ИН4С

ИН4С портал

Кнежевић о пријетњама Загреба због резолуције о Јасеновцу: Ако ми забране улазак, Хрватска ће више бити на губитку него ја

Лола Ђорђевић

Реакција једног броја хрватских политичара на изгласану Резолуцију о геноциду у Јасеновцу, Дахауу и Маутхаузену, најбољи је показатељ да смо били у праву, и да у Хрватској постоје одређене политичке и институционалне структуре које негирају геноцид у Јасеновцу.

Ово, за „Новости“, каже лидер ДНП и посланик Милан Кнежевић, један од представника већине који су на Видовдан дали глас за документ због чега се данима тресе Трг бана Јелачића.

Хрватске дипломате, политичари, учесници домовинског рата у нескривеном бијесу шаљу најпогрдније поруке на адресе шефа Скупштине Андрије Мандића, коалиционог саборца Милана Кнежевића. Незаобилазни у тим нападима су Србија, њен предсједник Александар Вучић и „српски свијет“. Комшије су отишле толико далеко да су Црногорцима који су дали глас Резолуцији (њих 41) запретили забраном уласка у Хрватску! У томе су посебно предњачили посланик Миро Буљ (клуб Мост) и председник Домовинског покрета Иван Пенава.

– Ову иницијативу заступника Буља доживљавам као класичан израз немоћи којом се преко напада на Србију, српски народ и српске политичаре он покушава утврдити у екстремном десничарском бирачком тијелу. Искрен да будем, зачудио бих се да заступник Буљ није покренуо ову иницијативу и ја сам му захвалан на томе, јер се потврдило да смо били у праву када смо изгласали Резолуцију о геноциду у Јасеновцу, Дахауу и Маутхаузену – истиче Кнежевић.

На питање „Новости“ – како гледа на захјев да буде проглашен за „персону нон грата“, односно непожељног у Хрватској, он одговара:

– Што се тиче евентуалне забране мог уласка у Хрватску, могу само да поручим, да ће Хрватска више бити на губитку него ја. Забранити улазак човјеку који боље познаје хрватску књижевност, историју, музику и казалишну уметност, него многи свеучилишни професори, било би исто као да су Срби протерали Тина Ујевића за вријеме његових београдских година.

Посланик хрватског Сабора Миро Буљ поднео је предлог закључака о проглашењу посланика црногорског парламента који су гласали за Резолуцију о геноциду у Јасеновцу, Дахауу и Маутхаузену за непожељне у Републици Хрватској. Након што је усвојен документ у Подгорици, из Европске комисије су указали на значај добросусједских односа и да је неопходно да се заједно превазиђу насљеђа прошлости.

Портпаролка ЕК Ана Писонеро Хернандез изјавила је да су свјесни чињенице да је Скупштина Црне Горе усвојила поменуту резолуцију, али да „превазилажење тешког наслеђа прошлости и промовисање искреног помирења треба да буде заједнички напор“.

Предсједник Црне Горе Јаков Милатовић поручио да је на парламентарној већини одговорност за усвојену резолуцију, док су из ГП УРА оптужили предсједника Скупштине и премијера да воде Црну Гору у пропаст и да је њихов политички циљ да државу баце на колена.

– Они су својим штетним деловањем угрозили европски пут Црне Горе, одличну позицију и расположење институција које смо имали у Бриселу, притом покваривши и добросусједске односе које смо баштинили са свим земљама региона – поручили су из Абазовићевог покрета.

Андреј Миловић, министар правде, у разговору за „Јутарњи лист“ изјавио је да Резолуција није ни требало да буде разматрана у парламенту зато што, како тврди, није адекватан форум за доношење одлука о тако осјетљивим и комплексним питањима.

– Данас имамо усвојен један безначајни акт који је искључиво на штету Црне Горе, а без икакве користи за регију и добросусједске односе. Црна Гора је изложена негативним утицајима са стране, који не долазе из ЕУ и НАТО сигурносног система.

Посланик Нове српске демократије Јован Вучуровић поручио је да се предсједник Црне Горе Јаков Милатовић понаша као функционер ДПС:

– Нисам примијетио, а ни чуо, да је предсједник Европског савета Шарл Мишел отказао посјету Црној Гори због усвајања резолуције. Нема разлога да вјерујем Милатовићу. Себе је посљедњих дана позиционирао као функционера ДПС. Заиста ми није јасно зашто је био против резолуције.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

5 thoughts on “Кнежевић о пријетњама Загреба због резолуције о Јасеновцу: Ако ми забране улазак, Хрватска ће више бити на губитку него ја

  1. Ko je ovde lud? Kazu iz URA, pokvarili su dobre odnose sa SVIM susedima koje smo imali. Da li se oni sale? A misle li da Srbija nije videla kada su glasali za Genocid u Srebrenici? A priznavanje Koova? A maltretiranje Srba za vreme nepomenika? Ili mozda i ne racunaju da se granice sa Srbijom…
    A sto se tice rezolucije o Jasenovcu, to nikom nije jasno. Znaci, oni priznaju taj genocid (Hrvatska), ali da se o tome ne govori. Znaci kurva je kurva samo ako se prica, a ako se ne prica onda nije. E, onda Srebrenica moze, a Jasenovac ne moze. Cudna neka logika. A, da, ne priznaje se genocid u Srebrenici od strane Srbije. A kako je sa Jasenovcem u Hrvatskoj? Kako se rapicno smanjuje broj ubijenih, i kako od najveceg logora za decu u drugom svetskom ratu postaje radni logor? To nije nepriznavanje? Da li je neko odgovarao?

  2. Ако буде проглашен за персону нон грата од стране усташије, уваженом Кнежевићу то само може да буде на част. Колико је само споменика мучки страдалима у геноциду у НДХ у данашњој Хрватској минирано, претворено у буњиште и затрто, што је такође својеврстан г е н о ц и д.
    И један цитат који говори о неким споменицима које су Срби подизали својим непријатељима:
    „…Stoji i dalje jedan veoma star kameni spomenik.Veoma je prost, brižljivo izrađen tako da ne veliča ovu vojsku, ali ni da umanjuje dostojanstvo ratnicima kojima je posvećen. Na njemu jednostavan krst u kome je uklesan šlem i latinični natpis “Poginuli ratnici 1914-1918”.
    Ispod, imena strana: Herman, Balaš, Mihalj, Imre, Simon, Janoš, Peter, Ludvig, Franc. Prezimena mađarska, nemačka i poljska.Nakon toga stoji uklesano “nepoznatih“, kao da fali i neka brojka, a u potpisu spomenika piše Weigner.
    Nema mnogo dostupnih podataka o ovom spomeniku palim ratnicima koji su se borili na neprijateljskoj strani. Možemo samo da zamislimo njihovu ljudsku patnju u tuđini, dok pod komandom ratuju i ginu u srpskoj zemlji, daleko od svojih kuća, daleko i od Beča i Pešte čiji dvor i car su ih oterali u surov rat i agresiju na malu zemlju u kojoj će ih stići kuršumi srpskih vojnika, branilaca svojih kuća i slobode…
    Baš tu gde se sada nalazi moderan kliničko-bolnički centar, tokom Prvog svetskog rata bila je improvizovana poljska bolnica austrougarske vojske. Tu su umirali ranjenici Austrougarske nakon borbi za Beograd, od leta 1914. pa sve do jeseni 1915.
    Nije ovo jedini spomenik na teritoriji Beograda palim neprijateljskim vojnicima.
    Pored nemačkog spomenika na Košutnjaku, na Novom groblju postoji bugarsko ali i austrougarsko vojno groblje iz Prvog svetskog rata o kome se stara JKP “Pogrebne usluge”, a ne strana ambasada, kako je to uobičajeno za vojna groblja, jer ta carevina, država, odavno više ne postoji.Na Zemunskom groblju je, takođe, podignut jednostavan spomenik austro-ugarskim vojnicima koji su tu sahranjeni. To je obelisk sa krstom podignut nad zajedničkom grobnicom.
    Ti spomenici su opstali posle kraja Prvog svetskog rata, kada je jednom agresorska carevina prestala da postoji. Čast pobednika nije dopustila Srbima da ih ruše i lome. Opstali su i posle Drugog svetskog rata kada su sunarodnici palih vojnika ponovo počinili strašne masakre u Srbiji.
    Danas su redak i tužan podsetnik na ratne i lične tragedije ljudi koji su morali da stradaju u tuđoj zemlji zbog želja careva, imperatora i velikih osvajača.
    Treba ih zaštiti i sačuvati, posebno danas kada smo svi deo drugačijeg ambijenta, saveznici i partneri. Da nas podsećaju na ta davna vremena kako bismo shvatili – vrednost današnjice.“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *