Iako se većina stručnjaka slaže da je takav scenario agresivnih akcija Sjedinjenih Država malo verovatan, sve češće se upućuju apeli Kini da pripremi alternativne opcije za interakciju sa ostatkom sveta, zaobilazeći SVIFT

Vašington još nije otkrio kakve tačno sankcije su moguće protiv kineskih zvaničnika i bankarskih struktura. Međutim, Kina od samog početka nije isključila najgori scenario razvoja događaja. Neki kineski zvaničnici su počeli da govore o potrebi da se što pre reše zavisnosti od dolara i da promovišu internacionalizaciju juana.

Prvo je zamenik šefa Komisije za regulisanje hartija od vrednosti Kine Fang Singhaj upozorio na opasnost od isključivanja Kine iz dolarskog sistema i međunarodnog bankarskog sistema SVIFT u slučaju eskalacije tenzija između Kine i SAD. Zatim je sličnu zabrinutost izrazio i šef Regulatorne komisije za bankarstvo i osiguranje Guo Šućing.

Trenutno je ogromna većina svih međunarodnih plaćanja u Kini označena u dolarima. Juan je 2019. godine činio samo 19 odsto svih međunarodnih plaćanja u Kini. Istovremeno, upotreba sopstvenog sistema za međunarodna plaćanja CIPS još uvek nije veoma rasprostranjena. Na primer, prošle godine CIPS je obavljao transakcije na dnevnom nivou od 19,4 milijardi dolara. Poređenja radi, SVIFT obavlja transakcije u vrednosti od pet triliona dolara dnevno.

U takvim uslovima Kina razmišlja o mogućim posledicama isključenja iz međunarodnog bankarskog sistema SVIFT. Štaviše, već je bilo presedana. Severna Koreja i Iran su bili isključeni iz SVIFT-a, što je ozbiljno zakomplikovalo proces trgovine i međunarodnih plaćanja sa tim zemljama. Evropska unija je čak bila primorana da razvije alternativni sistem INSTEKS za plaćanja između evropskih zemalja i Irana koji je bio pod sankcijama. Sistem je počeo sa radom početkom ove godine, međutim, prema priznanju iranske strane, nije baš efikasan i ne zamenjuje u potpunosti mehanizme plaćanja nakon isključivanja Irana iz SVIFT-a. 

SVIFT ostaje američki mehanizam

Formalno, SVIFT je multilateralna organizacija sa sedištem u Belgiji. SVIFT je kooperativno društvo koje obavlja rad po belgijskom zakonu i u vlasništvu je članova SVIFT. Međutim, u praksi se ispostavilo da SAD sve više proširuju svoju dugoročnu nadležnost na SVIFT i koriste ga kao instrument za sprovođenje sopstvene sankcione politike. Stoga je SVIFT u suštini pod najvećim uticajem SAD. Ovo objašnjava zabrinutost Kine zbog pouzdanosti ovog sistema, kaže za Sputnjik ekspert iz Centra za svetsku ekonomiju i razvoj na Kineskom institutu za međunarodne probleme Sju Suemej.

„Budući da je SVIFT najvažniji deo međunarodne finansijske infrastrukture, on ne može zanemariti političke faktore i hegemoniju američkog dolara. Odbor direktora upravlja i kontroliše SVIFT-om, a većina u upravnom odboru su predstavnici SAD i Zapada. Predsedavajući SVIFT-a je Amerikanac. Generalni direktor je Evropljanin. Takva organizaciona struktura ne doprinosi pravičnosti i neutralnosti SVIFT-a u procesu donošenja odluka“, kaže Sju i dodaje da treba prihvatiti ideju MMF o reformi sistema kvota, da bi se ojačalo pravo glasa zemalja u razvoju.

Unutar MMF periodično se preispituju kvote kako bi se osiguralo da mehanizam ove multilateralne institucije bolje odražava potrebe zemalja u razvoju. Međutim, reforma se odvija jako sporo. Rusija, Kina i druge zemlje, uključujući partnere iz BRIKS-a, više puta su govorili o potrebi da se ubrza reforma MMF. Po mišljenju kineskog eksperta, slične reforme su potrebne i za međunarodne sisteme plaćanja.

Iako se sa stanovišta institucionalne strukture SVIFT formalno ne potčinjava Sjedinjenim Državama, već evropskim zakonima, problem je što je uloga dolara u globalnom finansijskom sistemu i dalje velika. Zato, uprkos svim organizacionim formalnostima, SVIFT i druge multilateralne organizacije ne mogu zanemariti mišljenje SAD. U suprotnom, oni rizikuju da se suoče sa američkim merama, što se može pokazati kao vrlo osetljivo s obzirom na razmere upotrebe američke valute u svetu. Zato je glavni zadatak smanjiti zavisnost od dolara, kako bi svetski finansijski sistema postao raznovrsniji, smatra profesor Pravnog fakulteta Narodnog univerziteta Kine Ši Đajou.

„Moramo aktivno promovisati raznovrsnost međunarodnog finansijskog sistema, oslobađati se hegemonije dolara što pre i ubrzati internacionalizaciju juana. Nemačka, Francuska i Velika Britanija su formirale svoj mehanizam INSTEKS 2019. godine da bi zaobišle američke sankcije prilikom plaćanja sa Iranom. Kina bi trebalo aktivno da proučava iskustvo drugih ljudi i razmišlja o stvaranju sopstvenog mehanizma sa sličnom funkcionalnošću. U budućnosti je potrebno i dalje razvijati sistem CIPS, kako bi se ubrzala njegova promocija u svetu. Ovaj proces treba kombinovati sa razvojem inicijative Pojasa i puta, stimulisati upotrebu juana u određivanju cena i plaćanju, barem među zemljama koje učestvuju u ovoj inicijativi“, ocenjuje Ši. 

On dodaje da je upravo zbog stabilnost statusa dolara kao svetske valute teško u kratkom roku preći na alternativne sisteme plaćanja, kao i zbog toga što plaćanja u više valuta uključuju porast rizika vezanog za oscilacije deviznog kursa. Ipak, smatra ekspert, moguće je efikasno upravljati rizicima prilikom plaćanja u nacionalnim valutama uz pomoć foreks svop sporazuma. Slični sporazumi su na snazi između Rusije i Kine, kao i sa brojnim drugim zemljama. Međutim, potpuni prelazak trgovine na takav sistem je težak, makar samo zato što sve zemlje kupuju i prodaju različite količine robe i usluga.

Obostrana zavisnost Kine i SAD

Sa druge strane, Kina je najveći trgovinski partner na svetu. Zavisnost SAD-Kina postoji u oba smera. Stoga je negativan scenario u kome će Kina biti isključena iz međunarodnog sistema plaćanja malo verovatan, jer bi u tom slučaju i samim SAD bila naneta nenadoknadiva šteta, kaže ekspert Sju Sjuemej i dodaje:

„Što se tiče isključenja Kine iz SVIFTA, mora se naglasiti da je mogućnost takvog razvoja događaja izuzetno mala. Ni Kina, ni Sjedinjene Države verovatno neće napraviti takav korak. Veoma je teško veštački prekinuti kinesko-američke trgovinske veze. Mnoga američka preduzeća i finansijske institucije rade u Hongkongu. Američke sankcije protiv kontinentalne Kine ili Hongkonga neće se suočiti samo sa snažnim otporom Kine. Te sankcije će naneti nepopravljivu štetu američkim kompanijama i američkoj finansijskoj stabilnosti. Naravno da će se Kina pripremati i za najgore. U tom cilju razvija sopstvenu digitalnu valutu koja će se moći koristiti za međunarodna plaćanja. Ali najvažnije je da SAD i Kina uzmu u obzir i svoje, i zajedničke interese, da nesuglasice rešavaju dijalogom i saradnjom, a ne da ulaze u finansijski rat koji će biti koban za sve.“

Da bi se rešili hegemonije dolara u svetskom finansijskom sistemu, potrebni su fundamentalno novi mehanizmi međunarodnih plaćanja. Jedan od takvih mehanizama mogla bi biti digitalna valuta koja omogućava međunarodna plaćanja momentalno i ne zahteva složenu finansijsku infrastrukturu. Narodna banka Kine radi na projektu digitalnog juana već nekoliko godina, i prema saopštenju regulatora, kriptojuan je skoro spreman. Za sada se digitalna kineska valuta testira u četiri regiona zemlje. Ako projekat bude uspešan, Kina će postati prva velika finansijska sila koja će pokrenuti nacionalnu digitalnu valutu, što će otvoriti novu perspektivu na putu internacionalizacije juana.