ИН4С

ИН4С портал

Лидери по паду природног прираштаја: Црна Гора ће пожељети дјечјег плача

1 min read
Оно што посебно забрињава је чињеница да државни органи овим поводом не раде, или бар не са резултатима јер осим штурих статистичких података који Монстат спорадично објављује, демографском и политиком побољшања наталитета нико се озбиљно не бави.
bebe

Доктор Карбат се својски потрудио да подигне стопу наталитета у Холандији

Да Црна Гора, ипак, није баш у свему у застатку у односу на развијени свијет потврђује прича о природном прираштају, односно наталитету и морталитету, јер нас баш она сврстава на лидерску позицију.

По овом питању не заостају ни земље у окружењу, а ни оне на цијелом Европском континету што свакако не смије бити никакво оправдање за игнорисање овог проблема.

Последњи званично објављени подаци Завода за статистику из 2017. године показују да се у последње три године број умрлих у Црној Гори креће између 6 300 у 2015. години до 6 523 у 2017. односно стопа морталитета износи 10, 5 одсто што нас по аутоматизму „ставља“ на прву позицију у Европи. Просјечна старост становништа је 37,2 године.

Незавидан материјални положај већине становништва, незапосленост, ниска стопа рађања и исељавање у иностранство само су неки од разлога за веома лошу демографску слику годинама уназад. Оно што посебно забрињава је чињеница да државни органи овим поводом не раде, или бар не са резултатима, јер осим штурих статистичких података који Монстат спорадично објављује, демографском и политиком побољшања наталитета нико се озбиљно не бави.

Подаци Асоцијације за борбу против сиромаштва при Уједињеним нацијама показују да у Црној Гори, 45 одсто становништва живи испод линије сиромаштва, осталих 45 одсто се „бори“ док само десет одсто живи удобно. То, између осталог потврђује и податак да је, у буџету за 2019 годину за седам социјалних давања предвиђено је 69,39 милиона евра што је у односу на 2006 годину мање за 39,1 милион.

bebe
Илустрација

Економски аналитичар Данило Дракић за ИН4С каже да и би сталан пораст стопе морталитета и подаци о природном прираштају у Црној Гори требали озбиљно да нас забрину.

Он истиче да је евидентиран највећи пад природног прираштаја у Европи у последњих 30 година што поткрепљује упоредним подацима.  

„Природни прираштај у 2017 години износио је 909 становника односно његова стопа је 1,5 што је драстичан пад у односу на период између 1981. и 1989. године када је та стопа износила око 12 одсто“, казао је Дракић и додаје да је сада и број живорођене дјеце најмањи од 1939. године.

Како каже, упоређујући податке из 20 држава Европске Уније и двије ван ЕУ уочено је да је укупна стопа наталитета у тим државма била 12, 7 одсто а у Црној Гори 18, 4 у периоду од 1981 до 1987. године.

Стопа наталитета од 2008. до 2014. године у земљама ЕУ је 10,4 а код нас 2, 4 одсто што, како објашњава Дракић, показује да је у Црној Гори пад наталитета већи за 260,8 одсто него у тих 20 држава.   

„Навећи број живорођене забиљежен је 1954 године и износио је 14 428 а 2017. године тај број је 7 432. Те далеке 1954 године било је 90 одсто више живорођене дјеце него данас. Карактеристика је да је до 1989 године, у просјеку било преко 10 000 живо рођене дјеце, а драстичан пад почиње са „организовано-неорганизованом“ приватизацијом односно са појавом транзиције друштвеног система“, оцјењује  Дракић.

Према његовим ријечима, оваква демографска слика у Црној Гори настала је услијед лоше пореске политике јер је она један од неопходних услова за напредак у том правцу.

„Због неадекватне пореске политике повећавају се задужења и намети државе на обичног човјека и он не може да мисли о репродукцији већ је ограничен на пуко преживљавање. У Црној Гори 51 одсто текућих прихода у буџету је из наплаћеног ПДВ-а и акциза а то је нормално само у државама које имају јаку средњу класу што, свакако није случај са Црном Гором“, каже Дракић.

Један од проблема, како наводи,  је и тај „што су у Црној Гори послодавци и држава исти људи“.

„Порез на добит 2008. године у вријеме председничких избора био је 7.85 одсто а 2017. године свега три одсто, а ПДВ је повећан за пет пута, што довољно говори о бризи државе према обичном грађанину“, објаснио је Дракић и додао је је Црна Гора са стопом од 21 одсто лидер у Европи по висини пореза на додату вриједност.

Демократије нема у држави гдје не постоји средња класа, закључио је Дракић на крају разговора за ИН4С.

Прочитајте још:

Милић: У Црној Гори сумрак разума и србомржње

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *