Ловћен
Пише: Мирјана Н. Поповић
Света планина си био и опстао,
у прашини зноја и удару рата,
са темеља трајног, никад узмакао,
вјечно отворена, небеска ти врата.
Уз далеке звуке, прохујалих доба,
од чувара душа , поруке долете,
„сачувајте камен , јачи је од злоба,
од разних душмана, ове земље свете.“
И док уздах прати, те кораке нове,
сусрешће се руке, свих твојих синова,
предака аманет, низ литице зове,
одјекују гусле, к’о удар громова.
Његошевој души , пронадјите мира,
да вијек вјекује, медју потомцима.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Da se naježiš od jačine riječi,wmocije,poruke.
Tako pisu majstori!