Kako je avgustovski pljusak spustio one koje su umislili da žive na Olimpu

Piše: Kosta Nenezić

Ne znam da li je Crna Gora proevropska, proruska, prosrpska ili da upotrijebim pleonazam procrnogorska, ali je sigurno zemlja čuda. Izborni pljusak u noći 30. avgusta je na usku ulicu pored Njegoševe biljarde, a potom na podgorički trg, spustio one koje su umislili da žive na Olimpu.

Protest poražene strane na izborima je protestni presedan, ne zbog činjenice da nije poznat nijedan suvisli razlog njegovog održavanja, već zato što je na njemu učestvovao krem crnogorske korupcije.
Visoki funkcioneri iznad i ispod nivoa zemlje. Gradonačelnici, direktori, mladi preduzetnici… Zato može slobodno ponijeti naziv: „Birokratski protest“. A da paradoksalnost bude veća, 32 godine ranije, bunt se od strane istih organizatora zvao antibirokratski. Onomad borba protiv fotelja, sada za fotelje. Mada, gledajući sa ove vremenske distance, uvijek je bio za fotelje.

Pod sloganom: „Ne damo Crnu Goru“ skrila su se različita poimanja države. Jednome je Crna Gora koverta, drugome hidrocentrala, trećem autoput, četvrtoj plantaže, petom abolicija od nezakonitih radnji.. Bilo je i onih koji imaju fobiju od evidencije Zavoda za zapošljavanje.

Ljubav prema državi koju je ove godine, Fridom Haus svrstao u kategoriju tranzicionih, odnosno „hibridnih režima“ je ništa drugo do koristoljubljivost. Zemlju sa demokratijom u tragovima mogu bezuslovno da vole samo oni koji od nje imaju materijalnu korist. I čim je buduća vlast nagovjestila da će Ustav i zakoni važiti jednako za sve, država je napadnuta i spolja i iznutra. Vraća se volšebno u 90-te, kada je gle čuda, vladala odlazeća garnitura vlasti.
Premda, za samo 10 dana od velike pobjede, došlo je do serije političkih zemljotresa. DPS-u prijeti šizma na „zdravo“ i „maligno“ tkivo, na ponovljenim izborima u Petnjici dolazi do rasipanja glasova, zatim, autor žive obmane pakuje kofere sa javnog servisa tražeći novu frekvenciju preko koje će ispaljivati otrovne strijele…Poroznost autoritarne vlasti se karakteriše njenim galopirajućim isparavanjem. A prošlonedeljni skup je bio lament nad sopstvenom prolaznošću. Razgradnja će biti rapidnija nego što je iko mogao da zamisli. S tim što treba paziti na materijal koji bi se političkim recikliranjem opet mogao vratiti u igru.
Politički dažd istorijskog datuma 30.8.2020. je nedodirljivima i svemoćnima vratio svojstvo običnih građana i to je poseban kvalitet i efekat novonastale situacije.
Još jednom je posvjedočena istina da: „svaki koji sebe uzvisuje poniziće se, a koji sebe ponizuje uzvisiće se“. (Luka, 14,11).