Kafe „Beograd“ u Knezu ili o dukatima

Piše: Nebojša Jevrić

„Kolarac“ je zatvoren. Mesto gde su ispričane najbolje nikad napisane priče i romani. Gde sam ručavao sa Midragom Bulatovićem, pio kafu sa Dragoslavom Mihailovićem, vino sa Branom Petrovićem i Acom Sekulićem, slušao predavanja Dragana Lubarde. Gde sada da se afirmišu mladi pesnici?

Sredina Knez Mihailove. Odmah pored zatvorenog Kolarca je kafe „Beograd“. Vlasnik je Srđan sa kojim moraš da se otimaš da platiš. Tu se svakog dana u podne skupljaju poslenji ostaci družine iz Kolarca.

Sedim sa Nebojšom, najboljim slikarom u Knezu, i ide kaža:

„U zatvoru je najvažnije organizaciona jedinica kolektiv. Ako si jakom kolektivu niko ti ništa ne može. Pinđur, pijanac i prevarant pridružio se u zatvoru komunistima. Oni su imali crvenu pomoć. Zato su ga džeparoši i secikese prozvali Komunac. Izašao je iz zatvora pred rat i kad je počelo otišao sa partizanima u šumu. Zadugo mu ni pušku nisu dali. Ali kad je trebalo nekog utuć ili lešinu zakopat, tu je kao i oko rakijskih kazana Pinđur Komunac bio prvi.

Kad je rat završen jedini prvoborac Komunac posta partijski sekretar u selu.

Sedi po vazdan u seoskoj krčmi. Piće je stiže odasvud. Uplašeni seljaci šalju ture.

„Hvala, biva, ko čašćiva, ne mogu više“ kao odbijao je i nastavljao stari badavdžija da pije. Biva mu je bila omiljena uzrečica.

Sa njim se slizao Taki sin jedinac iz nadaleko čuvene domaćinske kuće Pandovića.

Nikola, njegov otac je prvi Pandović koji se iz ljubavi oženio lepoticom iz čaršije. Dotad su devojke uzimali samo od kolenovića.

Taki se bacio na ujčevinu.

Nikola je bio bogat seljak i hrabar planinac je kao svi njegovi kroz Rugovsku klisuru trgaovao sa Arnautima. Kad mu je na drugom porođaju umrla žena odbi da se ponovo oženi.

Uvek su Pandovići pomagali crkvu i sirotinju ali Nikola osobito.

Taki i Komunac su se sastajali zorom na po jednu i ostajali do duboko u noć.

Prijalo je Komuncu da se druži sa Takijem iz najbolje kuće, a opet Taki je voleo da bude tu blizu vlasti da se i on na toj vatri ogrije.

„Kad će te me primit u partiju.“

„Kad se posereš u crkvi pred oltarom koju ste vi Pandovići uvek pomagali“

Odavno nije niko u crkvu išao. Krov je propao, vrata razvaljena.

Pijani Taki – gde Komunac okom on skokom.

„Evo noćas.“

„Ne noćas nogo odmah da cijelo selo vidi da su se Pandovići crkve odrekli.“

Rečeno učinjeno. Taki posta komunista.

Nikola Pandović je odavno prestao da se bavi trgovinom. Stoku plijenile vojske. Besposlen po vazdan je sedi i puši škiju. Ne treba mu no jedna šibica. Kako bi ujutru zapalio vario je cigar na cigar.

Pijan sin sa partijskom knjižicom treći dan dođe kući.Ništa ga nije pitao. Odveo ga je do štale i pokazao mu na daščanom plafonu kuku.

„O ovu kuku ćeš se objesiti“

Ujutru je umro. Sahranjen bez opela.

Takija je partija uskoro i oženila, posustalicom koja je radila kao sekretarica u Mesnoj zajednici. Danju nije izlazila iz kuće da je sunce nebi dovatilo, da bi joj koža bila bela a ne kao kod seljanki. Oblačila se po varoški i nosila svileni konbinet koji joj je Komunac poklonio. Noću je sedela sa njima u kafani i šljokala rakiju.

Za svadbu je Taki prodao prvu livadu.

Posle redom. Prodavali su sve.

Posle godine žena mu se porodila. Rodila je muško dete koje nije imalo anus.

Kad je posle par dana umrlo žena ga je ostavila.

Nastavio je da pije, sad sam, u ćošku kafane, dok nije propio uz plot propišao očevinu i đedovinu.

Uskoro je prodao i kuću zidanicu na dva boja pokrivenu crijepom, najbolju u selu a on se preselio u štalu.

Bila je zima kad je bez prebijene pare ušao u štalu vraćajući se iz kafane.

Sa plafona ga je gledala kuka.

Uzeo je konopac i popevši se na jasli skočio u nigdinu.

Daska puče. Stari Nikola Pandović je dasku na kraju skoro prešegao.

Iz rupe na plafonu počeše ispadati dukati.

Sva tečevina starih Pandovića kojim je tu između dvije grede bila skrivnica.

Sutradan je otišao kod sveštenika i izručio dovoljno dukata da se obnovi crkva.

A on se iz sela obestrvio negde put Beograda.