Какав је то путник постојао међу нама

Пише: Горан Даниловић

Замислимо један такав живот!
Да се потрудимо, само на тренутак.
Не онако успут и с убјеђењем да знамо одлично како и колико му је било тешко?
Не знамо, уствари, ни изблиза!
Нисмо о томе никада размишљали, ни ми који смо га вољели, ни они који су га мрзјели.
Покушајмо зато да замислимо како је уопште могуће срести толико и таквих људи у једном чудесном трептају живљења?
Колико год ко од нас има година може упоредити – ста смо до своје тридесете, четрдесете, педесете…осамдесете, морали учинити да бисмо схватили какав је то пут и путник на том путу постајао међу нама?
Јест и биће!
Било би добољно имати само дјетињство Риста Радовића па да га препричавате цијели вијек стогодишњака. Ако бисте говорили као он слушали би вас изнова и изнова вјерујући да је немогуће и да се, потом, цијела младост морала одмарати, а није ни један час.
Дјечак, пастир, ђак, пастир, младић, пастир, монах, пастир, студент, пастир, професор, пастир, путник, пастир, градитељ, пастир, препородитељ, пастир, предводитељ, пастир, исцелитељ, пастир, писац, пастир, бесједник, пастир, крститељ, пастир, теолог, пастир, философ, пастир, пјесник, пастир, громовник, пастир, гробовник, пастир, старац, пастир, ђед свих синова и отаца, пастир, пастир свих пастира, упокојен, а неуморен, неуморан и ненаодмаран – само један човјек, само један живот.
Као да је онај и овај, умрли и васкрсли народ од Светог Саве до Нјега, живио и путовао, пјевао и плакао с тим морачким дјетететом – с Ристом, с Христом разапетим у њему и међу нама.
Јест и биће!
И сви смо га знали и нико га није познавао.
А није остало ни Грка ни Јеврејејина да га није срео негдје на најдужем путовању које од икада до данас неко прешао корачајући, летећи, снујући и молећи се.
Не знамо уствари, ни изблиза, ко је био путник над путницима који је живио међу нама.
Јест и биће.
Владико, Оче, Брате, Дјечаче, Старче, Ђедо, Мучениче, Пастиру, Путниче…
Моли Бога за Нас!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: