Лекић: Власт гура Црну Гору ка још дубљој агонији

Бојкот је одбрана Устава који прецизно брани право грађана да слободно и неспутано изрази своју вољу. Одбрана Устава и основних принципа демократије јесте већ постигнут резултат опозиције, казао је у интервјуу за „Дан“ лидер Демоса Миодраг Лекић.

Он је рекао да је опозиција формулисала и јавне предлоге, садржане у три тачке, како да се превазиђе дубока криза и изађе из нерегуларног политичко-институционалног стања.

На Влади је да одлучи да ли да се криза ријеши на демократски начин и у интересу земље и грађана, или да се настави нерегуларно стање са крњим парламентом на челу, што све води ка још дубљој агонији земље, сматра Лекић.

Да ли бојкот парламента даје резултате и који су конкретно услови које власт треба да испуни да би тај бојкот био прекинут?

– Бојкот парламента је изнуђен потез, заправо једини могући демократски одговор на неслободне изборе који су одржани како је званично објављено на дан покушаја државног удара, терористичког напада и убиства предсједника владе. Бојкот је одбрана Устава који прецизно брани право грађана да слободно и неспутано изрази своју вољу. Одбрана Устава и основних принципа демократије јесте већ постигнут резултат опозиције. Опозиција је формулисала и јавне предлоге, садржане у три тачке, како да се превазиђе дубока криза и изађе из нерегуларног политичко-институционалног стања. На Влади је да одлучи да ли да се криза ријеши на демократски начин и у интересу земље и грађана или да се настави нерегуларно стање са крњим парламентом на челу, што све води ка још дубљој агонији земље.

Може ли се о тим условима преговарати са Владом, или, како се чује од других из опозиције, треба примијенити принцип „узми или остави?

-На све предлоге гледам толерантно и са правом странака да самостално одлуче. У конкретном случају сматрам да након евентуалног владиног прихватања датума нових избора према захтјеву опозиције постоји простор за разговор и о другим елементима. Не знам како бисмо постигли изборне услове које тражимо без заједничког усвајања нових прописа и закона у парламенту.

Комесар ЕУ Јоханес Хан недавно је позвао опозицију да се врати у параламент, а није се током посјете Подгорици састао са представницима опозиције. Како то коментаришете?

-Нама не смета понављање педагогије демократског начела да је парламент мјесто демократског дијалога. Не смета, јер дијелимо такав став. Наравно, дијалог у легитимно изабраном парламенту. Данашњи парламент у Црној Гори није легитиман. Остају два питања уваженом комесару Хану, као уосталом и другим међународним званичницима, на која одговор дугује демократској јавности земље. Прво, да ли сматра, и да ли је чуо да се то догодило у некој земљи, да су избори регуларни на дан званично објављеног државног удара и терористичког напада. Друго, да ли надлежни комесар подржава или не став црногорске владе да се не прихвате демократски и компромисни предлози опозиције. Ради се о озбиљним предлозима којима се рјешава политичка криза, земља враћа у легално уставне оквире и посланици враћају у парламент.

Предстоје локални избори, у првом реду на Цетињу, у Мојковцу и Петњици. Да ли је у Демосу већ било приче о томе треба ли наступити на тим изборима?

– Да, то је предмет наше политичке анализе, а одлука ће тек услиједити. Сматрали смо да смо послије Никшића морали бојковати изборе у Херцег Новом. Зато смо и у последњи час предали листу у том граду.

Бојкот у Херцег Новом би сигурно имао и негативне стране, али овако са приступом једном се не излази, други пут не излази све то у истим изборно-политичким условима, ризикујемо да губимо политички и принципијелно много више. За јесење изборе би била пожељна заједничка одлука цијеле опозиције, без тактизирања и пројекција парцијалних интереса. Наравно, уколико је таква одлука могућа.

И даље смо свједоци међусобних оштрих оптужби у опозиционом блоку. Сматрате ли да је у таквим околностиима могућа ближа сарадња у опозицији?

– Поводом оптуживања у опозицији не треба генерализовати, јер удио појединачних странака у томе није исти. Ко то чини, брутално или скривено свеједно, дугорочно губи, макар изгледало да краткорочно остварују парцијалне резултате. Вјерујем да је опозициона сарадња могућа, да стварање имиџа суицидне опозиције није ником у интересу, да удаљи земљу од неопходних демократских промјена.

Улазак у НАТО продубио подјеле

Црна Гора је постала чланица НАТО-а, а да није било демократског референдума о том чланству. Како то коментаришете, и је ли већ сада извјесно да нас неминовно чека инсталирање НАТО база на Црногорском приморју?

-Видјећемо колико је уласком у НАТО Црна Гора међународно ојачана, што ће се све дешавати са војним базама и које ће све то имати последице. Оно што поуздано знамо јесте да је оваквим уласком Црна Гора изнутра ослабљена. Ако треба сачекати све билансе црногорског учлањивања у НАТО, оно што поуздано знамо у овом тренутку јесте да иза одлуке стоји неколико тамних сјенки. Црногорска власт је у свом стилу, без покушаја унутрашњег консензуса, аутократски одбила захтјев демократске јавности у којој су биле присталице и противници НАТО интеграција да одлука буде донијета на референдуму. Зато остаје трајно упитно да ли је одлука имала већинску подршку грађана Црне Горе. Вјероватно није имала већину, када су пропагатори НАТО бајке из власти одбили најдемократскији начин одлучивања, опредјељујући се за одлуку у крњем парламенту.

Друга сјенка над овом одлуком је чињеница да су најагилнији у НАТО наративу, у недемократској пропаганди за улазак Црне Горе у НАТО, били дјелови власти и њихови пропагандно-клијентелистички кругови који су најодговорнији за дубоку и систематску криминализацију и црногорског друштва.

Шта то говори?

Све ово говори да исте структуре које су у вези са криминалом и корупцијом у Црној Гори сада очекују неки облик награде, рецимо у толерисању њихових досијеа у вези са криминалом и корупцијом, очекујући и одређену међународну подршку у даљем остајању на власти. Управо због занемаривања овог момента остају сумње да су западни партнери током процеса НАТО интеграција имали примарно у виду интересе, а не и вриједности на које се званично позивају. Све ове сумње, уз нове продубљене подјеле у Црној Гори, могле су се избјећи прихватањем демократског метода одлучивања на референдуму.

Зато демократска Црна Гора не слави улазак земље у НАТО, посебно не на овакав начин. Можда неког из земље и иностранства у циничној равнодушности све ово неће забринути, али сада црногорским грађанима остаје да живе са последицама, са новим незадовољствима, подјелама и нестабилностима у земљи.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: