Која криминална банда је убила Дарју Дугину?

Пише: Пепе Ескобар

Подло убиство Дарије Дугине, или тероризам пред вратима Москве, можда још увек није ријешено — колико год изгледало да је ФСБ ријешио случај за нешто више од 24 сата.

Сада је утврђено да главни криминалац, борац батаљона „Азов“ (забрањен у РФ – прим.ред.), Наталија Вовк, није дјеловала сâма, већ је имала саучесника, Украјинца, неког Богдана Циганенка – он јој је обезбиједио лажне регистарске таблице за аутомобил којим се кретала и помогао у састављању бомбе, кућне израде, у изнајмљеној гаражи на југозападу Москве.

Према подацима ФСБ-а, Вовк је уходила породицу Дугин на фестивалу «Традиција» и активирала бомбу у аутомобилу помоћу система за даљинско управљање. Остаје да се разјасни када је и ко поставио бомбу испод Дугининог џипа и да ли је ово софистицирано међународно наручено убиство усмјерено и против оца и против кћери.

Како подсјећа геополитички аналитичар Манлио Динучи, чак је и дневни лист Los Angeles Times објавио информацију да „од 2015. године ЦИА припрема украјинске обавјештајце у тајном објекту у Сједињеним Америчким Државама“.

Руска обавјештајна служба била је више него свјесна тога. Штавише, у интервјуу италијанским медијима у децембру 2021.године, сâма Дарја Дугина је, на основу информација ФСБ изјавила је да су „идентификовали 106 украјинских агената који су припремали нападе и масовна убиства у 37 региона Русије“.

А, сада је високи званичник руске обавјештајне службе, који из разумљивих разлога мора да остане анониман, саопштио информације које ће, према његовим ријечима, «допунити читаву слику овог инцидента.»

Подразумјева се да је то максимум онога што су му надређени дозволили да открије. Према његовој анализи, «трагедија се догодила увече. У наредна два дана ФСБ је подијелио све податке о запосленима СБУ који су били умијешани у инцидент. Већина људи вјерује да је то било политичко убиство. У Украјини има много политичких убистава, али ова трагедија нема политичке корјене. У ствари, она је повезана са новчаним токовима организованог криминала.»

Извор тврди: «Дарја је била унутар патриотског покрета и имала је везе у Москви и Доњецкој области. Као што знате, ка Донбасу постоји велики новчани ток за економски опоравак. Овај огроман новчани ток даје екстремни подстицај криминалним активностима. Доњецке криминалне организације су опасније од других јер дјелују на територији ратних дејстава. Дакле, неко се плашио да ће Дарја угрозити шеме новчаног тока објављивањем информација о њима.»

Извор износи важну напомену да је «Бориса Немцова [кључног члана либералних реформи наметнутих постсовјетској Русији], такође, убила организована криминална група која се плашила да би могао угрозити неке шеме новчаних токова објављујући их јавности, упркос томе што је био прилично утицајан политичар. Ана Политковскаја [новинарка], такође. Током изборних дана, добила је 900.000 долара у готовини са политичким циљем, у изборном штабу Чубајса. Али, неки људи су то знали и узели су торбу. Убијена је».

CUI BONO?

У вези са свим овим: његујем своје пријатељство са Александром Дугином – сретали смо се у Ирану, Либану и Русији. Он је узвишени интелектуалац и изузетно осјећајан човјек, и за цијелу је вјечност надмашио груби стереотип «Путиновог мозга» или још горе »Путиновог Распућина», који су му наметнули западни медијски, субзоолошки појединци. Његова визија Евроазије требало би да добије заслужену оцјену у широкој интелектуалној дискусији, истинском дијалогу цивилизација. Али, очигледно је да садашњој инкарнацији колективног Запада недостаје софистицираност да учествује у стварној дебати. Стога ће бити демонизован до краја времена.

Дарја, са којом сам имао привилегију да се сретнем у Москви, била је млада, блистава звијезда енергичног карактера. Дипломирала је на Одсјеку за историју филозофије Московског универзитета: њено главно истраживање било је о политичкој филозофији позног новоплатонизма. Очигледно, то све није имало никакве везе са портретом немилосрдног оперативца способног да «компромитује» новчане токове. Изгледа да се није разумјела у финансије, а још мање у «сиве» финансијске трансакције. Али, оно што је добро разумјела, било је украјинско бојно поље, које одражава сукоб цивилизација већих од живота: глобализма против евроазијства.

Вратимо се изјавама руског обавјештајца, које се не могу тек тако одбацити. Он је, својевремено изнео коначну верзију о нападу на «Москву» — водећи брод руске Црноморске флоте.

Како је мејлом обавијестио ужи круг људи «уништавање водећег брода флоте било је планирано као стратешки задатак. Због тога је операција испоруке ПБР [противбродске ракете] у Одесу изведена у строгој тајности и под окриљем електронског ратовања. За ‘убицу’ „крстарице је изабран ПБР, али не и ‘Нептун’, како је саопштавала украјинска пропаганда, већ ПБР НСМ пете генерације (Навал Стрике Миссиле, домет удара до 185 км, развој Норвешка-Сједињене државе). НСМ има способност да стигне до мете програмираном рутом захваљујући систему ИНС са ГПС, да самостално пронађе мету, долетећи до ње на висини од 3-5 метара. Постигавши циљ, НСМ маневрише и ствара електронске сметње. Као систем за навођење користи се високо осјетљив термални снимач који самостално идентификује најугроженија мјеста циљаног брода. Као лансер је коришћен стационарни контејнер који је тајно испоручен Украјини. На тај начин, након оштећења крстарице „Москва“, што је довело до њеног потонућа (…) Црноморска флота, нажалост, више нема ниједан брод са противавионским ракетним системом дугог домета. Али није све тако лоше. На Криму се налази тропојасни радар „Небо-М“, који је у стању да прати све ваздушне циљеве на удаљености до 600 км.»

И, докле смо стигли? Напад на ‘Москву’ била је операција НАТО, коју су наручиле САД. Руско Министарство одбране зна – и Американци знају шта знају. Одговор ће услиједити – вријеме и мјесто ће Москва изабрати.

Исто ће се догодити и са одговором на убиство Дарје Дугине. Тренутно имамо три претпоставке:

1. Званична верзија ФСБ, која указује на СБУ у Кијеву. Очигледно је да ФСБ открива само мали дио онога што зна.

2. Високопозиционирани руски обавјештајац указује на организовани криминал.

3. Уобичајени осумњичени су ционисти – који мрзе Дугина због његовог чврстог антиглобалистичког става – што указује на операцију Мосада. У многим аспектима, Мосад користи много квалификованије локалне обавештајце, него ЦИА или МИ6.

Четврта претпоставка указује на «савршени стицај околности»: преклапање интереса свих споменутих организованих криминалних група. Да се поново позовемо на хегемонистичку америчку поп културу и позајмимо из Твин Пикса: „сове нису оно што се чини да јесу.“ Тајне операције, такође, могу бити много мрачније него што изгледају на први поглед.

Извор: Геополитика/Stratetic Culture

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: