живој истини“, својим одговором на питање: „Да ли молитва и тамјан помажу?“ Мугоша др Бобан, директор ИЗЈЗ и актуелни шеф НКТ-а, потпуно је разбјеснио Дарка Шуковића: као љекар не види ништа лоше у томе што људи вјерују у снагу молитве.

Јуче, пак, на питање какав је његов став поводом захтјева МЦП да се дозволи причешће вјерног народа за Васкрс, његов је одговор звучао као реферат генсека Политбироа или лекција васпитача у казнено-поправном дому: „Ја сам рекао“, “колико пута да понављам“, „не дозвољавамо“ и све тако у крајње бахатом и нетрпељивом тону.

Ни трунке разумијевања ни зрно пристојности ни прстохват поштовања.

За Мугошу је Васкрс исто што и Нова година, па вели, проведите празник у кругу својих породица.

Довољно је ваљда и то што је „поповима“ дозвољено „да вјерски обред одраде у празним храмовима“.

Ако се питамо гдје је нестао онај широкогруди човјек/стручњак од прије мјесец дана, одговор је да широкогрудости – као ни Софронијевог црва – никада није ни било.

Оног тренутка када је маска постала обавезни декор, Мугоша др Бобан је открио своје право лице. Мишел Фуко је у „Надзирати и кажњавати“ добро примијетио да је вријеме епидемија, по својим социјалним и политичким консеквенцама, својеврсни антикарневал, када се вертикална стратификација изоштрава, а моћ бирократског/репресивног апарата мултиплицира до неслућених граница.

У вријеме када је натјерао Шуковића да се од једа пљеска по бутинама и помиње „хиљаде психопата“, литије су биле несвакидашњи феномен који је, ако ничим друго оно масовношћу, добрано замислио бројне ДПС-овске ухљебе и значајно утишао глас подршке режиму, тако да је др Мугоша – когнитивним рефлексом одлично извјежбаним у ГО ДПС – препознајући да се клатно моћи помјерило у корист МЦП, заиграо на карту „разумијевања вјерских осјећања“.

То је каријерни модел и морални хабитус просјечног ДПС-овског апартчика и опортунисте: ослушкивати Моћ,ма са ког мјеста да долази, свирати по такту њеног метронома и тако о(п)стати у њеној Милости.

У међувремену, ситуација се промијенила, и то неочекивано, у корист хероја наше приче, Мугоше др Бобана, јер су ППВ Милутин и министар Кенан абдицирали у корист „струке“.

Тако нам се др Мугоша данас обраћа са позиције врховног ауторитета, у пози човјека који по анкетама ужива највеће повјерење, и зато нема потребе да јавно показује сензибилитет за потребе тамо неких „попова и вјерника“ у вези тамо неког празника.

Литије су, из перспективе стварности државе претворене у големи карантин, тек блиједо сјећање.

Зато се Мугоша др Бобан потрудио да се брже-боље исправи када је нехотице рекао „наше свештенство“, присјетивши се да више не мора да игра за рају и да не смије занемарити тактику.

Да не буде забуне, разумљиво је што Мугоша др Бобан као епидемиолог и челник НКТ-а не жели да преузме одговорност за ризик од ширења вируса тако што ће дозволити вјерницима да присуствују Васркшњој литургији.

То је легитимно, и у томе нема ничег спорног, посебно код околности да је то тренутно и став доброг дијела великодостојника помјесних православних цркава, али и дијела свештене јерархије саме СПЦ.

Но, могао би Мугоша др Бобан, као директор Института за јавно здравље Црне Горе са мјесечним примањима од 3.400,00€ – што га чини најплаћенијим човјеком црногорског здравства, јер је тај износ готово и до пет пута већи од зараде коју просјечно остварују његове колеге љекари – да покаже мало више поштовања према грађанима који га плаћају и то тако добро да дио својих прихода редовно донира ДПС-у.

Јер међу њима, знате, има и тако неких, на прилику, православних вјерника, и нема потребе да се баш према њима тренира строгоћа само зато јер су се усудили да замоле за нешто што је за њих као вјернике од изузетног значаја.

То што Мугоша др Бобан очигледно не разумије смисао Васкрса и литургије, јесте огромна рупа у његовом образовању, али то не значи да смо као православни вјерници дужни да у ту рупу пропаднемо и правимо се да не постојимо.

А можда Мугоша др Бобан не може себи да опрости онај тренутак слабости у „Живој истини“, када је Шуковића оставио на милост и немилост „хиљадама психопата“, па сад јавно наступа као ревносни партијски војник, показујући неупитну лојалност партијској антицрквеној агенди?

Ако је то разлог, због мира у кући, Дарко ће му пређашње кукавичко држање вјероватно опростити.

Али када Шуковић сљедећи пут неком напише: „Какве сте ви фукаре и сплачине“, не треба му то одмах узети за зло.

Јер, по свему судећи, у питању је неријетко – жива истина.

(Извор: Фејсбук)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: