Командант Тринаестојулског устанка о коме ћути званична историја
1 min readИсторичари су сагласни да се најславнији бој у Тринаестојулском устанку одиграо 15. јула 1941. на Кошћелама, на путу Ријека Црнојевића — Цетиње, али се о команданту тог боја ћути преко 70 година.
„У публикацијама можемо наћи да пише: ‘Два герилска одреда,са око 80 бораца, сачекали су у засједи други батаљон граничне страже који је на камионима упућен из Подгорице да деблокира Цетиње. Мјесто засједе је зналачки одабрано, а герилци су вјешто распоређени. У жестокој осмочасовној борби (од 1 сат по поноћи до 10 прије подне) италијански батаљон се жилаво бранио али је уништен: погинуло је 70–80 војника и старјешина, а преко 700 заробљено а међу њима 110 тешко а 150 лакше рањених. Само група од 20–30 Италијана успјела је да се извуче на Ријеку Црнојевића.'“, подсјећа Јован Маркуш, бивши градоначелник Цетиња, преко свог профила на Фејсбуку.
Командант ове битке био је Јаков Ш. Кусовац, поријеклом са Љуботиња, мајор Војске Краљевине Југославије, који је, према свједочењу савременика, видјевши партизанска недјела према неистомишљеницима, придружио четницима.
Иначе, званична историја неријетко наводи лаж да је поменутом битком командовао Пеко Дапчевић, а има и извора који упућују на то да је дапчевић сам наредио овакво прекрајање историје. Учесници битке свједочили су о овоме након што је прије више година у Побједи о овој битци објављиван фељтон. Неки међу њима посвједочили су да Пека Дапчевића тамо није ни било.
Митрополит Амфилохије је прије двије године у манастиру Бешка уручио највише одликовање помјесне цркве – орден Светога Саве, историчару умјетности из Београда Николи Кусовцу, сину Јакова Кусовца. Овом приликом, митрополит је истакао да се признање односи и на Николиног оца, те да је добро познато због чега се не помиње право име команданта битке у Тринаестојулском устанку, алудирајући на чињеницу да је Кусовац 1943, након злочина партизана над народом, приступио четницима.
„Јаков Кусовац је један од најзначајнијих људи које је у 20. вијеку изњедрила Црна Гора. Није он толико познат овдје на земљи, а знамо због чега није познат. Познат је Богу и себе је уписао златним словима у историју рода нашега светосавскога“, рекао је тада за Дан митрополит црногорско-приморски.
Подсјећамо такође да су Павле Ђуришић и Бајо Станишић били првоборци Тринаестојулског устанка.
Јаков Кусовац упокојио се у Јоханесбургу 1959. године.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
… Ko je znao, samo takvom Markušev tekst nije od pomoći da progleda!
Nek se zna za Kusovca, kako se malo znalo, kukavno ćutalo! … Nek se makar zna, ako ništa drugo!
… Slava njemu i hvala!
p.s. Jednom ćemo mu, brzih dana, spomenik podizati, Bogu hvala!
… Brzo, još brže no pojmimo!
Слава бесмртном Србину Јакову Кусовцу!!!
Bravo
Hvala Bogu da neko napise i od zaborava otrgne ovakve nadljude. Zivim u Krusevcu,carskom gradu, i ovo mi dusu greje. Hvala autoru i samo napred.
…брате, Људе, јер… људи се, као браћа, боре против надљуди.. и тако постају овакве људине, кад човек постане Човек, Богом помилован+
+дечански монаси, молебан Светом Краљу Стефану Дечанском
https://www.youtube.com/watch?v=w04UYcMEvV8
Широки траг иза вас остао због оваквих текстова, и целокупног рада. Истину на сунце, да се види ко су били партизани комунисти( част изузецима ријетким) толико хваљени и у звјезде ковани, а и да се види ко су били четници ти мрски издајници и кољачи. Пучина је стока једна грдна…
Rat nije bio tako predaleko. Ima jos dovoljno zivih s’edoka ko se s’ecaju i jednih i drugih. Dodji recimo u Masline i potrazi staros’edioce s dovoljnim brojem godina da ti recu ko je bio ko…
Ili slusaj Beckovica koji svojom lazavinom sveti oca…
A ovo je Joca Markus isprica…
Jedan dislike od srca, bez citanja!
То је једино и умијете Дукљани, дислајк, на истину,без читања.Јер је ваша „истина“ сва заснована на лажима и претпоставкама.