Кафе „Београд“ у Кнезу или о дукатима

Пише: Небојша Јеврић

„Коларац“ је затворен. Место где су испричане најбоље никад написане приче и романи. Где сам ручавао са Мидрагом Булатовићем, пио кафу са Драгославом Михаиловићем, вино са Браном Петровићем и Ацом Секулићем, слушао предавања Драгана Лубарде. Где сада да се афирмишу млади песници?

Средина Кнез Михаилове. Одмах поред затвореног Коларца је кафе „Београд“. Власник је Срђан са којим мораш да се отимаш да платиш. Ту се сваког дана у подне скупљају послењи остаци дружине из Коларца.

Седим са Небојшом, најбољим сликаром у Кнезу, и иде кажа:

„У затвору је најважније организациона јединица колектив. Ако си јаком колективу нико ти ништа не може. Пинђур, пијанац и преварант придружио се у затвору комунистима. Они су имали црвену помоћ. Зато су га џепароши и сецикесе прозвали Комунац. Изашао је из затвора пред рат и кад је почело отишао са партизанима у шуму. Задуго му ни пушку нису дали. Али кад је требало неког утућ или лешину закопат, ту је као и око ракијских казана Пинђур Комунац био први.

Кад је рат завршен једини првоборац Комунац поста партијски секретар у селу.

Седи по ваздан у сеоској крчми. Пиће је стиже одасвуд. Уплашени сељаци шаљу туре.

„Хвала, бива, ко чашћива, не могу више“ као одбијао је и настављао стари бадавџија да пије. Бива му је била омиљена узречица.

Са њим се слизао Таки син јединац из надалеко чувене домаћинске куће Пандовића.

Никола, његов отац је први Пандовић који се из љубави оженио лепотицом из чаршије. Дотад су девојке узимали само од коленовића.

Таки се бацио на ујчевину.

Никола је био богат сељак и храбар планинац је као сви његови кроз Руговску клисуру тргаовао са Арнаутима. Кад му је на другом порођају умрла жена одби да се поново ожени.

Увек су Пандовићи помагали цркву и сиротињу али Никола особито.

Таки и Комунац су се састајали зором на по једну и остајали до дубоко у ноћ.

Пријало је Комунцу да се дружи са Такијем из најбоље куће, а опет Таки је волео да буде ту близу власти да се и он на тој ватри огрије.

„Кад ће те ме примит у партију.“

„Кад се посереш у цркви пред олтаром коју сте ви Пандовићи увек помагали“

Одавно није нико у цркву ишао. Кров је пропао, врата разваљена.

Пијани Таки – где Комунац оком он скоком.

„Ево ноћас.“

„Не ноћас ного одмах да цијело село види да су се Пандовићи цркве одрекли.“

Речено учињено. Таки поста комуниста.

Никола Пандовић је одавно престао да се бави трговином. Стоку плијениле војске. Беспослен по ваздан је седи и пуши шкију. Не треба му но једна шибица. Како би ујутру запалио варио је цигар на цигар.

Пијан син са партијском књижицом трећи дан дође кући.Ништа га није питао. Одвео га је до штале и показао му на дашчаном плафону куку.

„О ову куку ћеш се објесити“

Ујутру је умро. Сахрањен без опела.

Такија је партија ускоро и оженила, посусталицом која је радила као секретарица у Месној заједници. Дању није излазила из куће да је сунце неби доватило, да би јој кожа била бела а не као код сељанки. Облачила се по варошки и носила свилени конбинет који јој је Комунац поклонио. Ноћу је седела са њима у кафани и шљокала ракију.

За свадбу је Таки продао прву ливаду.

После редом. Продавали су све.

После године жена му се породила. Родила је мушко дете које није имало анус.

Кад је после пар дана умрло жена га је оставила.

Наставио је да пије, сад сам, у ћошку кафане, док није пропио уз плот пропишао очевину и ђедовину.

Ускоро је продао и кућу зиданицу на два боја покривену цријепом, најбољу у селу а он се преселио у шталу.

Била је зима кад је без пребијене паре ушао у шталу враћајући се из кафане.

Са плафона га је гледала кука.

Узео је конопац и попевши се на јасли скочио у нигдину.

Даска пуче. Стари Никола Пандовић је даску на крају скоро прешегао.

Из рупе на плафону почеше испадати дукати.

Сва течевина старих Пандовића којим је ту између двије греде била скривница.

Сутрадан је отишао код свештеника и изручио довољно дуката да се обнови црква.

А он се из села обестрвио негде пут Београда.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: