Кенгуров скок

Пише: Милија Пајковић

Последња дешавања око забране аустралијских власти Новаку Ђоковићу да борави у њиховој земљи и да учествује на Аустралиан опену изазвала су, с пуним правом, лавину написа, говора, снимака, видео записа и свега осталог што је повезано с тим. Поред  стручњака и правих новинара, уз опаску да су неки од њих искористили ова дешавања да кроз своје исказе покажу и неке своје ставове не баш много повезане са спортом, огласили су се и многи самозвани ,,новинари“ којима је спорт, а посебно тенис, јер је о њему овдје ријеч, ипак, велика непознаница. Таквих је било и у Црној Гори, јер како назвати оне који су познати само по давању годишњих награда себи, чији је рјечник изражавања на степену неког набијеђеног  и лошијег ученика средње школе, који ватрено навијају за репрезентацију Црне Горе у појединим спортовима, увијек нападајући судије и вазда говорећи да није пун састав; међутим, таквих је било и на ширим просторима, јер је новинарство, оно обично, па и спортско, тако унижено и понижено да горе од тога не може бити; чак и редакције неких познатих штампаних спортских гласила у овом дијелу Европе прибјегавају бесплатном добављању вијести од полуписмених достављача, које послије неко дотјерује и преправља, а ови се увелико представљају као ,,новинари“. Поред тога, разни сајтови, портали, фејсбуци, твитери, различите телевизијске станице омогућувају таквим словомученицима да се оглашавају и ,,мудрују“.

Наравно, ову велику битку за правду Новака Ђоковића, сем њих, злоупотријебили су, по обичају, многи политичари, разне политичке странке, а све у циљу стицања бодова у изборним тркама и за свој што бољи положај, а под плаштом лажног и непотребног ,,патриотизма“. Занимљиво је да нико од тих душебрижника, али и осталих, није поставио питање зашто држава Србија није упутила званичну протестну ноту Влади Аустралије због њеног неозбиљног и срамотног понашања према њиховом грађанину, који је, поред тога, и прави грађанин свијета, веома уважаван и цијењен и као човјек и као спортиста. Нити су, пак, било шта друго урадили. Иако се поједини званичници Владе Србије готово свакодневно оглашавају у телевизијским обраћањима опрезним изјавама и наводном подршком Ђоковићу, иза чега се крије, у ствари, обраћање својем гласачком тијелу, уз додатни рекламни облик, уз вијест у новинама блиским њима да је амбасадор Србије у Аустралији разговарао са Ђоковићем и да му је био на услузи, њихов учинак у његовој заштити је неважан. А што се тиче подршке амбасадора то би био сјајан потез, али и по слову закона и очекиван, само да се и, уистину, збио, међутим, истина је сасвим другачија – Србија од 2020. године нема својег амбасадора у Аустралији.

Иначе, у Аустралији живи преко 100.000 становника који се изјашњавају као Срби или Црногорци, свеједно, дакле, толико је оних оних који су православне вјере, а свједоци смо колико је  њих изашло да пружи подршку својем земљаку. Вјероватно да је страх за посао, зараду и остале погодности утицао на то да остану кући и да не подрже Ђоковића. Доста њих није то учинило ни путем ткз друштвених мрежа, вјероватно због истих разлога.

Свјетска тениска федерација ( Интернатионал Лаwн Теннис Федератион), чије је сједиште у Лондону, у овој аустралијанској заврзлами је прича за себе – понашање њених појединих челника у овом случају, а и већине тенисера и тенисерки, само је доказ више да су у праву они који ту врсту спорта посматрају као игру богатих и доконих, као некакво, уз све уважавање, досадно пиплање лоптице преко мреже, него ли као прави спорт са великим напорима и одрицањима, упоређујући га са оним у којима треба да се пружи много више тога. Међутим, захваљујући, прије свих, Роџеру Федереру, Рафаелу Надалу и Новаку Ђоковићу и њиховом супарништву, са међусобним одмјеравањима снага незапамћеним у историји тениса, овај спорт је добио полет и свјежину која му је почела увелико нестајати, добио је и на снази и на цјелокупном бољитку игре. Ако се у скорије вријеме не појаве нове снаге приближних вриједности које красе ову тројку, посебно Ђоковића, њиховим селидбом са игралишта на трибине тенис неће бити као што је то сада, наравно, уз све уважавање и осталих који су дали допринос напретку ове гране спорта.

Но, једно је сасвим извјестно и јасно – Новак Ђоковић, тренутно први на АТП листи и најбољи тенисер планете свих времена, по неким мојим мјерилима, са неким рекордима које ће тешко ко достићи у догледно вријеме, унио је нешто сасвим ново у ,,бијели спорт“, спорт богатих и одабраних – унио је дух, романтику, једноставност, такву да вам се учини да и ви можете баратати рекетом до миле воље, подигнувши га на један виши степен, а о томе колико је утицао на  занимање ширих, оних народних маса, за ову грану спорта излишно је и напомињати! Уз све то Ђоковић показује да и као најбољи свјетски тенисер јесте, у ствари, обичан човјек у свим осталим приликама, који се понаша сасвим различито од многих звијезда тениса и плијени својом непосредношћу, смислом за хумор, гдје год се појави.

Е, па управо кроз тај угао, а не искључиво кроз онај о наводној великој мржњи свијета према свему што је српско ( јер је, ипак, много успјешних Срба широм свијета и то у разним областима дјеловања, почев од спорта, па преко науке и умјетности, који несметано раде и које сви поштују), даље  према Православљу ( у чему, сметало то неком или не, има и истине), треба посматрати срамни и недолични однос Владе Аустралије  према једној спортској  величини која је изабрана за најбољег спортисту Европе и свијета за прошлу годину, дакле, према нашем, а свјетском Ђоковићу!

Такво обично понашање, а не размажене звијезде, уз сву надмоћ коју је показивао на игралиштима широм свијета, очигледно је засметало и Свјетској тениској федерацији, која није ништа учинила да заштити својег најбољег играча, а самим тим и тенис, уопште. Чак и да је Ђоковић крив, а није сигурно, требали су да подигну свој глас подршке. А то су требали да ураде и сви тенисери и тенисерке без изузетка, па, чак, и  с могућношчу да Аустралија остане ове године без свог познатог надметања, али је страх од одмазде био јачи, а неком је и одговарало да Ђоковић не заигра – овако је његов супарник који је често знао да убира пажњу штампе и телевизијских станица својим безразложним нападима на њега, уз то и Аустралијанац, Ник Кирјос, један од ријетких тенисера који се отворено ставио на страну Новака Ђоковића. Син грчког молера Ђорђа и Малезијке Норлајле, рачунарског инжењера, у којој тече и аристократска крв, изјавио је:,, Срамота ме што сам Аустралијанац. Знам шта је све урадио за спорт. Поред тога напоменуо је:,,Хоћу и ја да обучем мајицу на којој пише на српском ,,идемо“, хоћу да ходам по Мелбурн парку с маском на којој је Новаков лик“.

Јаз који тајне свјетске организације продубљују између људи, и то у разним облицима, уз разбијање јаке породице, школства, вјере и свега оног што је вриједно, настојећи да оно што је неприродно и богохулно поставе и наметну, прије свега оном потчињеном дијелу човјечанства, као неко правило понашања, а свако откровење тих намјера да ставе у домен ткз теорија завјере, све је  дубљи и непремостивији. Најновији је онај који намећу уз  благослов разних фармацеутских предузећа – на ваксере и антиваксере, намјерно користећи те кованице да изазову још већи страх код људи, јер шта, рецимо, они који нијесу завршили учење ни у основној школи или су имали огромне муке и море док се некако нијесу искобељали из ње, знају шта, уопште, значе те ријечи. Тако и уништавају намјерно слободу избора да човјек сам одлучује о томе шта му ваља чинити или не ваља, овог пута је у питању вакцинација, а сјутра може бити ко зна шта друго.

Ђоковић је, можда, требао да ћути и да се не оглашава поводом свега тога, да буде као већина осталих, овако, својим јавним иступом да жели сам да одлучује о томе да ли ће примити или неће вакцину против ковида-короне, наводног вируса, који се отргао правилном надгледању, а можда се касније, чак, испостави да је у питању и неко ново непознато намјерно тровање дијела човјечанства од стране неких сулудих научника који су своја знања ставили у службу зла, рачунајући притом и на панику, па и на понеку нестручну помоћ и руковање апаратима у болницама, навукао је гнијев моћника, и оних јавних и оних тајних. Могао је да се не оглашава, али, једноставно, није хтио и тако је показао и велику храборост да се ухвати у коштац са свима њима.

Било како било, неком, и те како, одговара да Ђоковић није у могућности да јуриша на десету титулу на престижном Аустралиан опену, некима одговара да му уздрмају толике недјеље на свјетском врху, њих 354 у овом тренутку, а поред тог и свих осталих рекорда, власник је и најновијег – наиме, првог јануара стигао је  до једанаесте календарске године откако је на првом мјесту АТП листе!

Да су тврдње да би многи били наводно здравствено угрожени могућим присуством Ђоковића на такмичењу, у ствари, најобичнија наклапања, свједоче и статистичке бројке – Аустралија има више од 36.000 обољелих од КОВИД -а 19 и 937 преминулих, али, поред све те тарапане око вакцинације, и само 20% вакцинисаних оних преко 17 година. Ето своју строгоћу челници  ове земље нијесу успјели да спроведу на дијелу својег становништва, али су зато пронашли да се праве строги и као ,,поштоваоци“ закона према великом Новаку Ђоковићу!

Могао је Новак Ђоковић одмах послије таквог ,,дочека“ да драговољно напусти земљу Аустралију и поштеди и себе и друге свега овог, али није хтио – па и ако није хтио.

На страницама управо ових електронских новина објавио сам колумну ,,Ноле, главу горе“, онда кад Ђоковићу тениски путеви и џаде нијесу биле посуте цвијећем, него драчама и трњем, онда кад су многи били спремни да га отпишу, кад су вјеровали да неће моћи ништа више да уради, чврсто убијеђен, вјерујући и тврдећи да ће се брзо вратити на чело АТП листе и да ће дуго бити на њој уз мноштво рекорда. Драго ми је што сам вјеровао у њега и да нијесам омануо, па зато имам и слободу да се и сада огласим поводом свега овога што је овог истинског човјека и спортисту снашло, а да никако не зазвучи као  једна од многобројних ода, као некакво пуко одавање почасти.

Влада и судство Аустралије су за кратко вријеме направили кенгуров скок и то од ослобађања Новака Ђоковића од било какве кривице до преиначења одлуке и ускраћивања гостопримства најбољем тенисеру свијета, уз невиђено срамни однос према њему и уз посебни, још срамнији, додатак у виду казне од три године забране уласка у Аустралију.

У овом тренутку они и не слуте и не помишљају на то да ће се Ђоковић вратити чио, здрав и спреман већ наредне године и да ће побиједити на Аустралиан опену, у шта чврсто вјерујем, а и не помишљају да ће сва ова збивања утицати и на њихове положаје, јер кроз ове чиновнике не треба посматрати и аустралијски народ, који ће засигурно, упркос лагодностима које им, уз велики рад, нуди друштво, почети и нешто више да размишљају својом главом, а не онако како им то неко и намеће.

Аутор је новинар, спортиста, тренер и спортски радник (у више   спортова)

Прочитајте ЈОШ:

Различити окупатори, методе исте: Забрана тробојки на Цетињу под аустроугарском окупацијом 1917.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: