Кредит-ефендија – купио мрвице са Миловог стола, сад би да „газдује“

Пише: Бошко Вукићевић

“Имамо препоруке од наших НАТО партнера када су у питању стратешке вриједности државе и то да водимо рачуна ко ће водити та мјеста, вјерујем да ћете имати то у виду. Дати неком такво мјесто, који не дијели НАТО вриједности и то од стране премијера, некако се коси са мојим размишљањем и схватањима”, рекао је Ибрахимовић.

Компликовано је докучити да ли дата изјава министра Ибрахимовића садржи већу количину глупости, бесмисла, или неморала.

Неко ће се запитати: како једна војна организација, осмишљена и направљена да води рат, може имати било какве „вриједности“?

Вођење ратова, тј. убијање људи, само по себи искључује причу о вриједностима. Чак и када се ради о ослободилачким ратовима, треба избјегавати дискурс о вриједностима; те ствари, једноставно, не иду једне с другим, јер у било којој врсти ратовања људи гину, дешавају се несреће.

Вриједности се могу пронаћи у разним другим организацијама: културним, добротворним, итд. Повезати НАТО са вриједностима било које врсте је, напросто – contradictio in adjecto.

И са таквом оцјеном би се усагласили и многи заговорници НАТО -а, макар они који имају рационалности у расуђивању.

Надаље, особито је дегутантно (а ту долазим и до неморалне компоненте у изјави) говорити о „вриједностима“ организације која је убијала дјецу земље чији си држављанин. Као и дјецу у другим земљама. Дјечје сузе, а камоли њихово убиство, анулира комплетну причу о вриједностима организације која их је узроковала. Човјек за зрнцем етичког у сопственом понашању не би смио помињати „вриједности“ НАТО -а након трагедије у Мурини.

Замислите какав би био став блаженопочившег митрополита Амфилохија (личности која је имала пресудан утицај на пад злочиначке диктатуре Мила Ђукановића) – када би чуо ову причу о „НАТО – вриједностима“? Знамо мишљење митрополитово о НАТО -у, нећу га овдје понављати, као ни наводити у коликој мјери би наш Ђедо био разочаран и изневјерен актуелним дешавањима.

Но, није основни проблем у овој изјави министра. Проблем је у томе што једна крајње корумпирана странка, која је деценијама уназад била привезак злочиначке диктатуре (и у таквом битисању се у „мутним пословима“ истицала више и од самог ДПС -а, СД -а и СДП -а) – данас опет претендује да буде дио власти. И биће – вољом западних амбасада. Бошњачка странка не само да захтијева присуство у власти, већ тражи кључна мјеста, поставља услове, ставља вето на учешће политичких представника српског народа.

Дакле, умјесто опште лустрације која, историјско искуство показује, логички слиједи паду аутократских режима, ми данас „на тацни“ добијамо политичку ревитализацију најкорумпиранијих кадрова.

Банално је овдје наводити много пута поновљене фразе – „јесмо ли се за ово борили?“, или – „џаба смо кречили“, али оне у потпуности одговарају ситуацији.

Случај Ибрахимовића и Бошњачке странке само је један од мноштва примјера који показују да наше друштво у процесу демократизације још увијек није направило значајне кораке.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: