Космополитски и национални писац којим се можемо дичити

Подгоричка Народна библиотека „Радосав Љумовић“ организовала је дводневни омаж чувеном књижевнику, драматургу, сценаристи, опозиционару социјалистичких режима у бившим Југославијама, Бориславу Пекићу, који је рођен 4. фебруара 1930. у Подгорици, а преминуо у Лондону 2. јула 1992. године.

Тим поводом, прексиноћ је др Горан Радоњић одржао предавање насловљено „Аспекти поетике Борислава Пекића“, а синоћ је у библиотеци, у сарадњи с Црногорском кинотеком, одржана пројекција филма Здравка Велимировића „Дан четрнаести“ који је 1960. био југословенски кандидат за канску „Златну палму“, а за који је сценарио писао Пекић.
Прије Радоњићевог предавања присутнима се обратила директорка НБ Славица Илинчић наводећи да планирају да обиљежавање Пекићевог рођендана постане стална годишња манифестација у овој установи. Јер, додала је, Пекић спада у ред културних великана који је оставио дубок траг у књижевности, умјетности и цјелокупном нашем трајању на овим просторима.

– Ако је историја дефинисана као дуго трајање, ми заиста имамо и киме и чиме да трајемо. Борислав Пекић је несумњиво један од најсјајнијих драгуља у нашој круни постојања – истиче Илинчић.

Мр Милорад Дурутовић, који је и модерирао вече, најавио је да ће Библиотека бити један од издавача Дневника Борислава Пекића. Он је навео да је Пекић несумњиво највећи писац рођен у Подгорици. Дурутовић истиче и да се Пекић наметнуо својим стваралаштвом као један од водећих аутора друге половине 20. вијека на читавом некадашњем југословенском простору. Истакао је да се не смије допустити заборав Пекића.

– Вечерашњи омаж може бити схваћен као начин да се Подгорица креативно и примјерено враћа у регистар Пекићевих аргонаутских успомена – рекао је Дурутовић, представљајући публици укратко биографију др Радоњића, чија докторска дисертација је управо посвећена Пекићу.

Ако не могу говорити о моралу, о чему ћу као човјек говорити

Др Радоњић је истакао и да се Пекићево дјело мора сагледавати и кроз призму његове животне биографије и политичких опредјељења, а та лична прича била је потка коју је претварао у колективну, нашу, а потом и цивилизацијску причу. Притом, наглашава он, Пекић себе никада није доживљавао као жртву, нити је тражио компензацију за своја и породична страдања. Ипак, Пекић је моралистички писац који преиспитује појам кривице и тематизује друштвени систем и његове норме, постављајући питање какав је то друштвени систем који неког кажњава зато што другачије мисли.

– „Усудио бих се рећи“, каже Пекић, „да ако о моралу не бих могао говорити, не видим о чему бих уопште говорио“, односно, „о чему би са људског стајалишта било вредно говорити“, истичући – „у својим књигама говорим и о моралној стварности људског живота уздржавајући се да јој судим“ – рекао је др Радоњић, истичући како Пекић укршта различите тачке гледишта.

Предавање је насловљено „Аспекти поетике Борислава Пекића“, навео је др Радоњић, јер је и његово обимно стваралаштво разуђено у различитим умјетничким рукавцима. Чињеница да је рођен у Подгорици, треба нас чинити поноснима, каже др Радоњић. Пекић је много учинио за нашу књижевност и културу уопште. Зато бисмо као заједница могли и требали да се приближимо Пекићу у покушају да свијет учинимо племенитим и љепшим. Односно, да нам његов примјер и дјело буду оријентир, наводи др Радоњић.

– Код Пекића јасна је и недвосмислена припадност српској култури, али исто тако је и јасно да он има најшире видике. Његове теме и хоризонти јесу свјетски. Он ће с једнаким правом говорити о београдским кућама, као и о лондонском аеродрому, а исто тако ће се његове теме слободно кретати у времену, од доба Завјетних времена, преко доба када су досељеници стигли у нову земљу „Мејфлауером“, до периода када су Турци продрли на Балкан, до Француске буржоаске револуције, па све до неке далеке будућности на крају трећег миленијума. Ако постоји писац којим се можемо дичити као космополитским и националним једнако, онда је то Борислав Пекић – рекао је, између осталог, Радоњић.

ДАН

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: