Катастрофалне посљедице промјене климе: Слиједи исељавање приобалних насеља
Илустрација
Агенција Уједињених нација за миграције објавила је катаклизмична предвиђања о последицама климатских промена које нас очекују на глобалном нивоу. Према предвиђањима агенције УН, због последица суша, поплава, пожара и глади повезаних с климатским променама, до 2050. године ће највероватније око 200 милиона људи бити присиљено да напусти своје домове, пише часописа „Сајенс“.
Група међународних научника који се залажу за заштиту животне средине, сматра да је једини начин којим се може избећи масовни егзодус да се на време почне планирање неизбежног „повлачења“ из приобалних градова.
„Суочени с глобалним загревањем, порастом нивоа мора и климатским екстремима који показују тенденцију јачања, више ни не постављамо питање да ли ће неке заједнице морати да се повуку из приобаља да би се спасиле и избегле материјалну штету, већ зашто, где, када и како ће се доћи до повлачења“, написали су аутори рада објављеног на порталу поменутог часописа.
Они додају да би људи већ сад требало да почну да се повлаче из приобалних подручја и верују да би то могло да буде прилика за ревитализацију заједница и прерасподелу богатства на одрживији начин.
То би могла бити и прилика да се субвенционишу нове школе, болнице и да се осигура повољнији смештај у сигурнијим регионима у унутрашњости, уместо предузимања закаснелих корака у ризичним подручјима, попут изградње скупих заштитних зидова близу мора да би се заштитиле заједнице чије су градове и раније опустошиле снажне олује, сматрају научници.
„На Гренланду већ има довољно леда који би ниво мора могао да повећа за 7,6 метара, што би могло бити разарајуће за приобална подручја широм планете. Већ би требало да почнемо да се повлачимо из приобалних подручја, јер ћемо се суочити с толико изгубљених метара у идућем веку или два“, рекао је за океанограф Насе Џош Вилис.
НАСА можда има план о поновном слетању на Месец, али све се више пажње посвећује истраживању планете и припрема се за оно што нам следи.
То и није толико необично, с обзиром на чињеницу да се на Гренланду у једноме једином дану отопило чак 12,5 милијарди тона леда.
Овогодишњи 2. август ушао је у историју када је реч о губитку ледених површина, а то је последица великог таласа врућине који је погодио Сједињене Америчке Државе и Европу.
У маломе гренландском селу Кулусуни НАСА је поставила базу за свој научни програм у коме истражује колико температура ваздуха утиче на отапање глечера, али и на који начин то утиче на све топлији океан који лед отапа одоздо.
Промене на Гренланду утичу на целу планету јер милијарде тона леда које се ту отапају подижу ниво мора у Аустралији, Азији, Европи и САД.
Додатни проблем представља чињеница да су научници на једном од највећих гренландских глечера Хелхајму приметили “језеро“, а испоставило се да је цео глечер окружен топлом водом, што није забележено никада раније и што ће, наравно, убрзати његово отапање.
Хелхајм је у протеклих неколико година привукао велику пажњу управо зато што је изгубио километре леда.
Само током 2017. године изгубио је површину од три километра, а прошле године откривена је санта која се одвојила од ледењака.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Izvor podataka.
https://en.vedur.is/climatology/articles/nr/1213/
https://www.aoml.noaa.gov/phod/faq/amo_faq.php
https://taz.de/Abschied-vom-Okjoekull/!5618789/
Prije neki dan procitah u dnevnoj stampi ovdje u Njemackoj o sahranjivanju glecera na Islandu,da BAS TKO I POSATVISE NADGOBNI SPOMENIK za uspomeni i dugo sjecanje ,nijesam mogao vidjeti ko je u ozaloscrnoj porodici ali sigurno je lista velika pa su orgnizatori odustali od pojedinaca ili bolje reci porodice koja je pogolema.
Glecer se zove na SRPSKOM Okjokuld,na sahrani je bilo svakojakih ucesnika iz Gretine skole koji su sada u trendu a Greta spasava planetu Zemlju u jedrili oko svijeta.Tako da sve ovo sluzi da se objavi Globalna klimatska katastrova i proglasi vanrednos stanje.Kao po dogovru koji je vec uobicajen za ovakve dogadje nijesu izostali kometari na glavnim drzavnim medijima i CO2 jer se topi veliki ledeni glcer na Islandu,i to i avgustu mjesecu.Scenario uvjek isti samo su poneki novi glumci,zagrijevanje Zemlje zbog ljudskog djelovanja CO2 emisije,nema argumenata a to svakoje dijete vec zna iz medija da je tako?Zalost za Okjokuld valjda se tako izgovra nije mala ,medjutim kada je to vec tako zasto ti ozbiljni mediji ne potraze malo izvora sa drveta poznanja i pitaju nauku sta je po srijedi,Medjutim klimatska katasrofa je vjerovanje ne nauka ,jer naucna istrazivanja i odgovri nauke na ova pitanja su zabranjena ,bar u glavnim medijima.Nauka ona zvanicna ima neka svoja dokazivanja i predvidjanja ,sto se tice i proslosti i buducnosti u koliko nauka ima sta da kaze,nezanm da li se Greta sa time slaze ili Paapa ,aili bi tako trebalo da bude u Zapadnom svijetu,koji sve vise prelazi u vjerovanje kada je nauka u pitanje a vjerovanje u Crkvu je izcezlo.Sto se lednjaka tice nauka moze utvrditi kretanje lednjaka kako je bilo kazu milionima godina nazad i predvidjau sta moze biti u buducnost.Tako sto se proslosti tice znaju da je vjecitih klimatskih promjena bilo i da ce ih biti i da to nije dejstvo ljudi vec zakoni prirode ,po kojima je lednjak stigao i u okena,a drugi puta su se daleko povukli na kopno,i ne jednom.
Tokom takozvanog „malog ledenog doba“sa duzim periodima hladjenja koji su trajali od 1350 .do 1860,islandski lednjaci su su se ponovno masovno prosirili,u poslednje vrijeme oni se vracaju ili povlace.
Hubert Horace Lamb, britanski klimatolog rodjen 1917,godine,koji je osnovao institut za istrzivanje klime na Univerzitetu istocna Anglija na jednoj strnici us vojoj knjizi klima istorija savremenog svijeta strana 189 prikazuje kako je narod patio na ovom ostvru zbog hladnoce i prirodnih uslova
Ево извода из његове књиге:
„Старе нордијско друштво и његова економија на Исланду претрпели су снажан пад, који је први почео на Исланду око 1200. године нове ере и трајао скоро шест векова. Становништво земље опало је са око 77.500 наведених у првих 1095 пореских евиденција на око 72.000 1311. године. 1703. године било је само око 50.000 становника, а након неколико година јаког ширења леда и ерупција вулкана 1780-их, било је свега око 38.000. Чини се да је просечна величина тела Исланђана, као и на Гренланду, од 10. до 18. века опала са 5 стопа на 8 центиметара на пет стопа за 6 центиметара.
Из записаних записа јасно је да су ове године, када је арктички морски лед био дуго (обично између јануара и августа) близу исландске обале, играо велику улогу у овом развоју. Тих година пролеће и лето су били толико хладни да је направљено мало сена и угинуле су хиљаде оваца. Чак су и шкољке обале биле уништене ледом. Постепено су сви покушаји узгоја житарица напуштени. Глечери су напредовали.
Чини се да су времена ледене и најхладније климе на Исланду одједном почела између 1197. и 1203. године. У неколико фаза хладноћа је достигла око 1300, и поново од око 1580 до 1700, посебно у 1690-им – и поново у касном 18. и 19. веку, одговарајући врхунац.
Мерења показују да су температуре у региону тек незнатно порасле у последњим деценијама. Упркос екстремно високим нивоима ЦО2 од 415 пп / с на Исланду, температуре у последњих десет година готово су исте као и пре 80 година и само незнатно ниже него пре 150 година. То показују и мерења метеоролошке станице општине Стиккисхолмур на западној обали Исланда.
Према исландској метеоролошкој канцеларији (исландски Мет Оффице), просечне температуре на Стиккисхолмур-у су се порасле за само 0,71 степени Целзијуса на сваких стотину година од 1800. до 2007. током две стотине година. Буквално у извештају Острвског уреда за мет налази се: „У периоду од 1925. године доминира веома велики циклус, који нема значајније целокупно загревање.“ (1)
А ако ће се Атлантска вишедеценијска осцилација (АМО) поново охладити у наредних неколико година, Исланд ће се морати суочити са горком хладноћом, као што је то био случај у 60-има и 70-има. За то време, које су домороци прозвали морским леденим годинама, земља је тешко претрпела. Према УСАА (Националној управи за океане и атмосферу, НОАА), која је део америчког Министарства трговине, АМО, навод је:
„У току је низ дуготрајних промена температуре морске површине у северном Атлантику, са хладним и топлим периодима који трају по 20 до 40 година. Ове промене су природне и дешавају се већ најмање 1.000 година. Познато је да има значајне климатске утицаје на северну хемисферу. „(2)
Међутим, упркос тим чињеницама, међу исландским политичарима и климатолозима има и људи који више воле да пливају протоком угљен-диоксида и добивају уносне уговоре од самопроглашеног „ИПЦЦ Ворлд Цлимате Цоунцил“ уместо да постану мета милитантних ЦО2 ратника. Оддур Сигурдссон, истраживач ледењака у Метландском уреду Исланда с најбољим контактима с ИПЦЦ-ом, очито такођер припада тим људима. Поводом смешне „погребне службе за Окјокулл“, рекао је према извештају ББЦ:
„Пре 150 година не би било Исланђана који би пазили на то да сви ледењаци нестану. Али будући да се глечери повлаче, сматрају се прелепом стварношћу каква дефинитивно јесу. Најстарији исландски ледењаци садрже читаву историју исландске нације „. Очигледно је да је покушао да искористи међународну угљеничну заједницу. „Морамо да сачувамо ову причу пре него што они (глечери) нестану.“
Чини се да Сигурдсон не зна о властитој историји Исланда, већ му се чини више заинтересован за лепоту глечера него за живот и интересе марљивих Исланђана који живе раме уз раме са глечериma
Једно је сигурно – ако се ови ледењаци поново прошире, као у 1960-им и 1970-им, становништво Исланда ће поново патити. Пошто се не може само запитати шта онда раде млади кретени који су држали плакате на сахрани у Окјокуллу с паролама као што су „Глобална климатска криза“ и „Објасни ванредно стање САДА“.
Изузетно међународно узбуђење због ове глупе сахране на Окјокуллу је још један доказ добро организованих настојања да се одржи тренутни замах ЦО2 свјетске хистерије. Јер то обезбеђује заинтересованим круговима политичара да гласају профитом, профитом предузећа, каријерама и угледом државних службеника, академика и новинара.
Као што се очекивало, управо су зелени апостоли ЦО2 претворили спору и болну смрт Окјокула у политичку кованицу такође у Немачкој. Радећи то, они су снажно замахнули моралом до озбиљне савести: ево цитата из Окјокуловог чланка зелене матроне Таз: „Постоји ли нешто у људској природи због чега бисмо се осећали одговорним за будућност човечанства?“ (3 ), питала је хаотичним тоном и човек осети како се очајнички бори за руке.
Да је било до Зелених онда не бисмо могли путовати у стране земље да откријемо свет, али да спасимо свет, могли бисмо само шетати локалним шумама и загрлити крошње дрвећа. Ако су преостале шуме након наводне ЦО2-климатске промене. Али – УППС – дрвећу је потребан ЦО2 да би преживео! И не само дрвеће, већ свим биљкама треба ЦО2, било на земљи или у води.
Са неопротестантском поруком о судбоносним данима Зелених – а не може се не помислити на бројне кћери пастора у удружењу – климатски спасиоци захтевају да се покајемо за климатске грехе, покајемо и одрекнемо се. У будућности бисмо требали напустити аутомобил, брод или авион. Уместо тога, требало би да платимо порез на ЦО2, јер не само што наше машине емитују ЦО2. Чак смо и сви људи оптерећени изворним грехом ЦО2 и самим тим појединачно криви.
Сваке године свако од нас удише око 80 кг наводних ђаволских ствари. Са светском популацијом од 7 милијарди, то износи емисију ЦО2 од 560 милиона тона, што је упола мање од укупне индустријске и приватне емисије Немачке. И овде постоји још доста потенцијала за приходе за нове порезе на ЦО2. Иако нам је још увек дозвољено бесплатно удисање, морали бисмо да платимо за издисање ЦО2.
Поред тога, болесне банке би имале користи од додатне трговине емисијама угљен-диоксида. Тренутно права загађења за тону ЦО2 коштају око 60 евра. Ово би утрло 33,6 милијарди евра у свету за издах у кафу климатских профитера.
Komentar od Rainer Rupp