Ljubivoje Ršumović: Pri svetlosti sveće

U tišini čistoj pri svetlosti sveće
Svako slovo biva svetlije i veće

I misao moja koju slovo nosi
Mraku nezemaljskom radošću prkosi

I ono što strepim i što ne smem reći
Izdati me neće nikuda pobeći

I senke na zidu tajnovito prisne
neće dozvoliti da ih mrak istisne

Kuća bez tih senki i bez žutog voska
nije pesma nije lavra anđeoska

U tišini ovoj pri svetlosti sveće
Osećam niko me napustiti neće

Ni Marko Miljanov i Riga od Fere
Niko od junaka što se dušom mere

Pesnici će svoje prinostiti pesme
Na oltar dobrote koji pasti ne sme

Znaju moja braća slute moji gosti
Da se i mrak širi brzinom svetlosti

Zato ova kuća ova sveća tanka
ko ikone stoje na pragu opstanka

U tišini svetoj pri svetlosti sveće
Svaka rima nosi sunce i proleće

A molitva moja okrenuta Bogu
Govori da moram svedoči da mogu

Sve tajne detinjstva sakriti u reči
U muziku stiha koja duhom leči

Zato ova radost ovaj govor drski
Slavi srpski jezik slavi inat srpski

Ratnog proleća, 1999.