Kosovski krstaški rat

Oslušni dobro i čućeš buku.
Gromovi silno sa juga tuku,

Videćeh crnih ptica let,
Doletele su, čini se u trenu
na oči Srba bacile mrenu.

Gvozdene su ptice raširile krila,
U trenu pogasile sva kandila.
Na krvavoj zemlju tuđi su ati,
Kopitama strašnim bojeve prizivaju,
Pobednički urlik krstaša ih prati.

Dok sa srpskih izvora vodu piju,
Sotonskim kezom gledaju Srbina,
Što u daljini stoji kraj sina.

Oborenim pogledom sinu svom govori:
„Ono je Kosmet sine moj mili,
Ono je tuđin zbog kog nam dom gori.

Oprosti što ovde stojimo sine,
i iz daleka gledamo naš izvor,
preko međe što je postavi jači,
što nas protera iz daleka, sa visine.

Ako ja ne mogu, kad ojačaš sine,
Uzećeš ti mač, i nemoj se plašiti,
Govoriće ti jači, oni iz daljine,
Da tvoja žrtva neće ništa značiti.

I ne boj se sine, to govore slepi,
Što ne znaju ni Bog, ni koren šta znači,
Tamo  je naš koren sine moj lepi,
Ne daj da ti zlotvor vid pomrači.