Katastrofalne posljedice promjene klime: Slijedi iseljavanje priobalnih naselja
Ilustracija
Agencija Ujedinjenih nacija za migracije objavila je kataklizmična predviđanja o posledicama klimatskih promena koje nas očekuju na globalnom nivou. Prema predviđanjima agencije UN, zbog posledica suša, poplava, požara i gladi povezanih s klimatskim promenama, do 2050. godine će najverovatnije oko 200 miliona ljudi biti prisiljeno da napusti svoje domove, piše časopisa „Sajens“.
Grupa međunarodnih naučnika koji se zalažu za zaštitu životne sredine, smatra da je jedini način kojim se može izbeći masovni egzodus da se na vreme počne planiranje neizbežnog „povlačenja“ iz priobalnih gradova.
„Suočeni s globalnim zagrevanjem, porastom nivoa mora i klimatskim ekstremima koji pokazuju tendenciju jačanja, više ni ne postavljamo pitanje da li će neke zajednice morati da se povuku iz priobalja da bi se spasile i izbegle materijalnu štetu, već zašto, gde, kada i kako će se doći do povlačenja“, napisali su autori rada objavljenog na portalu pomenutog časopisa.
Oni dodaju da bi ljudi već sad trebalo da počnu da se povlače iz priobalnih područja i veruju da bi to moglo da bude prilika za revitalizaciju zajednica i preraspodelu bogatstva na održiviji način.
To bi mogla biti i prilika da se subvencionišu nove škole, bolnice i da se osigura povoljniji smeštaj u sigurnijim regionima u unutrašnjosti, umesto preduzimanja zakasnelih koraka u rizičnim područjima, poput izgradnje skupih zaštitnih zidova blizu mora da bi se zaštitile zajednice čije su gradove i ranije opustošile snažne oluje, smatraju naučnici.
„Na Grenlandu već ima dovoljno leda koji bi nivo mora mogao da poveća za 7,6 metara, što bi moglo biti razarajuće za priobalna područja širom planete. Već bi trebalo da počnemo da se povlačimo iz priobalnih područja, jer ćemo se suočiti s toliko izgubljenih metara u idućem veku ili dva“, rekao je za okeanograf Nase Džoš Vilis.
NASA možda ima plan o ponovnom sletanju na Mesec, ali sve se više pažnje posvećuje istraživanju planete i priprema se za ono što nam sledi.
To i nije toliko neobično, s obzirom na činjenicu da se na Grenlandu u jednome jedinom danu otopilo čak 12,5 milijardi tona leda.
Ovogodišnji 2. avgust ušao je u istoriju kada je reč o gubitku ledenih površina, a to je posledica velikog talasa vrućine koji je pogodio Sjedinjene Američke Države i Evropu.
U malome grenlandskom selu Kulusuni NASA je postavila bazu za svoj naučni program u kome istražuje koliko temperatura vazduha utiče na otapanje glečera, ali i na koji način to utiče na sve topliji okean koji led otapa odozdo.
Promene na Grenlandu utiču na celu planetu jer milijarde tona leda koje se tu otapaju podižu nivo mora u Australiji, Aziji, Evropi i SAD.
Dodatni problem predstavlja činjenica da su naučnici na jednom od najvećih grenlandskih glečera Helhajmu primetili “jezero“, a ispostavilo se da je ceo glečer okružen toplom vodom, što nije zabeleženo nikada ranije i što će, naravno, ubrzati njegovo otapanje.
Helhajm je u proteklih nekoliko godina privukao veliku pažnju upravo zato što je izgubio kilometre leda.
Samo tokom 2017. godine izgubio je površinu od tri kilometra, a prošle godine otkrivena je santa koja se odvojila od ledenjaka.
Izvor podataka.
https://en.vedur.is/climatology/articles/nr/1213/
https://www.aoml.noaa.gov/phod/faq/amo_faq.php
https://taz.de/Abschied-vom-Okjoekull/!5618789/
Prije neki dan procitah u dnevnoj stampi ovdje u Njemackoj o sahranjivanju glecera na Islandu,da BAS TKO I POSATVISE NADGOBNI SPOMENIK za uspomeni i dugo sjecanje ,nijesam mogao vidjeti ko je u ozaloscrnoj porodici ali sigurno je lista velika pa su orgnizatori odustali od pojedinaca ili bolje reci porodice koja je pogolema.
Glecer se zove na SRPSKOM Okjokuld,na sahrani je bilo svakojakih ucesnika iz Gretine skole koji su sada u trendu a Greta spasava planetu Zemlju u jedrili oko svijeta.Tako da sve ovo sluzi da se objavi Globalna klimatska katastrova i proglasi vanrednos stanje.Kao po dogovru koji je vec uobicajen za ovakve dogadje nijesu izostali kometari na glavnim drzavnim medijima i CO2 jer se topi veliki ledeni glcer na Islandu,i to i avgustu mjesecu.Scenario uvjek isti samo su poneki novi glumci,zagrijevanje Zemlje zbog ljudskog djelovanja CO2 emisije,nema argumenata a to svakoje dijete vec zna iz medija da je tako?Zalost za Okjokuld valjda se tako izgovra nije mala ,medjutim kada je to vec tako zasto ti ozbiljni mediji ne potraze malo izvora sa drveta poznanja i pitaju nauku sta je po srijedi,Medjutim klimatska katasrofa je vjerovanje ne nauka ,jer naucna istrazivanja i odgovri nauke na ova pitanja su zabranjena ,bar u glavnim medijima.Nauka ona zvanicna ima neka svoja dokazivanja i predvidjanja ,sto se tice i proslosti i buducnosti u koliko nauka ima sta da kaze,nezanm da li se Greta sa time slaze ili Paapa ,aili bi tako trebalo da bude u Zapadnom svijetu,koji sve vise prelazi u vjerovanje kada je nauka u pitanje a vjerovanje u Crkvu je izcezlo.Sto se lednjaka tice nauka moze utvrditi kretanje lednjaka kako je bilo kazu milionima godina nazad i predvidjau sta moze biti u buducnost.Tako sto se proslosti tice znaju da je vjecitih klimatskih promjena bilo i da ce ih biti i da to nije dejstvo ljudi vec zakoni prirode ,po kojima je lednjak stigao i u okena,a drugi puta su se daleko povukli na kopno,i ne jednom.
Tokom takozvanog „malog ledenog doba“sa duzim periodima hladjenja koji su trajali od 1350 .do 1860,islandski lednjaci su su se ponovno masovno prosirili,u poslednje vrijeme oni se vracaju ili povlace.
Hubert Horace Lamb, britanski klimatolog rodjen 1917,godine,koji je osnovao institut za istrzivanje klime na Univerzitetu istocna Anglija na jednoj strnici us vojoj knjizi klima istorija savremenog svijeta strana 189 prikazuje kako je narod patio na ovom ostvru zbog hladnoce i prirodnih uslova
Evo izvoda iz njegove knjige:
„Stare nordijsko društvo i njegova ekonomija na Islandu pretrpeli su snažan pad, koji je prvi počeo na Islandu oko 1200. godine nove ere i trajao skoro šest vekova. Stanovništvo zemlje opalo je sa oko 77.500 navedenih u prvih 1095 poreskih evidencija na oko 72.000 1311. godine. 1703. godine bilo je samo oko 50.000 stanovnika, a nakon nekoliko godina jakog širenja leda i erupcija vulkana 1780-ih, bilo je svega oko 38.000. Čini se da je prosečna veličina tela Islanđana, kao i na Grenlandu, od 10. do 18. veka opala sa 5 stopa na 8 centimetara na pet stopa za 6 centimetara.
Iz zapisanih zapisa jasno je da su ove godine, kada je arktički morski led bio dugo (obično između januara i avgusta) blizu islandske obale, igrao veliku ulogu u ovom razvoju. Tih godina proleće i leto su bili toliko hladni da je napravljeno malo sena i uginule su hiljade ovaca. Čak su i školjke obale bile uništene ledom. Postepeno su svi pokušaji uzgoja žitarica napušteni. Glečeri su napredovali.
Čini se da su vremena ledene i najhladnije klime na Islandu odjednom počela između 1197. i 1203. godine. U nekoliko faza hladnoća je dostigla oko 1300, i ponovo od oko 1580 do 1700, posebno u 1690-im – i ponovo u kasnom 18. i 19. veku, odgovarajući vrhunac.
Merenja pokazuju da su temperature u regionu tek neznatno porasle u poslednjim decenijama. Uprkos ekstremno visokim nivoima CO2 od 415 pp / s na Islandu, temperature u poslednjih deset godina gotovo su iste kao i pre 80 godina i samo neznatno niže nego pre 150 godina. To pokazuju i merenja meteorološke stanice opštine Stikkisholmur na zapadnoj obali Islanda.
Prema islandskoj meteorološkoj kancelariji (islandski Met Office), prosečne temperature na Stikkisholmur-u su se porasle za samo 0,71 stepeni Celzijusa na svakih stotinu godina od 1800. do 2007. tokom dve stotine godina. Bukvalno u izveštaju Ostrvskog ureda za met nalazi se: „U periodu od 1925. godine dominira veoma veliki ciklus, koji nema značajnije celokupno zagrevanje.“ (1)
A ako će se Atlantska višedecenijska oscilacija (AMO) ponovo ohladiti u narednih nekoliko godina, Island će se morati suočiti sa gorkom hladnoćom, kao što je to bio slučaj u 60-ima i 70-ima. Za to vreme, koje su domoroci prozvali morskim ledenim godinama, zemlja je teško pretrpela. Prema USAA (Nacionalnoj upravi za okeane i atmosferu, NOAA), koja je deo američkog Ministarstva trgovine, AMO, navod je:
„U toku je niz dugotrajnih promena temperature morske površine u severnom Atlantiku, sa hladnim i toplim periodima koji traju po 20 do 40 godina. Ove promene su prirodne i dešavaju se već najmanje 1.000 godina. Poznato je da ima značajne klimatske uticaje na severnu hemisferu. „(2)
Međutim, uprkos tim činjenicama, među islandskim političarima i klimatolozima ima i ljudi koji više vole da plivaju protokom ugljen-dioksida i dobivaju unosne ugovore od samoproglašenog „IPCC Vorld Climate Council“ umesto da postanu meta militantnih CO2 ratnika. Oddur Sigurdsson, istraživač ledenjaka u Metlandskom uredu Islanda s najboljim kontaktima s IPCC-om, očito također pripada tim ljudima. Povodom smešne „pogrebne službe za Okjokull“, rekao je prema izveštaju BBC:
„Pre 150 godina ne bi bilo Islanđana koji bi pazili na to da svi ledenjaci nestanu. Ali budući da se glečeri povlače, smatraju se prelepom stvarnošću kakva definitivno jesu. Najstariji islandski ledenjaci sadrže čitavu istoriju islandske nacije „. Očigledno je da je pokušao da iskoristi međunarodnu ugljeničnu zajednicu. „Moramo da sačuvamo ovu priču pre nego što oni (glečeri) nestanu.“
Čini se da Sigurdson ne zna o vlastitoj istoriji Islanda, već mu se čini više zainteresovan za lepotu glečera nego za život i interese marljivih Islanđana koji žive rame uz rame sa glečerima
Jedno je sigurno – ako se ovi ledenjaci ponovo prošire, kao u 1960-im i 1970-im, stanovništvo Islanda će ponovo patiti. Pošto se ne može samo zapitati šta onda rade mladi kreteni koji su držali plakate na sahrani u Okjokullu s parolama kao što su „Globalna klimatska kriza“ i „Objasni vanredno stanje SADA“.
Izuzetno međunarodno uzbuđenje zbog ove glupe sahrane na Okjokullu je još jedan dokaz dobro organizovanih nastojanja da se održi trenutni zamah CO2 svjetske histerije. Jer to obezbeđuje zainteresovanim krugovima političara da glasaju profitom, profitom preduzeća, karijerama i ugledom državnih službenika, akademika i novinara.
Kao što se očekivalo, upravo su zeleni apostoli CO2 pretvorili sporu i bolnu smrt Okjokula u političku kovanicu takođe u Nemačkoj. Radeći to, oni su snažno zamahnuli moralom do ozbiljne savesti: evo citata iz Okjokulovog članka zelene matrone Taz: „Postoji li nešto u ljudskoj prirodi zbog čega bismo se osećali odgovornim za budućnost čovečanstva?“ (3 ), pitala je haotičnim tonom i čovek oseti kako se očajnički bori za ruke.
Da je bilo do Zelenih onda ne bismo mogli putovati u strane zemlje da otkrijemo svet, ali da spasimo svet, mogli bismo samo šetati lokalnim šumama i zagrliti krošnje drveća. Ako su preostale šume nakon navodne CO2-klimatske promene. Ali – UPPS – drveću je potreban CO2 da bi preživeo! I ne samo drveće, već svim biljkama treba CO2, bilo na zemlji ili u vodi.
Sa neoprotestantskom porukom o sudbonosnim danima Zelenih – a ne može se ne pomisliti na brojne kćeri pastora u udruženju – klimatski spasioci zahtevaju da se pokajemo za klimatske grehe, pokajemo i odreknemo se. U budućnosti bismo trebali napustiti automobil, brod ili avion. Umesto toga, trebalo bi da platimo porez na CO2, jer ne samo što naše mašine emituju CO2. Čak smo i svi ljudi opterećeni izvornim grehom CO2 i samim tim pojedinačno krivi.
Svake godine svako od nas udiše oko 80 kg navodnih đavolskih stvari. Sa svetskom populacijom od 7 milijardi, to iznosi emisiju CO2 od 560 miliona tona, što je upola manje od ukupne industrijske i privatne emisije Nemačke. I ovde postoji još dosta potencijala za prihode za nove poreze na CO2. Iako nam je još uvek dozvoljeno besplatno udisanje, morali bismo da platimo za izdisanje CO2.
Pored toga, bolesne banke bi imale koristi od dodatne trgovine emisijama ugljen-dioksida. Trenutno prava zagađenja za tonu CO2 koštaju oko 60 evra. Ovo bi utrlo 33,6 milijardi evra u svetu za izdah u kafu klimatskih profitera.
Komentar od Rainer Rupp