Књижара Со и дјеца

Јучерашњи дан у Књижари Со, 6. јул 2017. г, слободно би могао да се назове даном лијепо васпитане и културне дјеце. Те рекосмо у себи, још није пропало све иако све пропало је.

Наде, канда, има…

Књижарски се тим пријатно изненадио зрелим промишљањима 16-годишњег Димитрија из Лазаревца, који чита чак и Берхнарда од 500 страна, не пуши траву као 90% његове школе, иако попије ту и тамо кад изађе, због чега му је до задњег тренутка долазак у Херцег Нови био неизвијестан. Родитељи су вагали да ли да га казне, зрело је вагао и сам док је приповиједао о себи. Књижара Со је пуштала Ред Хот Чили Пеперс са Јутјуба, јер их Димитрије воли оно баш. На свако есенцијално питање (а есенцијална су увијек она о Богу, љубави и смрти), Димитрије је имао готов, зрео одговор. А како и не би био зрео као најстарији од петоро браће и сестара у родитеља интелекстуалаца и вјерујућих. На питање да ли би и он отишао из земље, Димитрије каже да не би. Никад не бих напустио Србију коју волим, казао је овај Бокељ по мајци.

Од свих данашњих изненађења, Димитрије је био најстарији. Богдан пак из Београда, 13 година, пун харизме, власник зрелих реченица на којима би му позавидјели многи средњошколци, тражио је да му се препоручи нешто за читање – с обзиром да у препоруке Књижаре Со, додао је, има повјерења. Питавши прво родитеље, купио је књигу „Легенде и митови старе Грчке“ од Куна, књигу чију величину мало ко познаје. Ријеч је о либру које је сабрало све грчке митове, цијелу Илијаду, Одисеју, Тебански циклус, Јасона и Аргонауте, све Пандоре, Тезеје, Киклопе, Зевсове љубавнице, лице и наличје Олимпа. Речено је Богдану, који харизмом може да застиди многе 18-годишњаке, да су „Легенде и митови старе Грчке“ књига која ће да му постане једна од најомиљенијих у животу, иако то још не зна. Дат му је савјет да – с обзиром да је на мору – прво прочита циклус митова о Одисеју. Богдан је обећао да ће доћи након неколико дана да дио тима Књижаре Со провјери да ли је Богдан умеморисао Одисеју, чак и до таквих детаља као што је питање ко је препознао прерушеног Одисеја када се на Итаку вратио послије 20 година странствовања? Богдану је речено да је мит о Одисеју можда најкомплекснији мит који постоји, посебно међу Србима, од којих многи одлазе да би се вратили чак и кад нису поморци, што се коси с оном сентенцом: Ако је циљ повратак, чему одлазак?

Онда је у бутигу са зеленим шкурима ушла 10-годишња Теодора чија се харизма види по манирима, рјечнику и дубоком погледу. Зрело је затражила савјет од књижара шта да прочита, те је након вагања у очима упосленика бутиге која баштини традицију књижарства Јова Секуловича од 1898, добила савјет да би најбоље било да прочита „Ово је најстрашнији дан у мом животу“ Јасминке Петровић, наше вјероватно најбоље списатељице за дјецу. Распитала се за цијену, пошла да пита родитеље, и вратиле са купи књигу. Но пошто је куповина књига у Књижари Со почесто од дупле ширине, добила је оригинални потпис ауторке (с којом је Књижара Со у пријатељским односима), налијепљен на стр. 2, те спомен-печат у дну листића са потписом, као доказ да је све тако и вјеродостојно!

И тако даље су улазила дјеца (помињемо данас с разлогом само њих), коју нисмо смјели да фотографишемо јер су били без родитеља.

Ипак се догодило то да је једна дјевојчица, уз препоруку књижара, купила поново књигу Јасминке Петровић „Риба риби гризе реп“, поново с потписом и печатом, па смо јој фотографисали ручице, за што ваљда није потребна дозвола.

Кад мале руке одлуче да читају, коментарисали смо, ми одрасли потом, та дивна дјеца ако не оду, могу постати и премијер и предсједник, или још боље – задужити земљу чиме бољим.

Књижара Со дебото има дјецу.

Остало нам је још времена.

(Никола Маловић)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: