Иако се већина стручњака слаже да је такав сценарио агресивних акција Сједињених Држава мало вероватан, све чешће се упућују апели Кини да припреми алтернативне опције за интеракцију са остатком света, заобилазећи СВИФТ

Вашингтон још није открио какве тачно санкције су могуће против кинеских званичника и банкарских структура. Међутим, Кина од самог почетка није искључила најгори сценарио развоја догађаја. Неки кинески званичници су почели да говоре о потреби да се што пре реше зависности од долара и да промовишу интернационализацију јуана.

Прво је заменик шефа Комисије за регулисање хартија од вредности Кине Фанг Сингхај упозорио на опасност од искључивања Кине из доларског система и међународног банкарског система СВИФТ у случају ескалације тензија између Кине и САД. Затим је сличну забринутост изразио и шеф Регулаторне комисије за банкарство и осигурање Гуо Шућинг.

Тренутно је огромна већина свих међународних плаћања у Кини означена у доларима. Јуан је 2019. године чинио само 19 одсто свих међународних плаћања у Кини. Истовремено, употреба сопственог система за међународна плаћања ЦИПС још увек није веома распрострањена. На пример, прошле године ЦИПС је обављао трансакције на дневном нивоу од 19,4 милијарди долара. Поређења ради, СВИФТ обавља трансакције у вредности од пет трилиона долара дневно.

У таквим условима Кина размишља о могућим последицама искључења из међународног банкарског система СВИФТ. Штавише, већ је било преседана. Северна Кореја и Иран су били искључени из СВИФТ-а, што је озбиљно закомпликовало процес трговине и међународних плаћања са тим земљама. Европска унија је чак била приморана да развије алтернативни систем ИНСТЕКС за плаћања између европских земаља и Ирана који је био под санкцијама. Систем је почео са радом почетком ове године, међутим, према признању иранске стране, није баш ефикасан и не замењује у потпуности механизме плаћања након искључивања Ирана из СВИФТ-а. 

СВИФТ остаје амерички механизам

Формално, СВИФТ је мултилатерална организација са седиштем у Белгији. СВИФТ је кооперативно друштво које обавља рад по белгијском закону и у власништву је чланова СВИФТ. Међутим, у пракси се испоставило да САД све више проширују своју дугорочну надлежност на СВИФТ и користе га као инструмент за спровођење сопствене санкционе политике. Стога је СВИФТ у суштини под највећим утицајем САД. Ово објашњава забринутост Кине због поузданости овог система, каже за Спутњик експерт из Центра за светску економију и развој на Кинеском институту за међународне проблеме Сју Суемеј.

„Будући да је СВИФТ најважнији део међународне финансијске инфраструктуре, он не може занемарити политичке факторе и хегемонију америчког долара. Одбор директора управља и контролише СВИФТ-ом, а већина у управном одбору су представници САД и Запада. Председавајући СВИФТ-а је Американац. Генерални директор је Европљанин. Таква организациона структура не доприноси правичности и неутралности СВИФТ-а у процесу доношења одлука“, каже Сју и додаје да треба прихватити идеју ММФ о реформи система квота, да би се ојачало право гласа земаља у развоју.

Унутар ММФ периодично се преиспитују квоте како би се осигурало да механизам ове мултилатералне институције боље одражава потребе земаља у развоју. Међутим, реформа се одвија јако споро. Русија, Кина и друге земље, укључујући партнере из БРИКС-а, више пута су говорили о потреби да се убрза реформа ММФ. По мишљењу кинеског експерта, сличне реформе су потребне и за међународне системе плаћања.

Иако се са становишта институционалне структуре СВИФТ формално не потчињава Сједињеним Државама, већ европским законима, проблем је што је улога долара у глобалном финансијском систему и даље велика. Зато, упркос свим организационим формалностима, СВИФТ и друге мултилатералне организације не могу занемарити мишљење САД. У супротном, они ризикују да се суоче са америчким мерама, што се може показати као врло осетљиво с обзиром на размере употребе америчке валуте у свету. Зато је главни задатак смањити зависност од долара, како би светски финансијски система постао разноврснији, сматра професор Правног факултета Народног универзитета Кине Ши Ђајоу.

„Морамо активно промовисати разноврсност међународног финансијског система, ослобађати се хегемоније долара што пре и убрзати интернационализацију јуана. Немачка, Француска и Велика Британија су формирале свој механизам ИНСТЕКС 2019. године да би заобишле америчке санкције приликом плаћања са Ираном. Кина би требало активно да проучава искуство других људи и размишља о стварању сопственог механизма са сличном функционалношћу. У будућности је потребно и даље развијати систем ЦИПС, како би се убрзала његова промоција у свету. Овај процес треба комбиновати са развојем иницијативе Појаса и пута, стимулисати употребу јуана у одређивању цена и плаћању, барем међу земљама које учествују у овој иницијативи“, оцењује Ши. 

Он додаје да је управо због стабилност статуса долара као светске валуте тешко у кратком року прећи на алтернативне системе плаћања, као и због тога што плаћања у више валута укључују пораст ризика везаног за осцилације девизног курса. Ипак, сматра експерт, могуће је ефикасно управљати ризицима приликом плаћања у националним валутама уз помоћ форекс своп споразума. Слични споразуми су на снази између Русије и Кине, као и са бројним другим земљама. Међутим, потпуни прелазак трговине на такав систем је тежак, макар само зато што све земље купују и продају различите количине робе и услуга.

Обострана зависност Кине и САД

Са друге стране, Кина је највећи трговински партнер на свету. Зависност САД-Кина постоји у оба смера. Стога је негативан сценарио у коме ће Кина бити искључена из међународног система плаћања мало вероватан, јер би у том случају и самим САД била нанета ненадокнадива штета, каже експерт Сју Сјуемеј и додаје:

„Што се тиче искључења Кине из СВИФТА, мора се нагласити да је могућност таквог развоја догађаја изузетно мала. Ни Кина, ни Сједињене Државе вероватно неће направити такав корак. Веома је тешко вештачки прекинути кинеско-америчке трговинске везе. Многа америчка предузећа и финансијске институције раде у Хонгконгу. Америчке санкције против континенталне Кине или Хонгконга неће се суочити само са снажним отпором Кине. Те санкције ће нанети непоправљиву штету америчким компанијама и америчкој финансијској стабилности. Наравно да ће се Кина припремати и за најгоре. У том циљу развија сопствену дигиталну валуту која ће се моћи користити за међународна плаћања. Али најважније је да САД и Кина узму у обзир и своје, и заједничке интересе, да несугласице решавају дијалогом и сарадњом, а не да улазе у финансијски рат који ће бити кобан за све.“

Да би се решили хегемоније долара у светском финансијском систему, потребни су фундаментално нови механизми међународних плаћања. Један од таквих механизама могла би бити дигитална валута која омогућава међународна плаћања моментално и не захтева сложену финансијску инфраструктуру. Народна банка Кине ради на пројекту дигиталног јуана већ неколико година, и према саопштењу регулатора, криптојуан је скоро спреман. За сада се дигитална кинеска валута тестира у четири региона земље. Ако пројекат буде успешан, Кина ће постати прва велика финансијска сила која ће покренути националну дигиталну валуту, што ће отворити нову перспективу на путу интернационализације јуана.