Косовски крсташки рат
Наше Косово Поље
Ослушни добро и чућеш буку.
Громови силно са југа туку,
Видећех црних птица лет,
Долетеле су, чини се у трену
на очи Срба бациле мрену.
Гвоздене су птице рашириле крила,
У трену погасиле сва кандила.
На крвавој земљу туђи су ати,
Копитама страшним бојеве призивају,
Победнички урлик крсташа их прати.
Док са српских извора воду пију,
Сотонским кезом гледају Србина,
Што у даљини стоји крај сина.
Обореним погледом сину свом говори:
„Оно је Космет сине мој мили,
Оно је туђин због ког нам дом гори.
Опрости што овде стојимо сине,
и из далека гледамо наш извор,
преко међе што је постави јачи,
што нас протера из далека, са висине.
Ако ја не могу, кад ојачаш сине,
Узећеш ти мач, и немој се плашити,
Говориће ти јачи, они из даљине,
Да твоја жртва неће ништа значити.
И не бој се сине, то говоре слепи,
Што не знају ни Бог, ни корен шта значи,
Тамо је наш корен сине мој лепи,
Не дај да ти злотвор вид помрачи.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
