Како је августовски пљусак спустио оне које су умислили да живе на Олимпу

Пише: Коста Ненезић

Не знам да ли је Црна Гора проевропска, проруска, просрпска или да употријебим плеоназам процрногорска, али је сигурно земља чуда. Изборни пљусак у ноћи 30. августа је на уску улицу поред Његошеве биљарде, а потом на подгорички трг, спустио оне које су умислили да живе на Олимпу.

Протест поражене стране на изборима је протестни преседан, не због чињенице да није познат ниједан сувисли разлог његовог одржавања, већ зато што је на њему учествовао крем црногорске корупције.
Високи функционери изнад и испод нивоа земље. Градоначелници, директори, млади предузетници… Зато може слободно понијети назив: „Бирократски протест“. А да парадоксалност буде већа, 32 године раније, бунт се од стране истих организатора звао антибирократски. Ономад борба против фотеља, сада за фотеље. Мада, гледајући са ове временске дистанце, увијек је био за фотеље.

Под слоганом: „Не дамо Црну Гору“ скрила су се различита поимања државе. Једноме је Црна Гора коверта, другоме хидроцентрала, трећем аутопут, четвртој плантаже, петом аболиција од незаконитих радњи.. Било је и оних који имају фобију од евиденције Завода за запошљавање.

Љубав према држави коју је ове године, Фридом Хаус сврстао у категорију транзиционих, односно „хибридних режима“ је ништа друго до користољубљивост. Земљу са демократијом у траговима могу безусловно да воле само они који од ње имају материјалну корист. И чим је будућа власт наговјестила да ће Устав и закони важити једнако за све, држава је нападнута и споља и изнутра. Враћа се волшебно у 90-те, када је гле чуда, владала одлазећа гарнитура власти.
Премда, за само 10 дана од велике побједе, дошло је до серије политичких земљотреса. ДПС-у пријети шизма на „здраво“ и „малигно“ ткиво, на поновљеним изборима у Петњици долази до расипања гласова, затим, аутор живе обмане пакује кофере са јавног сервиса тражећи нову фреквенцију преко које ће испаљивати отровне стријеле…Порозност ауторитарне власти се карактерише њеним галопирајућим испаравањем. А прошлонедељни скуп је био ламент над сопственом пролазношћу. Разградња ће бити рапиднија него што је ико могао да замисли. С тим што треба пазити на материјал који би се политичким рециклирањем опет могао вратити у игру.
Политички дажд историјског датума 30.8.2020. је недодирљивима и свемоћнима вратио својство обичних грађана и то је посебан квалитет и ефекат новонастале ситуације.
Још једном је посвједочена истина да: „сваки који себе узвисује понизиће се, а који себе понизује узвисиће се“. (Лука, 14,11).

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: