ИН4С

ИН4С портал

Љекочевић ослобођен од оптужбе за изнуђивање исказа од Мугоше

Основни суд

Полицијски инспектор Далибор Љекочевић ослобођен је од оптужбе за изнуђивање исказа од Бењамина Мугоше, саопштио је Основни суд у Подгорици.

„Приликом доношења овакве одлуке суд се првенствено руководио начелом ин дубио про рео (у случају сумње у корист окривљеног), с обзиром на то да током поступка није несумњиво утврђено да је управо окривљени тај који је дана 27.05.2020. године, око 13.30 часова, у службеним просторијама ЦБ Подгорица, заједно са више непознатих лица – полицијских службеника, са тзв. фантомком на глави, испитивао оштећеног о активирању експлозивних направа на кућу власништво Душка Голубовића и УО ‘Гранд’ и том приликом извршио тортуру над истим, када је задобио лаке тјелесне повреде“, наводи се у саопштењу, преносе Вијести.

Појаснили су да за суд „није спорно да је оштећени заиста критичног дана подвргнут тортури изнуђивањем исказа од стране полицијских службеника“, о чему, како се наводи, свједочи не само његов исказ, већ и повреде које је задобио по мишљењу вјештака управо на начин како је то оштећени описао, „при чему су неке од њих констатоване и у пријемном листу од стране службеника Управе полиције приликом смјештања оштећеног у притворске јединице, будући да му је тада као осумњиченом било одређено задржавање“.

„Међутим, иако је оштећени приликом првог саслушања код тужиоца дана 28.5.2020. године, саслушан у својству осумњиченог када је истакао да је у полицији физички злостављан, којег дана је по налогу поступајућег тужиоца извршен и тјелесни преглед као и вјештаћење од стране вјештака медицинске струке, исти се том приликом не испитује на околности које се тичу службеника полиције, њиховог изгледа и осталих питања која су од значаја за провјеру његових навода, већ се тек 20 дана касније од стране тужилаштва траже надзорне камере УП ПЈ Подгорица, која одговара да једна камера није у функцији а друга је преснимљена наредним садржајем, док се оштећени у својству свједока саслушава готово 4 мјесеца касније. Тада оштећени описује окривљеног као лице старије од 40 година, што је каже препознао по борама и његовом гласу, плавим очима од којих је једно разроко, висине испод 180 цм, старачком нагласку сличном зетском, кукастом носу, што је све примијетио испод фантомке.

„Међутим, осим што је окривљени лице које је у вријеме критичног догађаја имало 27 година, које нема боре, суд се непосредно на главном претресу увјерио да именовани није разроко лице и да нема кукаст нос, као и да правилно акцентује ријечи, па суд није могао прихватити тврдњу оштећеног који је готово двије године након критичног догађаја приликом саслушања окривљеног истакао да је управо он тај који је критичном приликом од њега изнуђивао исказ. Оштећени је био децидиран у тврдњи да окривљеног никада раније није срео нити је за њега чуо, па и поред чињенице што је непосредни актер критичног догађаја, за суд је код оваквог у најмању руку неподударног описа окривљеног, а одсуства било какве специфичности у његовом гласу који није описао код тужиоца, неприхватљив начин утврђивања идентитета извршиоца кривичног дјела. Осим тога ни тврдња да је окривљеног препознао по звецкању сата није увјерила суд да је окривљени тај који је предузео инкриминисане радње, с обзиром на то да је оштећени на глави, како тврди, имао двије фантомке са прорезима на потиљку, док је над њим тортуру вршило више лица која није могао описати, усљед чега је било које од тих лица могло имати сат, за који није несумњиво утврђено да је окривљени уопште имао нити у било ком смислу може представљати знак идентификације истог. У контексту наведеног, тврдње окривљеног да ‘очима није видио’ оштећеног критичног дана потврђена је исказима бројних свједока, који осим што су тврдили да у присуству оштећеног нијесу критичног дана сријетали окривљеног, поједини свједоци су истакли да је управо у вријеме када се одвијао критични догађај окривљени био на опсервацији објеката у Загоричу“, наводи Основни суд.

Кажу и да су се саслушани свједоци, а прије свих Љубисав Стриковић, Немања Вујошевић, Иван Перуничић и Вук Канкараш, „на међусобно сагласан начин“ изјаснили да је управо „окривљени предметног дана вршио опсервацију објеката у насељу Загорич, те да је претрес тога дана трајао више часова и то од око 10.00 – 11.00 часова када су дошли на претрес па до неких 16.00 – 17.00 часова, а што је тачно констатовано на записнику који је том приликом сачињен“.

„При томе свједок Вујошевић је навео да је приликом поласка на овај претрес контактирао окривљеног путем телефона, јер му је у станици речено да он врши опсервацију и исти му је том приликом саопштио да је на лицу мјеста, у шта се увјерио приликом доласка на локацију у Загоричу, јер је окривљеног видио у службеном возилу паркираном недалеко од куће чије је претрес том приликом вршен, а са окривљеним је и након отпочињања претреса имао комуникацију путем радио везе. Ове наводе свједока Вујошевића потврдио је свједок Иван Перуничић, наводећи да је био са Вујошевићем када је исти обавио наведени разговор са окривљеним, те да је окривљеног и сам видио доласком на лице мјеста, као и свједок Вук Канкараш, који је такође видио окривљеног у колима на наведеној локацији. Да је окривљени вршио опсервацију на наведеној локацији предметног дана потврдио је и свједок Срђан Кораћ, руководилац Станице криминалистичке полиције за сузбијање крвних деликата и насиља у породици, наводећи да је окривљени вјероватно вршио опсервацију објекта предметном приликом. Именовани свједоци су објаснили и да је обавеза лица које врши опсервацију да остане на својој позицији до завршетка претреса и на тај начин обезбиједи само лице мјеста, како неко не би побјегао или како не би био одбачен неки предмет који се претресањем тражи, при чему је свједок Перуничић био изричит у тврдњи да се не може десити да онај ко врши опсервацију објекта напусти лице мјеста прије окончања претреса или да га неко замијени“, закључује се у саопштењу.

Основни суд наводи да ће детаљније образложење дати у писано израђеној пресуди у законском року.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *